13
заррачалар томонидан ёйилади. Натижада хар қайси заррача худди ёруғлик
берувчи нуқтадек бўлиб кўринади. Майда заррачаларни ёруғликни ёйилиш
ҳодисаси опалесценция дейилади. Чин эритмалар ва тоза суюқликларда
ёруғлик ниҳоятда кам ёйилади.
Фарадей – Тиндаль эффекти
интенсивлиги золнинг дисперслик даражаси
ортиши билан кучаяди. Коллоид заррачалардан нурнинг ёйилиши ҳодисаси
ўша нурнинг тўлқин узунлигига боғлиқ бўлади.
Дағал дисперс системаларда муҳит билан заррача чегарасида
ёруғликнинг тартибсиз қайтиши ва
бетартиб синиши натижасида
ёруғликнинг ёйилиши ҳодисаси кузатилади. Лекин коллоид эритма
заррачаларининг ўлчамлари ёруғликнинг тўлқин узунлигидан кичик бўлгани
учун дифракция, яъни ёруғлик заррачани “ўраб ўтиб”, ўз йўналишини
ўзгартириш ходисаси вужудга келади.
Рэлей қонунларига мувофиқ коллоид заррачадан ёйилаётган
нурнинг
интенсивлиги:
I = к I
о
νV
2
/ λ
4
(n
1
2
– n
2
2
/ n
1
2
– 2n
2
2
)
2
J
0
- ёритувчи нурнинг интенсивлиги
υ – системанинг хажм бирлигидаги заррачалар сони
v – хар қайси заррачанинг хажми
n
1
–коллоид заррача хосил қилган модданинг ёруғликни
синдириш
коэффициенти
к – пропорционаллик коэффициенти
бу формула заррачанинг ўлчамлари 40 – 70 нм дан катта бўлмаган
системалар учунгина қўлланилади.
Дисперс фаза ва дисперс муҳит моддаларининг ёруғликни синдириш
коэффициентлари ўртасидаги фарқ қанча катта бўлса Фарадей – Тиндаль
эффекти шунча равшан кўринади.
Тўлқин узунликлари кичик бўлган бинафша ва хаворанг нурлар коллоид
системаларда яхши ёйилади,лекин тўлқин узунлиги катта бўлган қизил нур
яхши ёйилмайди. Фарадей – Тиндаль эффекти
золнинг концентрацияси
ҳақида фикр юритишга имкон беради. Коллоид эритмани концентрациясини
аниқловчи асбобга нефелометр дейилади. Нефелометрнинг ишлаши
синаладиган золда ёйилган ёруғлик интенсивлигининг стандарт золда ёилагн
интенсивлиги билан солиштириб кўришга асосланган.
Ультрамикроскопия ёрдамида маълум хажмдаги заррачаларнинг сони
ҳисоблаб
топилади, лекин заррачанинг шакл ва ўлчамларини беосита
аниқлаб бўлмайди.
Бу усулда заррачанинг шаклини аниқласа бўлади, масалан: коллоид
заррачалар таёқча шаклига эга бўлса ультрамикроскопияда кўрадиган ёруғ
нуқталарнинг равшанлиги ўзгариб туради.
Коллоид заррачалар шаклини электромикроскоп ёрдамида аниқ кўриш
мумкин. Бу асбобдан фойдаланиб коллоид заррачаларни ва
хатто полимер
молекулаларини, 0.5 – 1 нм катталикдаги заррачаларни кўриш мумкин.
14
Коллоид заррачаларнинг ички сфераси ва унинг турли жараёнлар вақтидаги
ўзгариши рентгенографик ва электронография усулларида аниқланади.
Рентгенография усулида коллоид заррачани ички тузилиши ҳақида маълумот
олиш мумкин. Бу усулда турли коллоидларнинг кўпчилиги кристалл
тузилишга эга эканлиги аниқланди. Коллоид системаларда дисперс фаза
сиртини текширишда электронография усулидан фойдаланилади. Бу
усулда
сирт қатламда тувчи атомлараро масофаларни бевосита аниқлаш мумкин ва
айниқса адсорбцион қаватларни пухта ўрганиш мумкин.
4-
Маъруза
Do'stlaringiz bilan baham: