Збекистон республикаси олий ва р та махсус таъ лим вазирлиги


КО М БИ Н А ЦИЯ ЛА Ш ГА Н Ш И КА С ТЛА Н И Ш ЛА Р



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet120/129
Sana06.06.2022
Hajmi5,17 Mb.
#640671
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   129
Bog'liq
Tibbiy bilim asoslari A.Abilpayziyev 2012 (1)

КО М БИ Н А ЦИЯ ЛА Ш ГА Н Ш И КА С ТЛА Н И Ш ЛА Р
Атом бомбаси портлаши, катта ишлаб чикариш корхоналарининг 
шрарланиши, темир йул авариялари натижасида бир вактнинг узида 
Г)игта одамнинг организми икки, учта ва ундан ортик шикастланса, бунга
и)мбинациялашган шикастланиш дейилади. Улар ичида куйидагилар энг 
муким хисобланади;
1) механик ва термик шикастнинг бирга учраши (яраланиш ёки суяк 
|;ииишининг куйиш билан бирга учраши);
2) механик шикастланишнинг (яраланиш, суяк синиш) нурланиш билан
Ш


бирга учраши;
3) термик жаро)^атларининг (куйиш) нурланиш билан бирга учраши;
4) механик ва термик жарох,атлар, нурланиш билан бирга учраши 
(суякларнинг синиши, куйиш ва нурланиш касаллиги).
Механик ёки термик жарох,атларнинг нурланишдан фарк^и равишдн 
шикастланиш деган алох,ида ном олган.
Барча ко м б ин а ц иял а ш га н ш и кастл аниш , нурланиш дан фарк,лп 
равишда, зарарланишни 2 турга булиш зарур;
1) т о р м а ъ н о д а ги ё ки к е н г м а ъ н о д а ги к о м б и н а ц и я л а ш га и
нурланишдан зарарланиш.
Буларгах,ар к,андай ионлаштирувчи радиация манбаидан келиб читкам 
механик ёки те р м и к жарох,атнинг нурланиш касаллиги билан бирга 
учраши киради, лекин яраланган сох,а радиоактив моддалар билаи 
ифлосланмайди;
2) «Радиоактив шикастлар», бунда х,ар к,андай жарох,ат со^аси (яра, 
очик; с и н и ш , куй и ш ва х,оказолар) р а д и о а кти в м од д ал ар билан 
ифлосланган булади.
Комбинацияланган нурланишдан шикастланишда купинча к,уйидаги 
характерли ва мух,им хусусиятлар к,айд к,илинади:
1. Бир-бирини орирлаштирадиган белгиларнинг мавжудлиги, яъни 
нурланишдан зарарланиш механик ва термик шикастларнинг кечишини ва 
ок,ибатларини ё м о нл а ш ти р а д и . К о м б и н а ц и ял а ш га н нурланиш дан 
шикастланишда, биргина нурланиш касаллиги ёки фак,ат механик ва термик 
шикастланишга нисбатан улим куп содир булади.
2. Ш ок х,олатининг куп булиши. М арказий нерв ти зим ига утувчи 
р а д и а ц и ян и нг ём он та ъ сири, ю р а к-то м и р ти зи м и ф ункц иясинин! 
бузилиши, к,онда к,он босимини пасайтирадиган нурланган, зах,арли, к,аттик 
психоневрологик шикает етиши натижасида шок пайдо булиши мумкин,
3. И н ф е кц ияни нг куп ривож л аниш и. И онлаш тирувчи радиация 
таъсирида о р га н и зм н и н г умумий ва мах,аллий карш илик курсатии 
кобилияти у ёки бу даражада пасайиб кетади ва натижада ярада 
й и р и н г л и -н е к р о т и к х,олатлар, а б ц е с с л а р , ф л е гм о на л а р , й ир и нг 
тупланиш и, сарам ас, пневмония, с е п с и с ва анаэр об инф eкциял^ 
касалликлар пайдо булади.
4. Купинча 
К.0Н 
к,уйилиши ва к,он ок,ишининг мавжудлиги к,он ок,ишк 
н а ти ж а с и д а п а йд о булиб, нур л а н и ш к а с а л л и ги н и н г ха р а кте р л !/ 
белгиларидан х,исобланади.
5. Барча тук;има ва х,ужайралар регенератив хусусиятининг камайиши 
Окибатда нурланиш касаллигида яра ва куйган жойнинг битиши ёки синган 
суякларнинг битиши жуда секин боради ва х,ар хил асоратлар билан утади
Б иринчи ти б б и й ё р д а м к у р с а ти ш . Жаро)^атланган сох,ага септи!' 
боглам К.УЙИШ, к,он тухтатадиган жгутдан фойдаланиш, синган сох,ан
1

иммобилизация килиш, шокка карши чоралар куриш кузда тутилади.
Комбинациялашган шикастланиш содир булганда, биринчи навбатда 
яраланган сох,адаги к,он окиши тухтатилади. Бунинг учун, агар бемор
132


мурланган б ул са, б ун д ай б е м о р л а р га кон тy x т a fa д и гa н ж гу т к^п 
кУйилмайди. Яра радиоактив моддалар билан зарарланганда, уларнинг 
о р га ни зм га сур и л и ш и н и с е ки н л а ш ти р и ш м а кса д и д а , ги п е р т о н и к
:»ритмали (10% МаС1) боглам кУйиш керак.
, Кон окишини вактинча тухтатиш усулларига куйидагилар киради:
1. Тананинг кон окэётган кисмини гавдага нисбатан юкори кутариб:куйиш,
2. Шикастланган жойни босиб турадиган богламда босиб туриб кон 
окишни тухтатиш усули.
3. А р те р и я н и нг ю ко р и р о ги д а н б а р м о к билан б о си б тур иб , кон 
окишини тухтатиш. 
'
4. кул, оёкдан кон окаётган булса, бугимни иложи борича букиб туриб, 
кон окишини тухтатиш керак.
5. Шикастланган кисмга жгутлар боглаб кон окишини тухтатиш.
М ураккаб ком бинацияланган ш икастланиш да куйиш , нурланиш,
механик шикастланиш, яъни кУл оёкдар синиши кУп кузатилади.
Кул-оёклар шикастланганда уша сох,ани иммобилизация килиш керак. 
Ьунинг учун вактинча иммобилизацияни транспорт шиналари кУЙиб 
Оажариш керак. Шикастланган сох,а стандарт шиналар ёрдамида вактинча 
кимирламайдиган килиб боглаб кУйилади, агар бундай-шина булмаса, 
||)анер, тахтача, ёгоч ва бошкалардан тахтакач килинади. Шина шикастланган 
1
юх,ага кийим устидан кУйилади.
Ю м ш ок тУ ким аларни э зм а с л и к учун, у н и н г атроф ига ва бугим
похаларигэ пахта ва бинт Уралади. Шина оёк-кУлларга бинт ва камар 
Ордамида ;мах,камланади. Иммобилизиция килишда синган суякнинг 
устидаги ва остидаги камида иккита бугимни кУшиб боглаш керак.

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish