Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ислом Каримов номидаги



Download 331,6 Kb.
bet12/13
Sana21.02.2022
Hajmi331,6 Kb.
#59117
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
кончилик Бунёд

Қоплама жинс бўйича


v=15км/соат v=40км/соат v=14км/соат
I------2км--------I----4км--------I-----2км--------I юк билан бориш;

v=18км/соат v=50км/соат v=17км/соат
I --------2км -----I ----4км ------I-------2км -----I юксиз қайтиш.


Фойдали қазилма бўйича


v=13км/соат v=33км/соат v=12км/соат
I------1км--------I----2км--------I-----2км--------I юк билан бориш;

v=15км/соат v=41км/соат v=14км/соат
I --------1км -----I ----2км ------I-------2км -----I юксиз қайтиш.


Фойдали казилма буйича:
tд.в= 60(
Коплама жинс буйича:
tд.в = 60(
Тр = бир рейс вақти давомийлиги
Фойдали казилма буйича:
Тр = 7.085+32.7+1.3+0.5=34.5мин.


Коплама жинс буйича:
Тр =7.085+37.2+1.3+0.5=46.085мин


Фойдали казилма буйича:
Nр.а = .5/9.1=3.794та
Коплама жинс буйича:
Nр.а = /9.1=5.06426та
Па.й =
Па.й - автосамасвалнинг 1 йиллик иш унумдорлиги.
Фойдали казилма буйича:Па.й = = 40000000/4=10000000м3/йил
Коплама жинс буйича: Па.й = = 21000000/6=3500000м3/йил


VI. Отвал ҳосил қилиш.


Отвал ҳосил қилиш усули қўлланиладиган транспорт ва ишчи ускуналар турларига боғликдир. Темир йўл транспортида – экскаваторли, плугли ва бульдозерли ағдармалар, автомобиль транспортида – бульдозерли ва экскаваторли ағдармалар, конвейер транспортида эса, отвал да тоғ жинсларини жойлаштиришда консолли ағдарма ҳосил қилгичлар қўлланилади.
Очиқ кон ишлари натижасида қопловчи жинсларни ва нокондицион ҳисобланган фойдали қазилма тўпланадиган жойга ағдарма дейилади. отвал ларнинг карьер контурига нисбатан жойлашувига қараб улар ички ва ташқи ағдармаларга бўлинади.
Хозирги кунда автомобиль транспорти ёрдамида ағдарма ҳосил қилишда асосан бульдозерлар қўлланилади. Уларнинг асосий параметрлари қуйидагилардан иборат: жами ағдарма ва ағдарма участкаси фронти узунлиги, ағдарма баландлиги, участкалар сони, ағдарма йўлини силжитиш кадами, ағдарма участкасини тайёрлаш ва юклаш давомийлиги, бульдозер иши ҳажми ва берилган иш ҳажмини бажариш учун керак бўладиган бульдозерлар сони.
Ағдарма бўшатиш (юкни) фронти бўйича 3 та участкадан иборат. Битта участкада юкни бўшатиш амалга оширилади, иккинчиси – резервдаги ва учинчисида лойихалаш ишлари амалга оширилади.
Бульдозерли ағдармаларнинг қулайликлари: ағдармаларда ишнинг оддийлиги, уларнинг тез фурсатда кўрилиши, ағдарма ҳосил қилишга кетадиган ҳаражатнинг ва ускунага кетадиган капитал ҳаражатнинг камлиги.

Берилган қийматлардан фойдаланган ҳолда бульдозерли ағдарма ҳосил қилишнинг асосий параметрларини ҳисоблаш.




Ҳисоблаш қуйидаги кетма-кетликда бажарилади:

Ағдарма майдони (юзаси) (, м2) аниқланади:


=,
бу ерда: W – жойлаштирилиши зарур бўлган тоғ жинси ҳажми, м3 ;
ро - ағдармадаги тоғ жинсининг майдаланганлик коэффициенти
hя - ярус баландлиги, м;
nя - яруслар сони;
я - ағдарма майдонидан фойдаланиш коэффициенти (я - қуйидагича қабул қилинади: бир ярусли ағдармалар учун – 0,80,9; икки ярусли ағдармалар учун – 0,60,7; уч ва ундан ортик ярусли ағдармалар учун – 0,5).
Омборга жойлаштириладиган тоғ жинси тури (категорияси) ни 9.1 илова бўйича қабул қилинади. Ағдарма ярусларини умумий баландлиги 120-180м дан ошмаслиги керак.
Бир соат давомида ағдармага бўшатилиши зарур бўлган автосамосваллар сони (Nо, дона) ҳисобланади:
Nо=
бу ерда: - қопловчи тоғ жинси бўйича карьерларнинг соатлик меҳнат унумдорлиги, м3; н - қопловчи тоғ жинси бўйича карьер ишларининг тенгсизлик коэффициенти, (н = 1,11,2); Qп - автосамосвал кузовидаги қопловчи тоғ жинсининг ҳажми, м3.

бу ерда: - карьернинг қопловчи тоғ жинси бўйича йиллик и/ч қуввати, м3/йил.
- карьердаги бир йиллик иш кунлари сони (Тй=350 кун);
nсм -cуткадаги сменалар сони (nсм =3);
Тсм- смена давомийлиги, с (Тсм=8).
Qп=,
бу ерда:- автосамосвал кузовидаги юк оғирлиги, т ( катталиги №8 амалий иш натижалари бўйича қабул қилинади); - тоғ жинсининг бутунлигича зичлиги, м3/т.
Бир вақтнинг ичида отвалда бўшатилидаган автосамосваллар сони (Nао, дона) аниқланади:
Nао=,
бу ерда: tp, tмp – автосамосвалларни тўкиш холатидаги тўкиш ва манёвр операцияларининг давомийлиги, мин.
Тўкиш фронти узунлиги аниқланади (Lp, м):

бу ерда: lп – битта автосамосвал учун иш жараёнида манёвр қилишдаги майдон кенглиги, (lп = 30÷40)
Иш жараёнида бир вақтнинг ўзида тўкиш участкаларининг сони (Nур, дона) аниқланади:
Nур = ,
бу ерда: - 1 та участка фронти узунлиги, м (=60÷80).
Режалаштиришда бўлган участкалар сони (Nуп, дона) аниқланади:
Nуп=Nур
Резервдаги учаскалар сони (Nрез, дона) аниқланади:
Nрез=(0,5÷1,0)Nур
Участкаларнинг умумий сони (Nу, дона) аниқланади:
Nу=Nур+Nуп+Nу.рез.
Ағдарма фронтининг умумий узунлиги (Lо, м) аниқланади:
Lо=· Nу
Бульдозер билан бажариладиган ишлар ҳажми (Qб, м3/смена) аниқланади:
Qб =
бу ерда: - карьернинг қопловчи тоғ жинси бўйича сменалик унмдорлиги, (м3, смена)
=
бу ерда: - карьернинг қопловчи тоғ жинси бўйича соатлик унумдорлиги, м3/с;
Тсм - смена давомийлиги, с;
- карьернинг қопловчи тоғ жинси бўйича тенгсизлик коэффициенти;
- «тўкилиш» коэффициенти (17 илова).
Бульдозер модели танланади ва ишдаги бульдозерлар сони (Nб, дона) аниқланади:
Nб =
бу ерда: - бульдозернинг сменалик унумдорлиги, м3/смена (8.3-илова бўйича қабул қилинади).
Бульдозерларнинг инвентарь парки (Nби, дона) аниқланади:
Nби = 1,4 · Nб



Download 331,6 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish