Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги алишер навоий номидаги



Download 1,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/123
Sana23.02.2022
Hajmi1,86 Mb.
#168583
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   123
Bog'liq
10 1 Usimliklar fiziologiyasi Xujayev J Darslik

4.3. НАФАС ОЛИШ ХИМИЗМИ 
Нафас олишнинг схематик тенгламаси бу мураккаб физиологик жараённи 
тўла характерлай олмайди. Чунки жуда кўп оралиқ реакциялар содир бўлади. 
Натижада кимёвий энергия оз-оздан ажралиб чиқади ва ўзлаштирилади. 
Ўзлаштирилмай қолгани эса иссиқлик энергиясига айланади ва тарқалади. 
Нафас олишда органик моддаларнинг кислород ёрдамида анорганик 
моддаларга парчаланиши мазкур жараёнининг ўзига хос хусусиятлари 
борлигини кўрсатади. Чунки организдан ташқарида бу органик моддалар 
молекуляр кислород билан реакцияга киришмайди. 
Нафас олиш жараёнининг ана шу ўзига хос хусусиятларини аниқлаб нафас 
олиш химизмининг ҳозирги замон тушунчасига асос солган олимлар : А.Н.Бах, 
В.И.Палладин ва С.П.Костичевлар ҳисобланадилар. 
А.Н.Бахнинг пероксид назарияси , 1897 йилда А.Н.Бах биологик 
оксидланишнинг 
пероксид 
назариясини 
ишлаб 
чиқди. 
Унга 
кўра 


82
атмосферадаги молекуляр кислрод инерт ҳолатда бўлиб, органик моддаларни
оксидлай олмайди. Бунинг учун унинг таркибидаги қўш боғнинг биттаси 
узилиши ва фаол ҳолатга ўтиши зарур: 
О = О 
- О - О - 
инерт 
фаол 
кислород 
кислород 
Кислород осон оксидланувчи модда (А) билан бирикиб қўш боғдан 
биттаси узилади ва пероксид (АО
2
) ҳосил қилади : 
О 
1) А + О

А
О
А.Н.Бахнинг фикрича акцептор (А) билан бирлашиб фаол ҳолатга ўтган 
кислород бошқа моддани (В) ҳам оксидлантириши мумкин : 
О 
2) А В+ АО+ВО 
О
3) АО + В ВА+ВО
Натижада акцептор вазифасини бажарувчи осонлик билан оксидланувчи 
модда (А) яна ажралиб қолади. Органик модда (В) эса тўла оксидланади.
А.Н.Бах кислородни фаолловчи моддаларни оксигеназалар деб атади. 
Оксигенезаларга ўсимликлар тўқимасида кўп тарқалган ҳар хил кимёвий 
бирикмалар киради. Оксигеназалардаги фаоллашган кислород оксидланаётган 
субстратга кўчирилади. Маълум вақт фанда, бу жараёнда пероксидаза 
ферменти муҳим аҳамиятга эга, деган фикр ҳукм сурди.
Лекин 1955 йилда Японияда (О.Хаяиши ва бошқалар) ва АҚШда 
(Г.С.Мэзон ва бошқалар) молекуляр кислороднинг органик моддалар билан 
бирикиши мумкинлигини исботлашди.
Ҳозирги вақтга келиб, маълум бўлишича А.Н.Бах назариясининг нафас 
олишга алоқаси йўқ. Аммо у нафас олиш жараёнининг химизмини ўрганишга 
йўл очиб берди. Чунки бу назарияда кислодни фаоллаштиришнинг замонавий 
механизмини ишлаб чиқиш учун асос солинган эди 


83

Download 1,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   123




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish