Збекистон республикаси олий ва р та махсус таъ лим вазирлиги


Ж игар й у г о н И'ЧЕШ  Ингичка ичак Аиус 1 6 -р а с м



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/129
Sana06.06.2022
Hajmi5,17 Mb.
#640671
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   129
Bog'liq
Tibbiy bilim asoslari A.Abilpayziyev 2012 (1)

Ж игар
й у г о н И'ЧЕШ 
Ингичка ичак
Аиус
1 6 -р а с м . 
Овк,ат х,азм ку
1
л и ш тизими.
Г А С Т Р И Т
Гастрит 
- ошкозон шиллик каватининг яллигланиш касаллигидир. 
Келиб чикиш сабаблари. 
Алиментар-овкат омили катта ахамиятга эга. 
Сифатсиз овкат истеъмол килиш, хаддан ташкари иссик, совук, аччик, 
бузилган овкатларни ейиш, овкртни етарли чайнамаслик гастрит келиб
34


чик,ишига сабаб булади. Айрим х,олларда гастрит катор бошка ички 
ка салликла рда н кейин иккиламчи ривож ланади. М асалан: юрак 
етишмовчилигида (димланиш х,исобига), юкумли касалликларда (ангина, 
грипп, сил), касб касалликларида (кислоталар, ишкорлар, симоб, кургошин
фосфор ва х,оказо билан ишлаш), таъсирловчи дори моддалар кабул 
килганда (ацетилсалицилат кислота, гормонлар, калий йодит, резерпин) 
ва бошкаларда. Шундай килиб, гастритнинг келиб чикишида х,ам экзоген 
(ташки), х,ам эндоген (ички) омиллар а^амиитга эга.
Б е л ги л а р »!. 
Кечишига караб уткир ва сурункали га с тр и тла р
фаркланади.
■^ткир гастрит одатда овкатланиш тартиби бузилганда овкатдан 3-5 
соат утгач ривожланади, баъзан у шиддатли кечиши х,ам мумкин.
Бемор иштах,аси йуклигидан, кунгил айниши, кекириш, ут аралаш 
кусишдан, кориннинг юкори кисмида огрик туриши, огирлик сезиш, 
босим, баъзан тутиб коладиган огрикдан, огиз бемаза булишидан шикоят 
килади. Бундан ташкари, х,арорат кутарилиш и, бош огриги, бош 
айланиши, куз олдининг коронгилашиши кузатилади. Умумий ах,воли 
коникарли ёки уртача огирликда. Тилини караш коплаган, огзидан ёмон 
х,ид келиши мумкин, корин дам булиб, пайпаслаганда огрик булади. Ич 
кетиши кузатилади. 1$?ткир куриниши 3 -5 соатдан кейин утиб кетади, 
аммо диспептик холат яна икки хафта давом этади, пархезга риоя 
килганда ва тугри муолажа килинганда, касаллик аста-секин утиб кетади, 
аксарият холларда жараён сурункали даврга утади.
Биринчи тиббий ёрдам. 
Организмга тушган зарарли омилни тезрок 
бартараф килиш учун, ошкозон илик сув билан ювилади. Бемор коринда 
ётиш режимига риоя килиши керак. Дастлабки 1-2 кун овкат емай 
турилади. Кейинрок пархезга каттик амал килинади. Огрикни колдириш 
учун катер д о р и -д а р м о н л а р , хусусан б е лла д о н н а п р е па ра тла р и 
тайинланади. Огир холларда тери остига лидаза, изотоник натрий 
хлорид эритмасини юбориш керак.
О Ш КО ЗО Н ВА 12 БАРМ ОКЛИ ИЧАКНИНГ ЯРА К А С А Л ЛИ ГИ
О ш козон ва 12 барм окли ичак яраси к а с а л л и ги сур ун к а ли
кайталанувчи касалликдир.
Келиб чи^иш сабаблари. 
Яранинг пайдо булишида ошкозон ва 12 
барм окли ичак х а р а к а ти н и н г бyзи ли uJи , ош козон ш и р а си н и н г 
к и сло та ли ги ва пептик ф а о ли яти о р ти б кетиши, ш и лли к иш лаб 
чикаришнинг камайиши, ошкозон шиллик каватида кон айланишининг 
пасайиши мухим рол уйнайди. Бу узгаришларга асосий сабаб рухий 
хаяжонланиш, аклий ва жисмоний чарчаш, доимий хавотирда булиш ва 
бошкалар хисобланади. Касаллик наел суриши мумкин.
Яра касаллиги омилларига нотугри овкатланиш (кУРУК овкат ейиш, 
тартибсиз овкатланиш, яхши чайнамаслик, дагал, хаддан ташкари аччик, 
иссик ва совук овкатлар истеъмол килиш, тиш йуклиги ва бошкалар) 
сабаб булади. Чекиш, спиртли ичимликлар ичиш, оксил, витамин
35


етишмовчилиги сабаб булади. Яра касаллигининг ривожланишида 
микроблар Мух,им ахамиятга эга.

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish