Ўзбекистон республикаси олий


Мустаҳкамлаш учун саволлар



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/141
Sana24.02.2022
Hajmi1,7 Mb.
#193439
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   141
Bog'liq
умумий тилшунослик (2013)

 
Мустаҳкамлаш учун саволлар: 
 
1. Фердинанд де Соссюр ким? ва унинг қандай машҳур асари бор? 
2. Фердинанд де Соссюр қайси таълимотга асос солди? 
3.Фердинанд де Соссюр лисоний таълимотининг муҳим жиҳатлари 
нималардан иборат? 
4. Фердинанд де Соссюр жамиятнинг фикр ифодалаш системасини 
нечтага бўлди ва
уларни қандай номлади?
5. Фердинанд де Соссюр фикрича тил нутқдан қайси жиҳатларига кўра 
фарқланади? 
Асосий тушунчалар: 
 


99 
1. Фердинанд де Соссюр – буюк тилшунос, швейцариялик француз
“Умумий тилшунослик” фундаментал асарининг муаллифи, тил 
системадир, тил ва нутқ диалектик муносабатдадир каби қатор 
ғояларнинг асосчиси. 
2. Тил – ижтимоий, система, имконият, моҳият ва бошқалар. 
3. Нутқ – индивидуал, реал, воқелик, ҳодиса ва бошқалар. 


100 
Структурализм 
Структурализм 

структурал лингвистика ХХ асрнинг 20 йилларининг 
охирроғида (1926) юзага келиб, ҳозирги замон тилшунослигининг ўзига хос 
етакчи оқимларидан, йўналиш-ларидан бири бўлиб қолди. Ушбу тилшу-
нослик тил структура-сини (қурилишини) тил назариясининг асоси деб бил-
ди. 
Структурал лингвистика тилни ишоралар (белгилар) системаси сифатида 
ўрганади ва унинг шартли белгилик ҳусусияти билангина қизиқади. У 
тилдаги белгиларнинг муносабатлари, оппозициялари ёки функцияларига 
алоҳида эътибор берганидан тил бирликларидан бири мавжуд бўлгани 
учунгина бошқаси мавжуддир деб ҳисоблайди. Структурал лингвистика 
ўзаро муносабатлардан мустақил равишдаги материянинг ёки реалликнинг 
бўлишини инкор қилади. Шунга кўра лингвистик бирликлар муносабатлар 
орқали белгиланиши лозимлигини қайд этади. Ваҳоланки, лингвистик 
бирликлар бирламчи бўлиб, улар орасидаги муносабат шу бирликлар 
мавжуд бўлгани учунгина мавжуддир.
44
Ҳозирги даврда структурализмнинг асосий мактаблари учта бўлиб, улар 
Прага 
структурализми, 
Америка 
структурализми 
ва 
Копенгаген 
структурализми номи билан аталади.

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   141




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish