Ўзбекистон Республикаси Олий ва Ўрта махсус таълим вазирлиги Мирзо Улуғбек номли Ўзбекистон Миллий



Download 6,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet35/53
Sana02.07.2022
Hajmi6,5 Mb.
#731381
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   53
Bog'liq
88 Компьютер графикаси

Очиқ ва ѐпиқ контурлар
. Агар контурнинг дастлабки таянч нуқтаси билан 
охиргиси бирлашса, у ҳолда ѐпиқ контур ҳисобланади. Агар таянч нуқталар бир-
бирини қопламаса, у ҳолда очиқ контур дейилади. Очиқ ва ѐпиқ контурларнинг 
ўзига хос хусусиятлари мавжуд бўлиб, улар бир-биридан кескин фарқ қилади. 
Демак, контур - тасвирли графиканинг элементар объекти бўлиб, ундан янги 
объектлар ѐки объектлар гуруҳини яратиш мумкин. Бир қанча контурларни 
группалаб мураккаб контур ясаш, контурлар тўпламини ҳосил қилиш ва турли 
комбинацияли амаллар бажариш билан қўшма контурлар яратиш мумкин. Хаттоки 
яратилган янги мураккаб структурали контурлар устида иш юритиш ва уларни 
қайта ишлаш амалларини бажариш имкониятлари ҳам мавжуд. Группалаш 
операцияси бажарилганда, ҳар бир контур ўзининг дастлабки хусусиятини ва таянч 
нуқталарини сақлаб қолади. Аммо турли комбинация бўйича яратилган мураккаб 
контурларда эса дастлабки таянч нуқталар сақланиб қолган ҳолда янги хусусиятга 
эга контурлар ҳосил бўлиши мумкин. Бирлашган контурлар яратилганда эса 
объектларнинг ҳам дастлабки таянч нуқталари, ҳам уларнинг хусусиятлари тубдан 
ўзгариб қолади. 
 
IY.2 Вектор графикаси объектларининг хусусиятлари 
Маълумки, барча ўрганиладиган объектлар ўз хусусиятларига эга. Шунинг 
учун ҳам ҳар бир объект ўз хусусиятлари билан бир-биридан фарқланади. Объект 
хусусиятларининг ўзгариши объектнинг ўзгаришига олиб келади. Энди, ана шу 
хусусиятлар билан танишиб чиқамиз. 


41 
Қалинлик (обводка) параметрлари
. Ҳар қандай чизиқ расм солиш ва уни 
қайта ишлаш жараѐнида ўз қалинлиги билан ва қандай чизиқлиги (пунктирлими, 
бир текисми ѐки пунктир штрихлими) билан фарқланади. Ушбу санаб ўтилган 
омилларни қайд қиладиган параметрлари бўлади. Шу параметрларни тўғри 
баҳолагач, контурни бошқариш мумкин бўлади. 

Download 6,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish