Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги гулистон давлат университети



Download 1,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/44
Sana21.02.2022
Hajmi1,12 Mb.
#79084
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   44
Bog'liq
kolloid kimyo

12-Маъруза 
 
ЭЛЕКТРОЛИТЛАР ТАЪСИРИДА КОАГУЛЛАНИШ 
ҚОИДАЛАРИ 
 
1. 
Коллоид эритмага ҳар қандай электролитдан етарли миқдорда 
қўшилганда коагулланиш содир бўлади. 
2. 
Очиқ коагулланиш бўлиши учун электролит концентрацияси 
коагулланиш концентрацияси қийматидан ортиқ бўлиши керак. 


39 
3. 
Коагулланишга электролитнинг фақат бир иони (коллоид 
заррача зарядига қарама – қарши зарядли иони) сабаб бўлади. Мусбат 
зарядли коллоидлар анионлардан, манфийлар катионлардан коагулланади. 
4. 
Коллоиднинг коагуляция чегараси аввало коагулланаётган ион 
валентлигига боғлиқ. Коагулланаётган ионнинг валентлиги катта бўлса, 
унинг коагуллаш хусусияти хам кучли бўлади. Агар бир валентли 
катионнинг коагуллаш хусусияти 1 бўлса, икки валентли катионники 70, 
уч валентли катионники эса 550 бўлади. Электролитнинг коагуллаш 
концентрацияси 
(коагулланиш 
чегараси) 
1л 
золга 
қўшилган 
электролитнинг миллимоль миқдорлари билан ифодаланади. 
Шульце 
– 
Гарди 
қоидаси 
қуйидагича 
таърифланади: 
коагуляцияловчи ионнинг валентлиги қанча катта бўлса, унинг 
коагулланиш кучи шунча кўп, концентрацияси эса шунча кам бўлади. 
Бир хил ионлар билан бириккан (
) катионларнинг манфий 
коллоидларни коагуллаш таъсири қуйидагича ўзгаради:











Li
Na
K
NH
Rb
Cs
4
Анионларнинг мусбат коллоидлардан коагулланиши: 
қаторига мувофиқ келади. Бу қаторни лиотроп қатори дейилади. Зол 
сезиларли тезлик билан коагуллангандаги дзета-потенциал критик дзета-
потенциал дейилади ва унинг қиймати кўпчилик золлар учун 25 – 30 
милливольтга тенг. Купинча, дзета-потенциалнинг қиймати коагулланиш 
вақтида 70 мв дан 30 – 25 пасаяди. Баъзан ξ – потенциал коагуляция 
вақтида кам ўзгаради. 

Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish