Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги алишер навоий номидаги



Download 1,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/123
Sana23.02.2022
Hajmi1,86 Mb.
#168583
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   123
Bog'liq
10 1 Usimliklar fiziologiyasi Xujayev J Darslik

+
Н 
+
Н 
 
 
О- 
… О- 
 
 
+
Н 
 
+
Н
 
Кўпчилик оқсиллар таркибида (- S - S - ) дисульфид боғлар ҳам учрайди. 
Инсулин молекуласида 3 та , рибунуклеазада 4 та дисульфид боғ бор. 
Оқсил молекулаларида бирламчи,иккиламчи,учламчи ва тўртламчи 
структуралар мавжуд. Петид боғлар (- СО - NH -) туфайли содир бўладиган 
полипептид занжирининг тузилиши бирламчи структура дейилади. 
Водород боғлар туфайли ҳосил бўладиган полипептид занжирнинг 
спираль конфигурацияси иккиламчи структураси дейилади. 
Спираль тузилган полипептид занжирлар ҳар хил куч таъсирида фазода 
маълум шаклни олишга интилади. Оқсиллар молекуласининг фазовий 
конфигурациясини белгиловчи уч ўлчамли (бўйи, эни, баландлиги) бундай 
структуралар 
оқсилларнинг 
учламчи 
структураси 
дейилади. 
Учламчи 
структуранинг ҳосил бўлишида бир қанча кимёвий боғлар иштирок этади. 
Булардаги энг муҳими дисульфид боғдир. Оқсилларнинг биологик активлигини 
шу учламчи струкрурага боғлиқ. Шунинг учун ҳам оқсилнинг биологик 
функциясини аниқлаш учун унинг учламчи структурасини билиш керак. 
Оқсил молекуласи иккита ва ундан ортиқ алоҳида полипептид 
занжирнинг ҳар хил боғлар ёрдамида ўзаро бирикишидан ҳосил бўлиши 
тўртламчи структурани ташкил қилади. 
Ҳужайра таркибидаги оқсиллар оддий протеинлар ва мураккаб 
протеидлар бўлиши мумкин. 
Оддий оқсиллар ҳақиқий оқсил дейилади, чунки улар фақат 
аминокислоталардан иборат ва эриш қобилияти асосида бир қанча группаларга 
бўлинади. Сувда яхши эрийдиганлари - альбуминлар. Булар ўсимликлар 
уруғида запас оқсил сифатида (буғдой, арпа, сули, нўхат) кўп ва бошқа
органларида камроқ учрайди. Глобулинлар сувда эмас,туз эритмасида яхши 
эрийди. Булар дуккакли ва мойли ўсимликларнинг уруғида кўпроқ 
учрайди.70%ли этил спиртида эрийдиган - проламинлар ва кучсиз ишқорий 
эритмада эрийдиган - глютеинлар ғалласимонлар донида кўпроқ бўлади. 
Мураккаб оқсиллар таркибига бошқа моддалар (метал атомлари ва 
ҳоказо) ҳам киради. Булар ҳам мазкур модданинг хусусияти асосида бир қанча 
группаларга бўлинадилар : 

Download 1,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   123




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish