Ўзбекистон Республикаси Олий ва Ўрта махсус таълим вазирлиги Мирзо Улуғбек номли Ўзбекистон Миллий



Download 6,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/53
Sana02.07.2022
Hajmi6,5 Mb.
#731381
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   53
Bog'liq
88 Компьютер графикаси

Сканерни 
танла
» буйруғи билан иш юритилади. Сканер танлангач, мулоқат ойнасининг 


14 
пастки қисмида 2та байроқча фаоллашади. Агар байроқчани 
TWAIN
мулоқатини 
кўрсатгин деган ибора билан боғласа, у ҳолда мулоқат 
TWAIN
қайдномаси орқали 
амалга ошади. Бошқа шароитларда эса дастур сканер билан ҳамкорликда иш 
юритади. Сканерлаш режими автоматик равишда бажарилади. 
Ҳужжатни сегментлаш 
 
Табиий ҳолда матнни ўрганиш чапдан ўнгга қараб кетма-кет ўқиш билан 
амалга оширилади. Лекин матн бир неча устунларга бўлинган ҳолда ѐзилган бўлса, 
ѐки расмлари бор, жадваллар орқали ифодаланган ҳолатда бўлса, бундай матнли 
ҳужжатни табиий кўринишда ўрганиб бўлмайди.
Хўш, бундай ҳолларда нима қилиш керак? 
Ўрганилаѐтган ҳужжатни бўлаклар (блоклар) га бўлиб, бундаги ҳар бир блок 
матннинг маънога эга бирор фрагментини табиий ҳолда ўрганиш технологиясини 
такрорлаши шарт. Ҳужжатни бу усулда ўрганиш (распознавание) сегментация 
технологияси дейилади. Автоматик равишда сегментация қилиш дастур учун осон 
иш эмас. Чунки дастур бу ҳолда ҳар бир сатр оралиғини, бошланиш зонасини ва 
сатр охирини қидиради ва қуйидагича иш юритади: 
Агарда сатрлар кетма-кетлиги бузилмаса, бирхил сатр боши ва охирига 
эга бўлса, у ҳолда дастур бундай ҳужжатни матнли блок деб қабул 
қилади. 
Агарда сатрлар оралиғи бўлмаса, тўғри структурани яратадиган жуда 
кўп вертикал ва горизонтал жойлашган матн фрагментлари учраб турса, 
у ҳолда матнда жадвал борлигидан далолат беради. 
«Сегментлаш
» тугмачасига босиб ажратилган саҳифаларни сегментлаш керак 
бўлса, у ҳолда бу жараѐн автоматик тарзда содир бўлади. Агарда тасвир сифати 
яхши чиқмаган бўлса, у ҳолда сегментация жараѐни ѐмонроқ бўлиб, керагидан 
ортиқроқ бирнеча кичик-кичик блоклар экранда ҳосил бўлади. Бундай ҳолларда 
блоклар чегарасини қўлда кўрсатиш ѐки автоматик блокларга бўлишни ўзгартириш 
керак. «
Сичқонча
»ни чўзиб-тортиб янги тўғрибурчакли блоклар ташкил этиш 
мумкин. Яратилган блоклардан бири жорий ҳисобланади ва унинг учлари маркер 
билан белгиланади. Шу маркерларга таъсир қилиб блоклар чегарасини бошқариш 
мумкин бўлади. Тўғри бўлмаган формали блоклар яратилганда ѐки блоклар кетма-
кетлигини ўзгартирганда ускуналар панелининг Инструменты тугмачасини ишга 
соаламиз. Ушбу панелнинг барча тугмачалари сегментлаш жараѐнида иш юритади.
FineReader д
астури блокларнинг бир неча турига эга бўлиб, улар турлича иш 
юритадилар. Бундай блоклар турли ранглар билан белгиланади. Одатда, матнли 
блоклар яшил рангда бўлади. Блоклар турини ўзгартириш учун «

Download 6,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish