Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги денов тадбиркорлик ва педагогика институти



Download 6,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet290/532
Sana04.07.2022
Hajmi6,29 Mb.
#739438
1   ...   286   287   288   289   290   291   292   293   ...   532
Bog'liq
Иқтисодиёт назарияси фанидан ЎУМ пл

20.3.
 
Ишчи кучи бандлиги тўғрисидаги турли концепцияларшарҳи 
 
Ишчи кучининг бандлиги тўғрисидаги назариялар муаммога нисбатан ёндашув, 
қўлланилган тадқиқот усуллари ва воситалари жиҳатидан бир-биридан фарқланади. Дарслик 
ва ўқув қўлланмаларда ишчи кучи бандлиги бўйича неоклассиклар, кейнсчилар, монетаризм, 
институционал-социологик ва бошқа илмий мактаб вакилларининг қарашлари баён этилади
1

Неоклассик мактаб концепцияси 
А.Смитнинг классик назарияси қоидалари асосида 
шакллантирилиб, Д.Гилдер, А.Лаффер, М.Фелдстайн, Р.Холл каби бир қатор олимларнинг 
фикр-мулоҳазалари орқали намоён бўлади. Бу мактаб намояндалари ишчи кучи бозорини 
махсус қонунларга бўйсунувчи алоқалар тизими сифатида кўриб чиқиб, улар бозор 
механизми орқали бошқарилишини таъкидлайдилар. 
Кейнсча мактаб вакиллари 
ишчи кучи бозорини ҳаракатсиз, ўзгармас тизим сифатида 
баҳолаб, унда ишчи кучининг нархи қатъий белгиланган бўлишини таъкидлайдилар. Бандлик 
ва ишсизлик даражаси, ишчи кучига бўлган талаб, реал иш ҳақи даражаси каби асосий 
кўрсаткичлар ишчи кучи бозори орқали эмас, балки товар ва хизматлар бозоридаги самарали 
талаб миқдори орқали белгиланади. 
Монетар мактаб намояндалари 
(М.Фридмен, Э.Фелпс ва бошқалар) бозор 
иқтисодиётини ўз-ўзидан тартибланувчи тизим сифатида баҳолаб, ундаги нарх 
механизмининг ўзи бандликнинг оқилона даражасини белгилаб беришини таъкидлайдилар. 
Бундай тизимга давлат томонидан ҳар қандай аралашув бозорнинг ўзини-ўзи тартибга солиш 
механизмини ишдан чиқаради. Давлатнинг пул воситасида ялпи талабни рағбатлантириши 
эса пировардида инфляция жараёнларининг кучайишини келтирибчиқаради. 
Институционал-социологик 
мактаб 
намояндалари 
(Т.Веблен, 
Ж.Данлоп, 
Ж.Гэлбрейт, Л.Ульман ва бошқалар) ишчи кучи бандлиги борасидаги муаммолар турли 
кўринишдаги институционал ислоҳотлар ёрдамида ҳал этилиши мумкин, деган қоидага 
асосланадилар. Улар бумуаммонинг фақат макроиқтисодий жиҳатдан таҳлили билан 
чегараланмайдилар. 
1
Экономическая теория: Учебник. - Изд., испр. и доп. / Под общ. ред. акад. В.И.Видяпина, А.И.Добрынина, 
Г.П.Журавлевой, Л.С.Тарасевича. – М.: ИНФРА-М, 2005, 485-489-бетлар. 



Download 6,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   286   287   288   289   290   291   292   293   ...   532




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish