Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Қарши муҳандислик-иқтисодиѐт институти



Download 6,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet108/214
Sana02.06.2023
Hajmi6,71 Mb.
#948114
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   214
Bog'liq
Ўзбекча Син суюқ олиш тех ва жиҳ Дарслик Криллча 16 шрифт вариант

5.26-rasm. Siklonli chang tutqich: 
(о„tkazish kо„rsatkichi 20 mln m
3
/kun 
va ishchi bosimi 7.5MPa ). 
1-gazni chiqishi uchun quvur; 2-gaz 
kiradigan quvur; 3-siklonlar; 4-lyuk; 
5-asboblarlarni nazorat qiluvchishtuser; 
6-drenaj shtuseri

5.27-rasm

“Rezina” (a) va “ulitka” 
(0) turidagi siklonlar:
1-gazni chiqishi; 2-gazni kirishi;
3-oqimni buruvchi qurilma. 
Сув буғларининг эластиклиги ва қайнаш ҳарорати гликолдан 
кучли 
фарқ 
қилади, 
ютувчини 
регенерация 
бўлишини 
енгиллаштиради, 
ютувчиларнинг 
қовушқоқлигини 
катта 
бўлмаслиги 
циркульяция 
қилувчи 
насосларнинг 
ишини 
енгиллаштиради. Сувланган гликоллар коррозия муносабатида 
эмирувчи эмас. Уларда табиий газларнинг эриши кам. 15 МПа
босимгача 1 литр гликолга 6 граммдан ошмайди. ДЕГ атмосфера 
босимида 437К да ѐйила бошлайди, ТЕГ эса 478К ҳароратда 
юқоридагиларга мувофиқ ишлаб чиқариш шароитида уларнинг 
регенерация қилиш даражаси 96–99 % га этади. 
ТЕГни кўпик ҳосил бўлишига мойиллиги бор, бунга қарши 
курашиш учун моноэталомин қўлланилади. Гликол билан газни 
қуритиш жараѐнининг жадаллиги босимга, газ ва сорбентни ўзаро 
контактлашув ҳароратига ва сорбентнинг концентрациясига боғлиқ 
бўлади.Газда босим кўтарилганда намликнинг миқдори камаяди, 
табиий ҳолда сорбент аралашмасини циркульяция бўлиш 
миқдорини камайтиришга олиб келади, шунинг учун газни берилган 
шудринг нуқтасигача қуритиш керак бўлади. Газ–ютувчининг 
контактлашув ҳарорати кучайтирилганда ютувчи устидаги сув 
буғларининг парсиал босимини ўсишга олиб келади, ютувчанлик 


214 
хусусиятини пасайтиради ва қуриган газнинг шудринг нуқтаси 
ошади.
Газ–ютувчининг контакт ҳароратини пасайтириш унга тескари 
таъсир қилади, қуриган газнинг шудринг нуқтаси пасаяди. Газ 
суюқютувчи билан қуритилганда ҳароратни 303Кдан паст қабул 
қилиш тавсия қилинмайди, чунки ютувчиларнинг қовушқоқлигини 
ошиши уни катта ҳажмда ҳайдашда қийинчиликларни туғдиради. 
Бундан ташқари совутгичнинг қовушқоқлиги оширилганда 
бирданига унинг ютувчанлик хоссаси пасайиб кетади. 
Ютулувчанлик газга нисбатан сувнинг буғлари унинг 
концентрациясини ютилиш хусусиятига таъсир кўрсатади, 
концентрация қанчалик юқори бўлса, қуритилган газнинг шудринг 
нуқтаси паст бўлади. Ютулувчининг концентрацияси талаб 
қилинган қуритиш даражасига боғлиқ ҳолда тахминан 90–100 % 
оралиғида бўлади. 
ДЕГ ва ТЕГ ютувчилари ўзаро таққосланганда ТЕГ арзонроқ 
туради. Лекин ТЕГ дан фойдаланилганда газнинг шудринг 
нуқтасини янада кўпроқ пасайтириш мумкин. ДЕГ га нисбатан ТЕГ 
нинг сарфи регенерация қилишда буғларини паст эластикликка эга 
бўлганлиги учун камроқ бўлади. 
Газни суюқютувчилар билан қуритиш қурилмасининг схемаси 
5.28-расмда 
тасвирланган 
бўлиб, 
газ 
конларида 
кўпроқ 
қўлланилмоқда. Газ конида ажратгич (1) орқали ўтади, у ерда 
томчили намлар ўтиради ва абсорбернинг пастки қисмига (2) 
тўпланади. Бошланишда газ пастки буралма секцияга (3) 
йўналтирилади, қўшимча равишда насадкалар билан катта юзада 
контактда бўлганлиги учун муаллақ томчилардан яхши тозаланади. 
Ундан кейин газ юқорига ҳаракатланади, кетма – кет 
ликопчалардан (4) ўтади, юқорига кўтарилади. Абсорбердаги 
қолпоқчали ликопчаларни сони 4–12 та бўлади. Газнинг оқимига 
қарши 95–97% ни ДЕГ эритмаси оқади, у насос (10) ѐрдамида 
киритилади. Эриши билан контактдаги газ қуритилгандан кейин 
юқорига буралма секция (5) орқали ўтади, у ерда қамраб олган 
эритманинг томчиларидан озод бўлади ва газ узатмасига 
йўналтирилади. Таркибида 6–8% намлик бўлган тўйинган эритма 
абсорбернинг пастдаги кар икки томони ѐпиқ йиғиш ликопчасидан 
иссиқлик алмаштиргичга (7) кириб келади, регенерацияланган 
эритманинг қарши учрашувчиоқими билан исийди, ундан кейин эса 


215 
шамоллатгич (8) орқали ўтади, у ерда ундан эриган газ ажралиб 
чиқади ва ундан мақсадли фойдаланилади. Шамоллатгичда 
тўйинган ДЕГ насос ѐрдамида (9) буғлантиргич колоннасига 
(десорберга) (12) ҳайдайди ва у ерда суюқликни регенерация қилиш 
амалга оширилади. Буғлантириш колоннаси икки қисмдан ташкил 
топган: ликопча туридаги колонка, тўйинган эритмали ДЕГ пастга 
оқади, намлик қарши келаѐтган сув буғларининг ва ДЕГ 
буғларининг таъсирида буғланади. Қайнатгич – буғлантиргичда (11) 
гликол эритмасини қиздириш ва сувни буғлантириш содир бўлади. 
Қайнатгичда гликол аралашмасининг ҳарорати 423 – 433К ушлаб 
турилади, юқори қисмидаги буғлантириш колонннасида 378 – 380К 
бўлади. 
Бунга эришиш учун колоннанинг юқори қисмидан 303К 
ҳароратдаги сув билан суғорилади, ДЕГнинг буғларини 
конденсация қилади ва унинг йўқотилишини камайтиради. Сув 
буғдаги десорбердан (15) конденсаторга (10) тўпланади, у ерда 
буғнинг асосий қисми конденсацияланади ва вакуумли насос билан 
(14) йиғилади ва ѐқишга йўналтирилади. ДЕГ таркибли олинган 
сувнинг бир қисми насос (13) ѐрдамида колоннанинг юқори қисмига 
суғориш учун берилади ва ҳароратни 105-107 оС да ушлаб турилади. 
ДЕГ регенерация қилинган аралашмаси насос (10) билан иссиқлик 
алмаштиргич (7) орқали совутгичга (6) ҳайдалади ва у ерда ҳарорат 
туширилади ва яна қайтадан абсорбернинг юқоридаги ликопчасига 
тўпланади. 
Абсорбция қурилмасининг ишларини самарадорлиги катта 
кўрсатгичда сорбентларнинг йўқотилишига боғлиқ. Бундай 
йўқотилишларни 
олдини 
олиш 
учун 
биринчи 
навбатда 
десорбернинг ҳароратини режимига қаттиқ риоя қилиш, газни ва сув 
буғларини 
ўта 
газсизлантириш, 
абсорбентлар 
билан 
контактлашганда кўпик шаклланишини олдини олиш учун махсус 
қўшимчалар қўшилади. 

Download 6,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   214




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish