Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги денов тадбиркорлик ва педагогика институти


-Мавзу: Коррекцион ишларга куйиладиган талаблар



Download 134,86 Kb.
bet26/39
Sana25.04.2022
Hajmi134,86 Kb.
#581505
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   39
Bog'liq
Umk.Psixologik xizmat. 3 kurs.

12-Мавзу: Коррекцион ишларга куйиладиган талаблар.
Биз бола ривожланишидаги негатив омиллар, яъни «ривожланмаганлик», «етишмовчилик» ва бошкаларни тадкик этиш доирасида хал килишга интиляпмиз. Бирок, у ёки бу даражадаги нуксонларни боланинг шу даврдаги ахволига кура бахолаш уз-узидан муаммони хал килиш йуллари, имконияти хакидаги ахборотнинг кичик бир кисмини беради холос.
Тизимда лойихалашнинг мантикий ривожланишидаги анча мураккаб карама-карши жараёнларда мутахассислар болаларда куп учрайдиган муаммоларнинг самарали ечими дастурини ишлаб чикишади ва шу асосда педагоглар ривожланиш йулини белгилайдилар.
Кузатиш натижаларини бахолаш учун эса ташхис моделини тузиш масаласи юзага келади. Шунинг учун болага нисбатан тизимли ёндошув ва субъект шахси кичик дунёсининг ташки мухит билан узаро муносабатлари тавсифномаси тахлилини ташхис тадкикотларига йуналтириш зарур.
Психологик ташхис устида ишловчи мутахассислар кейинги вактларда бола холатининг мураккаб психологик малкакалари сезиларли даражада усганлигини эътироф этмокдалар.
Айни холат таълим дастурларининг барча даражада сезиларли чукурлашганига, болалар умумий ривожланиши эса маълум даражада ортда колаётганига боглик.
Бу мамлакатдаги баъзи умумий ижтимоий маданий холатлардаги узгартиришлардан келиб чикади. Янги маданиятшунослик сохасидаги таълимлар (шу жумладан, ахолининг турли замонавий компюьтер технологияси билан муносабати ва ривожланишнинг виртуаль шаклига) га хос.
Демакки, мазкур сохада янги йулларни излашга янада купрок эхтиёж тугилмокда ва бола муаммоларини урганишнинг психологик ва педагогик малакалари, ташхис ишлари даражаси асосий курсаткичи доимо диккат марказида булиши жоиз.
Хуллас, бола холатини урганишда бундай куп боскичли психологик ташхис тизими нихоятда кул келади. У факатгина бола холатининг энг долзарб феноменларини курсатибгина колмай, балки ишончли истикбол ташхисини хам таъминлайди, боланинг кейинги ривожи ва укиши, коррекцион (тузатиш) ишларининг янада самарали дастурларини ишлаб чикиш имкониятини беради.
Психолгик ташхис куйишдан максад боланинг ривожланиш даражасини яхлит холда тасаввурга келтириш, маълум бир натижа-окибатнинг вужудга келиш сабабларини билиш коррекцион ривожлантириш ишларни, укитиш тури ва шаклини аниклашдан иборат.
Болалар билан ишлашнинг замонавий тажрибалари шуни курсатадики, айрим холларда бола холати факатгина яхши томонга эмас, балки у ёки бу сабаблари, укитиш ва шароит ривожига боглик тарзда ёмон томонга узгариши мумкин. Шундай килиб, биз факатгина «якин ривожланиш зонаси»ни эмас, балки ривожланишнинг огиш девиацияси сохасини хам назардан кочирмаслигимиз зарур.
Психолгик ташхис тузилмасининг навбатдаги мухим боскичи эса фономен вужудга келишининг сабабларини бахолашдан иборат.
Фанларни узлаштирмайдиган укувчиларнинг узлаштира олмаслик сабабларини аниклаш ва шу асосда улар билан алохида мустакил ишлар олиб бориш, улардаги имкониятларни кенг микёсда урганиш ва ривожлантириш оркали укувчи шахсидаги фаолликни ошириш йулларини излаш. (ривожлантирувчи ва психокоррекцион ишлар).
Психологиядаги психопрактика й¢налиши хаётимизда хар доим мавжуд б¢лган, с¢нгги вақтларда бу й¢налишга қизиқиш ортди. Бу инсоннинг психик холатини бошқаришга, унинг психик кучларини такомиллаштиришга ва ривожлантиришга психотехник машқлар тизими билан боҚлиқ. Республикамизда шарқ психопрактикаси хамда Қарбда яратилган хамда мослаштирилган психотерапевтик дастурлар (гештальттерапия, психодрамма, трансакт анализи, нейролингвистик программалаштириш ва бошқалар) кенг тарқалган. Психопрактика хар бир турининг асосида инсон хаётига яқин б¢лган холат маълум концептуал тамойиллар тизими ётади ва улар муаллифнинг шахслараро муносабати ва хаётни кузатишлари асосида содда шаклда баён этилади.
Асосий муаммо б¢лмиш мактабга қандай психология керак деган саволга т¢хталамиз. Мактаб психологи мактабга к¢проқ фойда келтириши ва мураккаб мактаб вазиятлари, хаётий вазиятларда ¢қитувчилар, ¢қувчилар ва ота-оналарга ёрдам бера олиши учун қандай касбий позицияни эгаллаши керак?
Бу хақда биргаликда ¢йлаб к¢рамиз. Тасаввур қилинг, мактабга назариётчи, академик психолог ёки экпериментатор келди. Қандай холат юз беради? Назариётчи психолог таълим ва тарбия нинг мавхум, назарияга асосланган концепциясини яратади, мактабда семинарлар ташкил қилади, хар бир ¢қитувчига ¢қиб чиқиш учун илмий адабиётларнинг узун р¢йхатини тавсия этади, педагогик жамоага мураккаб назарий маърузалар ¢қийди. К¢п ¢тмасдан назариётчи психолог «олий психология»га бефарқ б¢лганлигидан ¢қитувчилардан хафа б¢лади, ¢қитувчилар б¢лса секин аста психолог билан мулоқатдан қоча бошлайди, чунки улар бу «олий психология» ¢қитувчи мехнатига тегишли эмаслигини тушунадилар. Назариётчи психологнинг мактабни кичик психология институтига айлантиришга уриниши муваффақиятсизликка учрайди.



Download 134,86 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish