Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги а. У. Бурханов, Х. Х. Худойқулов



Download 6,5 Mb.
bet16/198
Sana12.07.2022
Hajmi6,5 Mb.
#779224
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   198
Bog'liq
Moliya bozori

Молиявий инструментлар

Инвестиция қилинадиган молиявий инструментлар


Деривативлар


Спекулятив



Бирламчи

Базисли Улушли

Пул Акция маблағлари


Шартли

Қарзли

Кредитлар








Кафолат




Валюта














































Ҳуқуқ




Депозит




билан




тилхат-

Хеджерлаш


Форвард

шартнома











Корхонада




Облигация

аккредитив




улуш асо-






















сида ишти




























Молиявий










рок этиш






















аренда






















(лизинг)
















Ягона
акциялар Ғазна


пакетида мажбу-риятлари






берилган







лари








































Аваллар

















































Резерв













аккре-













дитивлар










Фьючерс
шартнома

Опцион

Своп




2.1-расм. Молия бозоридаги молиявий инструментлар.1

миқдорини тўлаш ҳақидаги буйруғини ўз ичига олган ёзма шаклдаги пул ҳужжатини тақдим этади.





  • аккредитивлар, тижорат банкининг мижоз томонидан сотиб олувчи номидан харидор фойдасига ҳал қилиш учун берган пул мажбуриятини бошқа тижорат банкига ушбу ҳужжат-лар бўйича белгиланган тартибда тақдим этади. Аккредитив-лар қопланган (депонентланган) ёки қопланмаган турларда очилиши мумкин. Қопланган (депонентланган) аккредитив-ларни очишда эмитент-банк мижознинг шахсий маблағларини ёки унга берилган кредитни эмитент-банкнинг мажбурият-лари амалда бўлган барча муддатга ижрочи банк ихтиёрига ўтказишга мажбурдир. Қопланмаган аккредитивни очишда эмитент-банк ижрочи банкка унда юритилаётган ҳисоб рақамидан барча аккредитив суммасини ҳисобдан чиқариш ҳуқуқини беради. Банкларда аккредитивлар кўзда тутилмаган




  • Н.Д.Шимширт. Финансовые рынки и институты: учебно-методическое пособие. – Томск: Издательский Дом Томского государственного университета, 2015. 12-б.




46


2-боб. МОЛИЯ БОЗОРИ ИНСТРУМЕНТЛАРИ

ҳоллар бўйича алоҳида ҳисоб рақамларида ҳисобга олинади. Ҳар бир маблағ олувчи учун унга хизмат кўрсатувчи банкда аккредитивлар бўйича алоҳида депозит счётлар очилади.


Қопланган ва қопланмаган аккредитивлар чақириб олинадиган ва чақириб олинмайдиган бўлиши мумкин. Унинг матнида ушбу белги бўлмаган ҳолатда аккредитив чақириб олинувчи ҳисобланади. Чақириб олинувчи аккредитив эмитент-банк томонидан маблағ олувчи билан олдиндан келишиб олинмасдан ҳам ўзгартирилиши ёки бекор қилиниши мумкин. Аккредитивни чақириб олиш маблағ олувчи олдида эмитент-банк учун қандайдир мажбуриятларни пайдо қилмайди. Тўловчи маблағ олувчига чақириб олинадиган аккредитивнинг шартларини ўзгартириш ёки бекор қилиниши тўғрисидаги барча фармойишларни фақат эмитент–банк орқали бериши мумкин, ушбу банк эса маблағ олувчининг банкига хабар беради, охиргиси эса маблағ олувчига хабар беради. Ижрочи банк, агар аккредитивни ўзгартириш ёки бекор қилиш тўғрисидаги ха-барнома олинмаган бўлса чақириб олинувчи аккредитив бўйича тўловларни ва бошқа операцияларни амалга оширишга мажбур.


Маблағ олувчининг розилигисиз, унинг фойдасига очилган чақириб олинмайдиган аккредитив ўзгартирилиши ёки бекор қи-линиши мумкин эмас. Ижрочи банк эмитент-банк билан тузилган шартнома асосида чақириб олинмайдиган аккредитивни тасдиқлаши мумкин. Бундай ҳолларда чақириб олинмайдиган аккредитив тасдиқланган аккредитив деб ҳисобланади. Тасдиқланган аккре-дитивларда ижрочи банк ўзига эмитент-банкнинг аккредитивнинг шартларига мувофиқ тўловни амалга ошириш бўйича мажбурият-ларига қўшимча мажбуриятларни қабул қилади. Тасдиқланган ак-кредитив ижрочи банкнинг розилигисиз ўзгартирилиши ёки бекор қилиниши мумкин эмас.





  • векселлар,




  • гаров ҳужжатлари. Улар гаров ёки ипотека кўринишида олин-ган молиявий ёки тижорат кредитини тақдим этадиган қарз

мажбуриятини ўз ичига олади. Қарз олувчи кредит шартнома-сининг шартларини бузган тақдирда, ушбу қарз мажбурияти-нинг эгаси ўз қарзини қайтариш учун уларни сотиш ҳуқуқига эга ёки унда кўрсатилган мол-мулкни олиши керак.





  • Қимматли қоғозлар бозорининг молиявий инструментлари қуйидагилардан иборат.




47


МОЛИЯ БОЗОРИ ВА ИНВЕСТИЦИЯЛАР



– акция;
– облигация;


– депозит сертификатлари;
– деривативлар;
– инвестиция сертификати;
– ғазна мажбуриятлари.

  • Валюта бозорини асосий молиявий инструментлари қуйида-гилардан иборат.

● валюта бозорида молиявий битимлар асосий объектини таш-кил этувчи валюта активлари;

● ташқи савдо билан шуғулланадиган корхоналар учун ҳисоб-китобларда ишлатиладиган ҳужжатли валюта аккредитиви (ушбу ҳужжатга мувофиқ тўловлар банк томонидан талаб қилинадиган тижорат ҳужжатлари билан таъминланади: ҳисобварақлар, транспорт ва суғурта ҳужжатлари, сифат сер-тификатлари ва бошқалар);


● банк томонидан хорижий корреспондентга берадиган ҳисоб-китоб ҳужжатини ифодаловчи валюта банки ҳисоб рақами;


● валютадаги тузилган форвард шартномалар; ● валютадаги тузилган опцион шартномалар.





  • Суғурта бозорининг асосий молиявий инструментлари қуйи-дагилардан иборат:

■ Суғурта полиси, суғурта бозорида мижозлар билан молиявий битимларнинг асосий объектини ташкил этувчи суғурта хиз-матлари (суғурта маҳсулотлари) нинг муайян турлари бўйича шартномалардир. Мазкур шартномалар суғурта компания-сининг суғурталовчига топширган «суғурта полиси» махсус гувоҳнома шаклида берилади.

■ суғурта компаниялари ўртасида молиявий муносабатларни шакллантиришда фойдаланиладиган қайта суғурта шартно-малари.





  • Олтин бозорини асосий молиявий инструментлари қуйида-гилардан иборат.

♦ Олтин молиявий актив сифатида бўлиб, олтин бозорида мо-лиявий битимларни асосий объекти бўлади.

♦ Қимматбаҳо металлар билан тузилган дериватив шартномалар (опцион, фьючерс ва форвардалар шартномалари)





48

2-боб. МОЛИЯ БОЗОРИ ИНСТРУМЕНТЛАРИ



Download 6,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish