Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Қарши муҳандислик-иқтисодиѐт институти



Download 6,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet115/214
Sana02.06.2023
Hajmi6,71 Mb.
#948114
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   214
Bog'liq
Ўзбекча Син суюқ олиш тех ва жиҳ Дарслик Криллча 16 шрифт вариант

усули билан тозалашга эришилади.
Технологик жараѐнни олиб бориш:
Регенерация гази сеолитли олтингугурт тозалаш блокидан 4,8 
– 5,0 МПа босимда ва 70○C-гача ҳароратда ДУ–400 дроселдан 
умумий коллектори бўйича чиқарилади. Регенерация гази 
оқимининг бир қисми умумий коллектордан ИИ навбатнинг аминли 
қурилмасига, I, II навбатларнинг ГПҲАҚга (газни паст ҳароратли 
ажратиш қурилмасида) жўнатилади. I навбатнинг аминли 
қурилмасига регенерация гази DU-250 дроселлаш қурилмасидан 
қувур ўтказгичи бўйича узатилади.
Тозалаш схемаларининг тавсифи. 
Сеолитли қурилмадан келадиган регенерация газлари 
85°C-гача ҳароратда ва Р=48-50 кгс/см
2
босимда фильтр 
(F1/1,F1/2)га йўналтирилади. F1/1, F1/2да сеолитли чанг ва механик 
аралашмалар ушлаб қолинади. Регенерация газлари фильтрлардан 
сўнг ҳаволи совутгич агрегатига (ҲСА 41, 42, 43, 44)га келиб тушади 
ва 40-55 °C гача совутилади. ҲСАда совутилган регенерация гази 
Э-3/1 ажратгичга келиб тушади. Совутиш натижасида ажралган 
суюқлик конденсатни барқорорлаштириш қурилмасига жўнатилади, 
регенерацияланган газ Э-3/1 ажратгичдан чиқади ва К-1 
абсорберининг қуйи қисмига узатилади.
Водород сулфиди ва углеродкислоталардан тозаланиши шарт 
бўлган аминли олтингугурт тозалаш қурилмасидаги регенерация 
гази, абсорбернинг юқори қисмида жойлашган 12 та элаксимон
ликопчалар билан жиҳозланган К-1 абсорбернинг қуйи қисмига 
узатилади.
Қуйи 6 та полкаларда Д = 38мм.ли полипропилен шарлар билан 
текис ҳолда қопланган. Полкалар зангламайдиган пўлат чизиқли 


224 
секциялардан тузилган таянч-тақсимловчи панжаралар кўринишида 
бажарилган. Шарлар сони ҳар бир полкада 43000-45000 дона, 
қатламнинг баландлиги 550-600 мм. Колонна бўйича пастдан 
юқорига ўтишда газ 25%-ли сувли диэтаноламин аралашмасининг 
қарама-қарши оқими билан ликопчаларда туташтирилади ва нордон 
компонентлардан тозаланади. Газдан нордон компонентларни 
ажратиб олиш, уларни ДЕА аралашмаси воситасида абсорбциялаш 
усули билан бажарилади. ДЕА Н
2
S ва CO

ютилишида суюқ фазада 
қуйидаги реакциялар ўтади: 
R
2
NH + H
2
S === R
2
N H
2
+ HS
-
(5.1) 
R
2
NH + CO
2
=== R
2
NCOO + H (5.2) 
R
2
NH + H
2
O === R
2
N H
2
+ O H (5.3) 
2 R
2
NH + CO2 + H
2
O === R
2
NCOO
-
+ R
2
N H
2
(5.4) 
бу ерда R - CH
2
CH
2
ON 
Кўрсатилган реакциянинг иссиқлик ажралиши туфайли ўтиши 
ҳисобга олинса, жараѐн ҳароратининг пасайиши абсорбцияга мос 
келади, демак бошқа тенг шароитларда тозалашни яхшилайди. 
Бироқ бутун колонна бўйича абсорбция ҳароратининг пасайиши 
регенерация 
газида 
углерод 
олтингугурт 
оксиди 
(SOS) 
мавжудлигига тўсқинлик қилади.
Углерод олтингугурт оксиди қуйидаги реакция бўйича ҳосил 
бўлади:
 
H
2
S + CO
2
=== SOS + H
2

(5.5) 
Реакция қайтарилувчандир, 60

C дан юқори ҳароратда тескари 
йўналишда оқиб ўтади. Углерод олтингугурт оксидининг бузилиши 
шароитини яратиш учун насадкали шарлар билан 135 м
3
/сек.гача 
миқдорда полкага узатиладиган аралашманинг асосий оқими ҳам 
50-65

C ҳароратга эга бўлади. Абсорбернинг юқори қисмига 12 та 
ликопчага аралашма 45 м
3
/с. гача миқдор 50-65

C ҳарорат билан 
узатилади 
Нордон компонентлардан тозаланган регенерация газлари 
абсорбернинг юқорисида -1 тозаланган газ ажратгичга узатилади, бу 
ерда тезликнинг ўзгариши ваоқимнинг йўналиши ҳисобидан 
абсорбердан газ билан олиб кетилган томчили суюқликнинг 
тушиши содир бўлади. Суюқлик тўпланиши жараѐнида сатҳ бўйича 


225 
ажратгичнинг қуйи қисмидан Э-2 экспанзерга чиқарилади. Э-1 
ажратгичдан сўнг тозаланган газ 50-65°C ҳароратда ХВ-3-1,2 ҳаволи 
совутиш аппаратига йўналтирилади ва бу ерда 25-45°C.гача 
совутилади вашундан кейин намликни ушлаш учун газнинг 
қуритиш қурилмаси А-1401 абсорберига жўнатилади. 

Download 6,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   214




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish