Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги қарши муҳандислик-иқтисодиёт институти



Download 3,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/167
Sana22.02.2022
Hajmi3,02 Mb.
#116223
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   167
Bog'liq
Ergashev R.X va boshq. Innovatsion iqtisodiyot .Darslik

Тизимларни кузатиш усуллари 
I.Мутахассисларни 
билим 
ва 
кўникмаларини 
ишлатишига 
асосланган услублар 
II. 
Тизимни 
намоёнлигини 
шаклланиш усули. 
III. 
Мажмуилашган 
усуллар. 
1.«Мия 
хужуми» 
бўлими 
1. Аналитик 1. 
Комбинаторика 
2.«Сценария» бўлими 2. 
Статистик 2.Ҳолатий 
моделлаштириш 
3. Эксперт баҳоси 3. 
Кўп йўналишли 
назария 
3. Топология 
4.«Дельфи» бўлими 4. 
Мантиқлик 4.Графо-семиотик 
моделлаштириш 
5.Морфологик 
ёндашув 
5. Лингвистик 5.Ахборот 
оқимларини 
ўрганиш усуллари
6.Ишбилармонлик 
ўйинлари 
6. Семиотик 6.Агентли 
моделлаштириш. 
 7. 
График 
 
 8.Тузумли 
лингвистик 
моделлаштириш. 
 
 9.Имитацияли 
динамик 
моделлаштириш. 
 
4.3.1-расм. Кузатиш усулини гуруҳлаш 
Биринчи гуруҳ – тажрибали эксперт мутахассисларни фикрла-
рини умумлаштириб усулларни асосийларини аниқлаштириш 
«SWOT» таҳлили билан «Дельфа» усулини, «мақсадли дарахт», 
«деловой ўйин қаторидадир» . 


110
Иккинчи гуруҳ – математик, иқтисодий-математик ва 
системани моделени текширишда тизимни аниқлашда кўрсаткич 
усулларида қуйидаги синфларга бўлиш мумкин: аналитик, 
статистик, кўпқиррали назария, графикли ва ҳоказо.
Ҳозирги 
кунда 
кўпроқ 
иқтисодиётда 
математик 
программалаштириш ва статистик усул ишлатилади. 
Учинчи гуруҳ – умумлашган усул: комбинаторика, моделли 
вазият, топология, графо семиотика ва бошқалар. Улар эксперт ва 
уни шаклланган услублар интеграциялашув йўли билан 
шаклланади.
Мутахассислар тизим таҳлилини бажарувчи мутахассис ҳар 
бир синфлаштириш шартлигини тушуниши лозим. Улар ҳар хил 
модел ва услубларни кенг сонида йўналишига ёрдам берувчи 
воситадир холос. Таҳлил системасини ривожланиши, «мозговая 
атака», «дерево целей», қуйидаги усуллар билан ажратилган ҳолда 
қуйидаги тушунчаларни беради. Кўрсатилган терминлар у ёки бу 
тажрибали экспертларнинг фаоллигини жалб қилади, бошқа вақтда 
бу усуллар «тажрибали» деб аталади. 
«Мозговая атака» концепцияси 50 йилларда кенг маънода 
тарқалган бўлиб, «тизимли усулни назарий фикрланишидир» 
«одамларни янги ғоялар очишда мутахассислардан сифатли 
усуллардан ўрганиш ҳамдир». 
Бу усул таниқли бўлиб “Мозговой штурм” конференция ғояси, 
жамоа генератив ғояси, тип – усуллари маълумдир. 

Download 3,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   167




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish