Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги алишер навоий номидаги



Download 1,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/123
Sana23.02.2022
Hajmi1,86 Mb.
#168583
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   123
Bog'liq
10 1 Usimliklar fiziologiyasi Xujayev J Darslik

ОҚСИЛЛАР. Ўсимликлар ҳужайрасининг таркибий қисмини ташкил 
қилувчи органик моддаларнинг бири оқсиллардир. Улар протеинлар ҳам 
дейилади. Бу грекча " protos " - бирламчи, муҳим демакдир.Оқсиллар бевосита 
цитоплазма, ядро плазмасида,пластидалар стромасида ва бошқа органоидларда 
синтез қилиниши мумкин. Улар ўсимлик ҳужайраси таркибида углеводлар, 
ёғлар ва бошқа моддаларга нисбатан камроқ бўлса ҳам модда алмашуви 
жараёнида асосий роль ўйнайди. Ҳамда цитоплазма ва барча органоидлар 
таркибига киради. Ёғлар билан биргаликда мембраналарнинг асосий 
структуравий тузилишини ҳосил қилади ва уларнинг танлаб ўтказувчанлигини 
бошқаради. Оқсиллар ферментатив хусусиятга эга, яъни барча ферментларнинг 
асосини ташкил этади. Улар ниҳоятда хилма-хил функцияларни бажаради, 
кимёвий таркиби мураккаб юқори молекулали коллоид бирикма бўлиб, 
аминокислоталардан ташкил топган. 
Оқсилларнинг элементлар таркиби : углерод - 55-56% ,водород -6,5-7,3% 
,кислород - 21-24% ,азот -15-17% ,олтингугурт - 0-2,4%. Мураккаб 
оқсилларнинг таркибида фосфор ҳам бор,баъзиларининг таркибида эса йод, 
мис, марганец каби элементлар ҳам учрайди. 
Ўсимликларнинг ҳамма органларида оқсил бўлади.Лекин унинг миқдори 
ўсимлик турларига ва органларига боғлиқ. Уруғларда (чигит,кунгабоқар ва 
бошқаларда) энг кўп учрайди. Ўсимликларнинг вегетатив органларида 5-15% 
гача бўлиши мумкин. 
Оқсилларнинг асосий хоссалари уларнинг молекулалари шаклига боғлиқ. 
Молекулалар эса шакл жиҳатидан икки хил бўлади. Фибрилляр оқсиллар. 
Уларнинг молекулалари толасимон тузилишга эга. Бутун полипептид занжир 
бўйлаб, бир-бири билан кўндаланг водород боғлари орқали бирикади. Уларга 
сочдаги кератин, ипакдаги фибролен оқсилари мисол бўлади. Глобуляр 
оқсиллар. Молекулалари шарсимон ёки эллипсоид шаклида. Уларга кўпчилик 
ўсимликлар, ҳайвонлар ва микроорганизмлар оқсиллари мисол бўла олади. 
Улар сувда эрийди. Кўпчилиги ферментлардан ва запас оқсиллардан иборат. 
Агар оқсиллар молекуласига юқори ҳарорат, кучли ультрабинафша ва 
рентген нурлари, спирт, оғир метал тузлари таъсир этса, у ҳолда водород 
боғларининг узилиши кузатилади ва улар биологик хусусиятларини 
йўқотадилар. Бу ҳодиса денатурация дейилади (Товуқ тухуми иситилганда 
қотиб қолиши бунга мисол бўлади).Оқсиллар кучли кислота ёки ишқор 
эритмасига қайнатилганда пептид боғлар узилиб айрим аминокислоталарга 
парчаланиши мумкин. 
Оқсиллар молекуласида пептид, водород, дисульфид боғлар мавжуддир. 
Пептид боғлар (- СО - Н -) оқсиллар молекуласини ташкил этган 
аминокислоталарни бир-бири билан боғлайди. Бир аминокислота карбоксил
группасининг иккинчи аминокислотанинг амино группаси билан ўзаро 
реакцияга кириши натижасида пептид боғлар ҳосил бўлади. 
Оқсил группаларининг айрим қисмлари ва полипептид занжирлар бир-
бири билан водород боғлари орқали ҳам бирикади : 


22

Download 1,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   123




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish