5- расм. Суюқланма оқувчанлик кўрсаткичини аниқлайдиган ИИРТ типидаги асбобнинг умумий кўриниши:
1-таянч плита, 2- секундомер, 3- ушлагич, 4- экструзион пластомер, 5-поршень, 6 -тошлар, 7-штурвал, 8- поршенни кўтариб туширувчи винт, 9 - колонна, 10-контактсиз температура ростлагич, 11- стабилизатор, 12-кўзгу.
Полимерни синаш учун талаб қилинадиган температура пластомернинг синов каналида электр иситкич ёрдамида ҳосил қилинади ва температура автоматик ростлагич 10 ёрдамида керакли миқдорда ушлаб турилади.
Ҳар бир термопластик полимер учун синаш температураси узининг технологик хоссасига кўра турлича бўлади. Материални экструзион камера ичидан сиқиб чиқариш учун керакли босим поршень 5 ва унга қўйиладиган тошлар 6 орқали ҳосил қилинади. Текширишнинг асосий варианти учун қўшимча юк массаси (т0) қуйидаги формула билан ҳисобланади:
т0 = (2160 - т) ± 10
бунда: м – поршеннинг втулка билан биргаликдаги массаси, г; 2160 – юкни поршень билан биргаликдаги массаси бўлиб, у суюқланмага 0,3 МПа босим беради.
Суюқланма оқиши кўрсаткичи сифатида берилган ҳарорат ва тегишли юк босими 10 минут давомида соплодан ўтган масса миқдори қабул қилинган ва қуйидаги формула орқали аниқланади.
i = 10 ·Q
Бу ерда: Q - оқиб тушган полимер миқдори; грамм
10 - сиқиб чиқариш вақти; минут
i - миқдори бўйича полимернинг қайта ишлаш дастлабки усули аниқланади.
2.3. Термик барқарорлашган полиэтилен композицияларининг термооксидланиш деструкциясини тадқиқ қилиш
Госсипол смоласи билан термик барқарорлашган полиэтилен композицияларининг термооксидланиш деструкцияси атмосфера ҳавосида динамик ва изотермик термогравиметрик усуллар ёрдамида тадқиқ қилинди.
Дастлабки ва модифицирланган полиэтилен композициялари намуналарининг деструкцияси динамик шароитларда Паулик-Паулик-Эрдей 676 системадаги дериватографда ўрганилди: ҳароратлар интервали 20-5000С, намуналар миқдори 0,1 г, қизиш тезлиги 10o мин., инерт модда: спектрал тоза алюмин оксиди.
Полимер намуналарини изотермик гравиметрлаш торцион тарозиларда олиб борилди. Тарозида тортилган намуналар юпқа деворли шиша идишларга солиниб, торцион тарози илгакларига осиб қўйилди. Шиша идиш реакция кетадиган идишга туширилди, сўнг олдиндан қиздирилган ҳаммомга солинди, ҳароратнинг аниқлик даражаси ± 10 ни ташкил этади. Намуна массасининг ўзгариши торцион тарози орқали қайд қилинди.
Деструкция 490 ± 1 К ҳароратда олиб борилди.
Қўшимчалар қўшилган полимер композициясининг термик барқарорлиги аниқлаш учун 0,05-0,1 г тадқиқ қилинаётган моддадан кварц идишга солинди, ундаги кварц илгак ва кварц ип билан пастки кварц пружинага ўланди. Кварц пружинанинг юқори қисмидан ёпиқ шаклдаги шиша идишнинг юқори қисмига осиб қўйилди, қайсики у ҳам ўрта ва паст қисмлардан иборат. Шиша идиш кран орқали дифференциал манометр, ЛТ-2-9 электролампаси, кислород ёки аргон солинган баллон билан ўланди. Бу системани форвакуум, диффузион насос ва манометрга ўлаш орқали аргоннинг босими назорат қилиб турилди. Шиша идишнинг пастки қисқа қисми термостатга туширилди, бунда ҳароратни 373 К дан 873 К гача (ҳарорат аниқлиги ± 20) ушлаб туриш имконияти бор. Иссиқлик ташувчи сифатида белгиланган пропорцияда натрий нитрит ва калий нитрат аралашмасидан фойдаланилди. Намуналарни парчаланиш даражасини билиш учун симнинг ихтиёрий нўқтасидан кварц пружинага кварц ип билан ва КМ-6 катетометр билан ўланган қисми ўрганилди. Кварц пружина олдиндан калибровка қилиб олинди ва тажриба ҳароратнинг шундай интервал қисмида олиб борилдики, бу ерда кучланиш деформациясининг қатъий чизиқли боғланиши кўзатилди. Иссиқлик ташувчилар ёрдамида 5 минут давомида кварц идишдаги ҳарорат 473 К га етди.
Термик барқарорликни аниқлаш давомида маълум вақт ўтгандан сўнг пружина – кварц идиш системасидаги танланган нўқтанинг ҳисоб ишлари бажарилди. Кварц идиш тарозида тортиб олинди ва ўтказилган тажриба давомида йўқотилган массани қуйидаги формула бўйича ҳисобладик:
Δg = g0 - gt
Бу ерда: g0 – тажриба бошланишидаги масса, мг;
gt – тажрибадан кейинги масса, мг.
Белгиланган ҳароратда полимер вақт давомида маълум даражагача парчаланади. Белгиланган нўқтада полимер массасининг йўқотилиши:
ΔL = L0 - Lt
Бу ерда: L0 – белгиланган нўқтадаги бошланғич ҳолат;
Lt – белгиланган нўқтадаги охирги ҳолат.
Қуйидаги формуладан гравиметрик коэффициентни ҳисоблаймиз:
К = =
Маълум вақт оралиғида массани йўқолишини қуйидаги формула бўйича ҳисоблаймиз:
Δg = ΔL ∙ К
Бу ерда: ΔL – маълум вақтда пружинанинг белгиланган нўқтадаги ҳаракатланиши. Ушбу вақтдаги полимер массасининг нисбий йўқотилиши (% да) қуйидагича топилди:
К =
Do'stlaringiz bilan baham: |