Збекистон республикаси олий ва р та махсус таъ лим вазирлиги


Ш окка к.арши кураш чоралари



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet121/129
Sana06.06.2022
Hajmi5,17 Mb.
#640671
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   129
Bog'liq
Tibbiy bilim asoslari A.Abilpayziyev 2012 (1)

Ш окка к.арши кураш чоралари. 
Бу тадбир х,одиса рУй берган жойда, 
1
ез ёрдам машинасида ва касалхоналарда амалга оширилади.
Б ун ин г учун б е м о р ш и ка с тл о в ч и о м и л н и н г та ъ си р иД а н халос 
кил инад и. та ш ки кон о ки ш и ва кти н ч а тухта ти л а д и , кучл и о г р и к
ку за т и л га н д а о г р и к к о л д и р а д и га н д о р и л а р ю б о р и л а д и , б е м о р
и си ти л а д и , кУ ш им ча в о с и т а л а р ё р д а м и д а ё к и ш и н а л а р б и л ан 
иммобилизация килинади. Агар нафас олиши тухтаган булса, Ьунъий 
нафас бериш огиздан огизга, огиздан бурунга, юракни ёпик массаж 
килиш усулларидан фойдалинилади.
133


w к р р и н БУШЛИРИ ОРГАНЛАРИНИНГ У
т к и р
i» 
V
 
КАСАЛЛИКЛАРИ.
:Ч--' 


ш о к
' ‘
Ш ок. 
Хаётий тизимлар функцийсининг тусатдан прогрессив пасййиО 
кетишига шок дейилади. Шокнинг келиб чикишига микроциркуляция бйлв
11 
т^кималарнинг кислородга туйинишининг номутаносиблиги сабаб булади,
Ш ок турлари:
1. Травматик шок:
а) механик таъсир натижасида (жаро^ат, шикастланишл'ар, операция 
ба х,оказолар);
б) куйиш шоки (термик, кимёвий куйишда);
в) электр шоки;
г) совукдан буладиган шок;
2. Геморрагик ёки гиповолемик (к,он кетйш, сувсизланишдан);
-•3. Кордиоген шок.
4. Токсик инфекцион шок.
5. Анафилатик шок (дорилар моддалар мос келмаса ёки реакция берса). 
Í . гТравматик ш о к. 
Травматик шок дейилганда кучли шикастлаНйи! 
натижасида руёбга келувчи тананинг умумий рёакцияси тушунилади, унда 
организмнинг хаётий аъзолари фаолияти киска вакт ичида бузилади.
Ш ок икки хил, эректил фаза ва торпид фазада кечади. Эректил фаза, 
шок реакциясининг бошланишида пайдо булади, киска вакт давом этади, 
беморнинг нутки ва харакат кУзгалиши кучли намоён булади (бакиради, 
с^кинади, ташланади). Бемор хушини йУкотмагаН булса-да, атроф- 
мухитни англай олмайди. Тери окарган, совук терга ботган, 
1
^ з корачиги 
Уртача катталашган булади. КоН босими нормада ё ки ошгаН буладй. 
Бемор аректил фазага тушгач, ундан кайтмайди ёки торпид фазага утади 
ёки шу фазанингузида халок булади. Эректил фаза бир неча дакика (ярим 
соат атрофида).давом этади. 

.
Торпцц фазада уч давр ва сУнгги давр фаркланади. Бу фазада умумИЙ 
реакциянинг кескин пасайиши, локайдлик, сустлик содир булади, артериал 
ва веноз босим пасаяди, пульс ва нафйс олиш тезлашадй хакада юзаки булади, 
моддалар алмашинуви кескин бузилади.
Торпид фаза клиник белгиларига кУра тУрт боск,ичга булинади:
1 боскич (енгил)-умумий ахвол нисбатан ёмон эмас, томир уриши 90- 
100 марта, енгил мушак титраши кузатилади.
2 боскич (Уртача огирликда)-тери ва кУриниб турган шиллик каватлар 
Ута окарган, нафас олиш юзаки: минутига 30-32, пульс 110-120 марта.
3 боскич (огир шакли) -тери сатх,и окариб кукарганда бемор кора терга 
тушади. Нафас 30-40 марта. Артериал босим 70-50 мм.с.у. тана харорати 
пасайган. Реанимацион тадбирлар талаб килинади.
4-боскич (агонал олди ва агонал холат) нафас олиш жуда сийрак, 
томир уриши ва кон босимини аниклаб булмайди. Бу боскичларнинг 
даволари асосан, шокнинг турига караб белгиланади. Бунда,
т


^vйидarилap купрок кулланилади: орриксизланти|эиш, нафас ва юрак 
т м и р л а р е т и ш м о в ч и л и ги га к а р ш и к у р а ш , м о д д а а л м а ш и н у в и
пуэилишйни яхшилаш, кислота-иш кор мувозанатини уз х,олига кайтариш,
I Ь% 300-500 мл натрий гидрокарбЬнат, сув электролит баланси учун 
полиглюкин-новокаин, глюкоза-новокаин, натрий хлор, кальций хлор, кон 
куйиш, витаминлар, гормонлар ва х,оказо.

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish