Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти



Download 3,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet67/167
Sana22.02.2022
Hajmi3,02 Mb.
#116223
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   167
Bog'liq
Ergashev R.X va boshq. Innovatsion iqtisodiyot .Darslik

6.3.1- Жадвал 
Йил
лар 
1% 10% 15% 
20% 25% 30% 35% 40% 
1 0,990 
0,909 0,870 
0,833 0,800 0,769 0,741 0,714 
2 0,980 
0,826 0,756 
0,694 0,640 0,592 0,549 0,510 
3 0,971 
0,751 0,658 
0,579 0,512 0,455 0,406 0,364 
4 0,961 
0,683 0,552 
0,482 0,410 0,350 0,301 0,260 
5 0,951 
0,621 0,497 
0,402 0,328 0,269 0,223 0,186 
6 0,942 
0,564 0,432 
0,335 0,262 0,207 0,165 0,133 
7 0,933 
0,513 0,376 
0,279 0,210 0,159 0,122 0,095 
8 0,923 
0,467 0,327 
0,233 0,168 0,123 0,091 0,068 
9 0,914 
0,424 0,284 
0,194 0,134 0,094 0,067 0,048 
10 0,905 
0,386 0,247 
0,162 0,107 0,073 0,050 0,035 
13 0,879 
0,290 0,163 
0,093 0,055 0,033 0,020 0,013 
Маълумки, инновациявий лойиҳалар инфляция омилини 
ҳисобга олган ҳолда танланиши лозим. 
Инфляция иқтисодиётда нархлар даражасини ўсиши сифатида 
ёки нархлар ўзгариши индекси, ҳамда инфляция даражаси билан 
ўлчанади. Нархлар ўзгариши индекси нархлар нисбати билан 
тавсифланса, инфляция даражаси – нархлар ўсишининг фоизи 
билан тавсифланади. 
Инновациявий тадқиқотларни ўтказишда, фоиз ставкаси 
ролини кўриб чиқаётганда, биз инфляция йўқ деб қабул қиламиз. 
Агарда инфляция мавжуд бўлса, номинал ва реал фоиз ставкалари 
ўртасида фарқ мавжуд бўлади. 
Номинал ставка – бу инфляция суръатини ҳисобга олмаган 
жорий бозор фоиз ставкаси. 
Реал ставка – бу номинал ставкадан кутилаётган инфляция 
суръатларининг айирмаси. 
Мисол учун, номинал йиллик ставка 9 %, кутилаётган 
инфляция суръати йилига 5%, демак реал ставка 4 %га тенг бўлади. 
Капиталга кутилаётган даромад даражаси ва фоиз ставкасини 
таққослаганда ушбу фарқни эътиборга олиш муҳим: таққослашни 
номинал эмас, балки реал ставка билан амалга ошириш мақсадга 


159
мувофиқдир. Инновациялар тўғрисида қарор қабул қилишда айнан 
реал фоиз ставкаси муҳим аҳамият касб этади. Умумий қоидани 
қуйидагича таърифлаш мумкин: капиталга кутилаётган даромад 
даражаси ссуда бўйича бозор фоиз ставкасига тенг ёки ундан катта 
бўлган тақдирдагина инновацияларни амалга ошириш лозим. 
Шундай қилиб, фоиз бозор хўжалигида ресурсларни самарали 
тақсимлашнинг муҳим вазифаси, мумкин бўлган инновациявий 
лойиҳалардан энг катта даромад олиб келадиганини танлашни, 
билдиради. 
Капиталга тўғри келадиган даромад даражасини фоиз ставкаси 
билан таққослаш – инновациялар самарадорлигини асослаш 
усулларидан биридир. Соф келтирилган даромаддан ташқари 
инновациявий лойиҳаларни танлаш учун қопланиш муддати (Т
қ
); 
қопланиш даври (Д
қ
); даромадлиликнинг ички меъёри (И
д
); 
рентабеллик ® каби кўрсаткичлардан ҳам фойдаланилади. 

Download 3,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   167




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish