Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги қарши давлат университети



Download 1,52 Mb.
bet62/82
Sana25.02.2022
Hajmi1,52 Mb.
#278330
TuriДиссертация
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   82
Сингир компоненти. Чироқчида Туясингир, Яккабоғда Каттасингир, Ғузорда Кичиксингир, Китобда Етимсингир каби оронимлар учрайди. Бу номлар тарихий ясалишига кўра икки қисмдан иборат. Уларнинг иккинчи компоненти бўлиб келган сингир сўзи объектнинг турини билдиради, биринчи компонент бўлиб келган туя, катта, кичик, етим сўзлари бош компонентнинг аниқловчиси вазифасида келган.
Сингир сўзи тўғрисидаги фикрлар “Бобурнома”да ҳам учрайди. Заҳриддин Муҳаммад Бобур ўз асарида бу сўзнинг қўлланиши ва маъно хусусиятлари тўғрисида шундай маълумотларни ёзиб қолдирган: “Тонгласи андин кўчуб, Хонгуға тушулди, бу навоҳидағи афғонлар бир барча тоғни сингир қилдилар. Сингир лафзини Кобулға келганда эшитилди. Бу эл тоғни беркитканни сингир дерлар эмиш1. Бобур бу сўз Афғонистонда тоғ бағридаги ёлғиз баландлик, кўтарилиб турган дўнглик, тепа ҳамда тупроқ уйиб, шох-шабба ёки тош қалаб қилинган сунъий тўсиқ маъносида қўлланишига ишора қилган. Бу сўз М. А. Гаффаровнинг классик форс тили манбалари асосида тузилган “Форсча-русча луғат”ида сангар шаклида келтирилган ва у “мустаҳкамланган жой; окоп; барикада” маъноларини бериши айтилган2. Ҳозирги замон форс тилида ҳам бу сўз кўрсатилган маъноларида ва шу асосида шаклланган ҳарбий термин сифатида қўлланилади3.
Ўрта асрлар туркий тилларида бу сўз фаол қўлланган. М. Кошғарийнинг маълумотига қараганда, XI асрларда тоғ бурни ёки девор тумшуғи сингир деб юритилган4. Бу сўз айрим туркий тилларда ҳозир ҳам қўлланади. Жумладан, қирғиз тилида сэнир “тоғнинг ўт билан қопланган юксак қирраси, баланд тизмаси” маъносини ифодалайди5. Қозоқ тилида сингир – “чўққи, қоя, баландлик, тоғ тумшуғи, даралардаги баланд дўнглик” каби маъноларда қўлланади1. Шунингдек, туркман тилида сэңир (сингир) – “қум уюми, бархан, тепа, чўзиқ баландлик” каби маъно хусусиятларига эга бўлиб, Туркманистонда шу сўздан шаклланган Гъарасэнгир, Тексэнгир оронимлари учрайди2. Туркий тиллар тадқиқотчилари И. А. Батманов, З. Б. Арагачи ва Г. Ф. Бабушкин сингир сўзи бир қанча қадимги ва замонавий туркий тиллар лексикасида мавжудлигини аниқлашган3.
Академик В. Радлов бу сўзни “тоғ этаги, бурун, тепа” каби маъноларни беришини қайд этган4.
Қашқадарё вилояти Чироқчи туманидаги Қалқама, Тарағай қишлоқлари аҳолиси нутқида сой ичлари ёки унинг ён томонидаги кичик баландлик, тепаги ўхшаш учли дўнгликлар сингир деб юритилади5.
Сингир сўзининг топонимлар таркибида қўлланилиш ареали анча кенг. Жумладан, у Қумсингир (Тожикистондаги қишлоқ, туман), Қорасингир (Енисей бўйларидаги тоғ, бу ном рус тилига “черный хребет”, яъни “қора тизма” деб таржима қилинган), Ақсэнгир, Қарасэнгир, Сэнгирқия, Сэнгирли
(Қозоғистон), Кубасэнгир, Гъарасэнгир, Текесэнгир (Туркманистон), Қорасингир, Қизилсингир (Туркистон) каби оронимлар таркибида учрайди. Шунингдек, Сингиртом (Хоразмда тепа ва қадимги қалъа харобаси), Ўриссингир (Қорақалпоғистон, жой) оронимларида ҳам шу сўз учрайди. М. Кошғарий Тароз яқинида Кенжаксингир деган шаҳар6, Барсағон ўлкасида Қарасэнгир деган жойлар бўлганлигини ёзиб қолдирган7.
Сингир сўзи, асосан, оронимлар ясаш учун хизмат қилган. У оронимлар таркибида иккинчи компонент бўлиб келиб, номланаётган объектнинг турини билдиради. Сингир сўзи тарихан ясама сўз бўлиб, тузилишига кўра син+гир шаклига эга. Бу қўшма сўзнинг биринчи компоненти бўлган син сўзи баландлик билан боғлиқ тушунчани ифодалайди. Унинг иккинчи компоненти бўлган –гир эса фонетик ўзгаришга учраган, унинг айрим сўзлар таркибида –гур, -ғар вариантлари учрайди. Жумладан, унгур – тоғлардаги кичик ғор, ковак жой, ўзаги ун ёки ин, “қуш ини” тушунчаси ҳам шу билан боғлиқ бўлса керак. Халқ достонларида учрайдиган диалектал жўнағар “тоғ ёнбағирларидаги ёлғизоёқ, тор йўл” сўзи ҳам икки қисмдан иборат: жўна+ғар. Бу компонент Қашқар (аслида Кошғар) топонимининг ҳам таркибида учрайди. Демак, -гур, -гир, -ғар, -қар тарихан мустақил сўз ҳисобланиб, бир хил маънога эга бўлишган. Бу сўз мўғул тилида гэр – “жой, ўрин, ер; уй, юрт; ўлка” деган маъноларга эга. Демак, бу сўз келиб чиқишига кўра олтой ва мўғул тилларига хос умумий лексика ҳисобланади. Шундан келиб чиқиб, айтиш мумкинки, сингир сўзи “баланд жой, баланд ер” тушунчасини ифодалайдиган орографик атама ҳисобланади. У шу тушунча асосида оронимлар ясашга хизмат қилган, кейинчалик уларнинг айримлари бошқа турдаги объектлар номига ўтган.

Download 1,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   82




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish