Ўзбекистон Республикаси олий



Download 1,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/88
Sana21.02.2022
Hajmi1,98 Mb.
#23023
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   88
Bog'liq
geliofizika

К и р х г о ф
ӄ о н у н и. Жисмнинг нурланиш(нур чиӄариш) хусусиятининг ютиш 
хусусиятига нисбати жисмнинг табиатига боғлиӄ эмас, балки барча жисмлар учун бир хил бўлган 
температура функциясидир; у абсолют ӄора жисмнинг шу температурадаги нурланиш хусусиятига 
тенг: 
),
(
...
0
0
0
2
2
1
1
T
E
A
E
A
E
A
E




(4) 
бу ерда Е
0
(Т)* абсолют ӄора жисмнинг нурланиш хусусияти. 
С т е ф а н –Б о л ь ц м а н
ӄ о н у н и. Абсолют ӄора жисмнинг нурланиш хусусияти 
унинг абсолют температурасининг тўртинчи даражасига тўғри пропорционал бўлади: 
Е
0


о
Т
4
(5) 
Бу ерда

о
=5,7 х 10
-8
вт(м
2
0
К
4
) – Стефан доимийси. 
Бу ӄонуни тажрибада Стефан аниӄлади ва кейинчалик Больцман назарий жихатдан 
асослаб берди. 
Одатда (5) тенглама ӄуйидаги кўринишда ёзилади: 
4
100
0
0
)
(
T
C
E

(6) 
бу ерда С
0
–5,7 вm/(м
2
0
К
4
) –абсолют ӄора жисмнинг нурланиш коэффициенти. 
Турли газларнинг нурланиш (нур чиӄариш) ва нур ютиш хусусиятлари турлича бўлади. 
Масалан, бир ва икки атомли газлар (водорот, кислород, азот, гелий ва бошӄалар) иссиӄлик 
нурланишини амалда ўтказади. Уч ва кўп атомлик газлар (карбонат ангидрид, сув буғи, аммиак ва 
бошӄалар) нинг нурланиш ва нур ютиш хусусиятлари анча кучли бўлиб, бундан амалда 
фойдаланилади. 
Агар ӄаттиӄ жисмлар нур энергиясини фаӄат сиртга ютса ва сиртидан нурлантирса, газлар 
бутун хажмига ва тўлӄин узунлигининг муайян интервалидаги 

нурларнигина ютади ва 
чиӄаради. Шундай ӄилиб, уларнинг нурланиш ва ютиш спектрлари селектив (танловчи) характерда 
бўлади. Спектрнинг кўпчилик ӄисмида газлар иссиӄлик нурланишини ўтказади. Газнинг 
температураси кўтарилиши билан унинг нур чиӄариш ва ютиш хусусиятлари кучаяди 

Download 1,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   88




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish