Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Қарши муҳандислик-иқтисодиѐт институти


 - rasm. Kaskadli sovituvchi sikl sxemasi



Download 6,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet86/214
Sana02.06.2023
Hajmi6,71 Mb.
#948114
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   214
Bog'liq
Ўзбекча Син суюқ олиш тех ва жиҳ Дарслик Криллча 16 шрифт вариант

5.5 - rasm. Kaskadli sovituvchi sikl sxemasi: 
X-1 - sovutgich-kondensator; T-1, T-2 – issiqlik almashgichlar; I-1, I-2 - 
bug„latgichlar; D-1, D-2, D-3 - drossellar; S-1 - ajratgich
Бироқ улар кўп миқдорда жиҳозлар ва оқимларнинг анча қийин 
бошқарилишини талаб этади. Охирги йилларда бизда бўлгани каби, 
четда ҳам табиий газни сиқиш жараѐнлари учун бир оқимли каскад 
совитувчи цикллардан фойдаланилмоқда. Улар совитувчи агент 
сифатида сиқиладиган табиий газдан конденсацияланадиган 
суюқликдан 
фойдаланилиши 
билан 
фарқ 
қилади. 
Газ 
компонентлари шундай нисбатда бўлиши керакки, исталган 


167 
поғонадаги парциал конденсация кейинги поғонада совуқликка 
бўладиган талабга эквивалент бўлади. Бу циклда ребойлерларни 
қўлламасдан туриб мос босим ва ҳароратларни сақлаган ҳолда 
исталган ажралишга эришиш мумкин бўлади, бунда бутун жараѐн 
атроф муҳит ҳароратидан анча паст ҳароратларда содир бўлади. 
Бундан ташқари, бу ҳолатларда компонентларнинг аниқ ажралиши 
талаб этилмайди. 5.6 - расмда сиқиладиган табиий газдан 
бевосита совуқлик олинадиган бир оқимли каскад совитувчи 
циклнинг схемаси келтирилган.
Улардан бири дросселланади ва ―газ-газ‖ туридаги иссиқлик 
алмашгич 3 да буғлатиш колоннаси 7 дан олинган 
конденсацияланмаган газнинг совуқ оқими билан совутилади. 
Иккинчи оқим биринчи 2 ва иккинчи 4 иссиқлик алмашгич 
поғоналарида кетма-кет совутилади, сўнгра биринчи оқим билан 
аралашади ва ажратилиш учун ажратгич 5 га тушади. 
Конденсацияланган углеводородлар ажратгич 5 дан газни 
фракциялаш қурилмаси 10 га жўнатилади ва у ерда индивидуал 
углеводородлар (этан, пропан, бутан) ва пентанлар + ундан юқори 
углеводородларга 
ажратилади. 
Олинган 
индивидуал 
углеводородларнинг бир қисми совуқ аралашма тайѐрлаш учун 
ишлатилади.
Ажратишланган газ ажратгич 5 дан учинчи поғона иссиқлик 
алмашгич 6 орқали ўтаѐтганда совитилиш давомида сиқилади, 
сўнгра дросселдан ўтиб буғлатиш колоннаси 7 га келиб тушади. 
Колонна 7 да суюлтирилган газдан азот ва метаннинг бир қисми 
буғлатилиб, колонна юқорисидан чиқарилади, табиий газ оқимини 
совитиш учун иссиқлик алмашгич 3 орқали ўтади ва циклдан 
чиқариб олинади.
Суюлтирилган табиий газ буғлатиш колоннасининг пастки 
қисмидан совутгичлар 8 ва 9 орқали ўтиб СТГ сақлагичга узатилади.
Совитилган аралашмалар ажратгич 11-14 нинг буғлари 
иссиқлик алмашгичлар 2, 4, 6 лар, совутгичлар 8, 9, буғлатиш 
колоннаси юқорисидаги серпантин 7 орқали кетма-кет ўтади ва 
совутгич 8 да совутилади. Шундан сўнг буғлар тескари тартибда 
иссиқлик алмашгичлар 6, 4, 2 лар орқали ўтади ва ўтиш давомида 
совуқ аралашмалар ажратгичдан буғланаѐтган конденсат билан 
қўшилади ва компрессор 1 га қабул қилинади, сўнгра аралашма 
сувли совутгич 15 да совутилади ва ажратгич 11 га тушади. Бу 


168 
ажратгичда ҳосил бўлган конденсат (асосан пропан) дросселланади, 
иссиқлик алмашгичда 2 ажратгичнинг 11 гази билан иссиқлиги 
алмашиниши ҳисобига буғланади ва совитувчи агентнинг буғ 
оқимига келиб тушади. Ажратгичнинг 11 газ фазаси иссиқлик 
алмашгич 2 орқали ўтади ва унда қисман сиқилиб ажратгичга 12 
ажратишга келиб тушади. Конденсат (асосан этан) ажратгич 12 
пастидан олиниб, дросселланади ва иссиқлик алмашгичда 4 
буғлатилгандан сўнг совитувчи агент буғлари билан қўшилади. 
Ажратгичнинг 12 газ фазаси иссиқлик алмашгич 4 орқали ўтади ва 
унда қисман сиқилиб ажратгичга 13 ажратишга келиб тушади. 
Ажратгичда 13 асосан метан конденсацияланади ва дросселлашдан 
сўнг исссиқлик алмашгичга 6 буғлатишга келиб тушади ва кейин у 
ерда совитувчи агентнинг асосий оқимига қўшилади. 
7

Ажратгичнинг 13 газ фазаси иссиқлик алмашгич 6 орқали 
ажратгичга 14 тушади ва у ердан буғ фазаси, асосан азот, совутгич 8 
ва 9 лар орқали чиқариб олиниб, буғлатиш колоннасининг 7 юқори 
қисмини совитади. Шундан сўнг буғ фазаси, иссиқлик алмашгичлар 
6, 4, 2 лар тизими орқали компрессорга 1 қабул қилинади. 

Download 6,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   214




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish