Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таьлим вазирлиги тошкент кимё-технология институти


РУХ МЕТАЛИНИНГ ФИЗИК-КИМЁВИЙ ВА КОРРОЗИОН



Download 123,08 Kb.
bet2/7
Sana24.03.2022
Hajmi123,08 Kb.
#507680
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Бахриддинов А.

РУХ МЕТАЛИНИНГ ФИЗИК-КИМЁВИЙ ВА КОРРОЗИОН
ХОССАЛАРИ
Рух — кучли металл ялтироқлигига эга бўлган кўкимтир рангли металл. Нам ҳавода рух оксид парда билан қопланиб аста-секин ялтироқлигини ёʻқотади. Рух — ўртача қаттиқликдаги металл. Унинг зичлиги 7,13 г/см3. Тоза металл нисбатан пластик, осон яссиланиб юпқа фолга ҳосил қилади. Техник рух оддий ҳароратда мўрт бўлади, лекин 100—150 °К да пластик бўлиб қолади. Бундай шароитда уни болғалаш мумкин. 200 °К дан юқори ҳароратда у яна мўртлашади ва қирилганда кукун ҳолатига ўтади. Бундай оʻзгаришлар жуда паст ҳароратда ҳам кузатилади. Рух осон суюқланади (суюқланиш ҳарорати — 419,4 °К) ва учувчан металлар қаторига киради. Рухнинг қайнаш ҳарорати — 905,7 °К. Унинг иссиқлик оʻтказувчанлиги кумушнинг иссиқлик оʻтказувчанлигига нисбатан 60 % ни ташкил этади, электр оʻтказувчанлиги бўлса тўрт бараварга кам. Парда кейинги оксидланишдан ҳимоялайди. Рух асосан юқори ҳароратда активлашиб, оддий моддалар — галогенлар, кислород ва олтингугурт билан реаксияга киришади.
Рух азот ва водород билан реаксияга киришмайди. Рух нитрид Zn3Н2 ва рух гидрид ZnН2 бевосита ёʻллар билан олинади. Мураккаб моддалар — кислота, ишқор эритмалари ва сув билан рух шароитга қараб ҳар хил реакцияга киришади. Сув одатда рух билан таʼсирлашмайди. Қиздирилганда рух сув билан қуйидаги тенглама бўйича реакцияга киради:
Электр кимёвий кучланишлар қаторида рух водороддан анча чапда туради ва кислоталардан водородни сиқиб чиқаради[5]. Шунинг учун одатда рух лаборатория амалиётларида Кипп аппарати ёрдами билан водород олишда фойдаланилади:
Рух азот ва тўйинган сулфат кислоталарда эритилганда водородни ажратмайди, унда азот ёки олтингугурт бирикмалари ҳосил бўлади.

Рух амфотер хоссага эга. У суюқлантирилганда ишқорлар билан реакцияга киради. Ишқорларнинг кучли эритмаларида асосан қиздирилганда эрийди.


КОРРОЗИЯ ВА УЛАРНИНГ ТУРЛАРИ
Металларнинг атроф мухитдаги моддалар билан кимёвий реакцияга киришиб, емирилиши – кимёвий коррозия хисобланади. Бу хил коррозия қуруқ шароитда содир бўлиб, метал билан қуруқ газ орасида, одатда юқори хароратларда, гетероген шароитда кимёвий реакция боради. Бу хил коррозия сувсиз суюқликлар, турли хил органик эритувчиларда ҳам содир бўлади.

Download 123,08 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish