Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий Университети



Download 1,25 Mb.
bet48/76
Sana30.03.2022
Hajmi1,25 Mb.
#518187
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   76
Bog'liq
Турабеков Масала китоб

150-масала. Меваси учбурчаксимон шаклга эга бўлган жағ-жағ ўсимликлари чатиштирилганда, кейинги авлодда олинган ўсимликларнинг 15 қисми учбурчаксимон мевали ва 1 қисми тухумсимон мевали бўлган. Чатиштириш учун олинган учбурчаксимон мевали ўсимликлар тухумсимон мевали ўсимликлар билан чатиштирилганда эса, кейинги авлодда олинган ўсимликларнинг 3/4 қисми учбурчаксимон мевали ва 1/4 қисми тухумсимон мевали бўлган. Ўрганилаётган белги бўйича барча ўсимликларнинг генотипини аниқланг ҳамда ирсийланиш қонуниятини тушунтириб беринг.


151-масала. Буғдой ўсимлигининг баҳорги ва кузги навлари маълум. Ўсимликларнинг кузги ёки баҳорги бўлиши уларнинг генотипига боғлиқ. Буғдойнинг баҳорги бўлиши икки жуфт аллел бўлмаган доминант генларнинг полимер таъсирига боғлиқ, кузги бўлиши эса шу генларнинг рецессив аллеллари йиғиндисига боғлиқ. Гомозиготали баҳорги буғдой ўсимликлари кузги буғдой ўсимликлари билан чатиштирилса, F1 ва F2 да олинадиган ўсимликларнинг генотипи ва фенотипи қандай бўлади? Уларнинг нисбати-чи?


152-масала. Ўсимликлар бўйининг баланд ёки паст бўлиши бир неча доминант генларнинг полимер таъсирига боғлиқ. Масалан, жўхори ўсимлигида ўсимлик бўйининг 120 см атрофида бўлиши A1A1A2A2 генотипга ва 40 см атрофида бўлиши a1a1a2a2 генотипга боғлиқ. Агар ўсимликнинг бўйи генотипдаги доминант генларнинг сонига боғлиқ бўлса, қуйидаги генотипли ўсимликларнинг бўйи тахминан неча сантиметр бўлади?
1) A1A1A2a2; 2) A1a1A2a2; 3) A1A1a2a2; 4) A1a1a2a2


153-масала*. Уч жуфт полимер генлар бўйича рецессив гомозиготали ўсимликлар 32 см, шу генларнинг доминант гомозигота ҳолатида эса 50 см бўйга эга бўлишади. Агар рецессив гомозиготали ўсимликлар доминант гомозиготали ўсимликлар билан чатиштирилганда 192 та ўсимлик олинган бўлса, уларнинг қанча қисми 44 см бўйга эга бўлишади?
Масаланинг ечилиши:
уч жуфт рецессив полимер генлар – a1a1a2a2a3a3 ўсимликларнинг 32 см. лик бўйини белгилайди, уч жуфт доминант полимер генлар 50 см. лик бўйни белгилайди. Бўйлар ўртасидаги фарқни аниқлаймиз: 50 – 32 = 18 см.
18 см. ни 6 та доминант аллелга бўлиб, битта доминант аллелнинг улушини топамиз: 18 : 6 = 3 см. Демак, ҳар бир доминант алел 3 см. бўйнинг ўсишини белгилайди.
Ота-она генотипларини белгилаймиз:

32 см 50 см


P ♀ a1a1a2a2a3a3 X ♂ A1A1A2A2A3A3
g a1a2a3 A1A2A3
F1 A1a1A2a2A3a3 - 41 см
41 см 41 см
P ♀ A1a1A2a2A3a3 X ♂ A1a1A2a2A3a3
g A1A2A3 A1A2A3
A1A2a3 A1A2a3
A1a2A3 A1a2A3
a1A2A3 a1A2A3
A1a2a3 A1a2a3
a1A2a3 a1A2a3
a1a2A3 a1a2A3
a1a2a3 a1a2a3
F 2 1. A1A1A2A2A3A3 = 1 – 6 та доминант = 50 см 1 та
2. A1A1A2A2A3a3 = 2 – 5 та доминант = 47 см
3. A1A1A2a2A3A3 = 2 – 5 та доминант = 47 см 6 та
4. A1a1A2A2A3A3 = 2 – 5 та доминант = 47 см
5 . A1A1A2A2a3a3 = 1 – 4 та доминант = 44 см
6. A1A1a2a2A3A3 = 1 – 4 та доминант = 44 см
7. a1a1A2A2A3A3 = 1 – 4 та доминант = 44 см 15 та
8. A1A1A2a2A3a3 = 4 – 4 та доминант = 44 см
9. A1a1A2A2A3a3 = 4 – 4 та доминант = 44 см
10. A1a1A2a2A3A3 = 4 – 4 та доминант = 44 см
11. A1a1A2a2A3a3 = 8 – 3 та доминант = 41 см
12. A1a1A2A2a3a3 = 2 – 3 та доминант = 41 см
1 3. A1A1A2a2a3a3 = 2 – 3 та доминант = 41 см
14. A1a1a2a2A3A3 = 2 – 3 та доминант = 41 см 20 та
15. a1a1A2a2A3A3 = 2 – 3 та доминант = 41 см
16. a1a1A2A2A3a3 = 2 – 3 та доминант = 41 см
17. A1A1a2a2A3a3 = 2 – 3 та доминант = 41 см

1 8. A1a1A2a2a3a3 = 4 – 2 та доминант = 38 см


19. A1a1a2a2A3a3 = 4 – 2 та доминант = 38 см
20. a1a1A2a2A3a3 = 4 – 2 та доминант = 38 см 15 та
21. A1A1a2a2a3a3 = 1 – 2 та доминант = 38 см
22. a1a1A2A2a3a3 = 1 – 2 та доминант = 38 см
23. a1a1a2a2A3A3 = 1 – 2 та доминант = 38 см
2 4. A1a1a2a2a3a3 = 2 – 1 та доминант = 35 см
25. a1a1A2a2a3a3 = 2 – 1 та доминант = 35 см 6 та
26. a1a1a2a2A3a3 = 2 – 1 та доминант = 35 см
2 7. a1a1a2a2a3a3 = 1 – 6 та рецессив = 32 см 1 та




Доминант аллеллар сони





6 та

5 та

4 та

3 та

2 та

1 та

0



Такрорланиш
Частотаси

1

6

15

20

15

6

1

Ўсимликлар
бўйи
см ҳисобида

50

47

44

41

38

35

32

Ҳамма ўсимликлар сони – 192 та.


1/64 қисмнинг улушини топамиз: 192 : 64 = 3
1 улушга 3 та ўсимлик тўғри келади. 44 сантиметр бўйга эга бўлган ўсимликлар 15 қисмни ёки 15 х 3 = 45 та ўсимликни ташкил қилади.



Download 1,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish