Ўзбекистон Республикаси олий



Download 1,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/88
Sana21.02.2022
Hajmi1,98 Mb.
#23023
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   88
Bog'liq
geliofizika

Кузатиш 
пункти 
О й л а р 
1 II III IY Y YI YII YIII IX X XI XII 
Москва 0,92 1,06 1,18 1,23 1,22 1,18 1,17 1,10 1,17 1,10 0.96 0,80 
Тошкент 
1,32 1,38 1,36 1,35 1,31 1,31 1,27 1,29 1,28 1,23 1,30 1,32 
Якутск
0,80 1,07 1,30 1,33 1,30 1,29 1,24 1,24 1,26 1,19 0,97 0,63 
1- жадвалдан кўрамизки, Тошкент шаҳри учун тўғри қуёш радиацияси интенсивлигининг 
энг катта қийматлари баҳор ойларига тўғри келиб, энг ози эса декабрь ойида бўлади. Ёз ойларида 
атмосферада чанг зарралари ва сув буғлари кўп бўлганидан тўғри қуёш радиациясининг қиймати 
баҳордагига қараганда кам бўлади.
Назорат топшириқлари. Блум таксономияси. 
1. Қуёш радиациясини интенсивлигини ва инсоляция деб нимага айтилади. 
2. Қуёш доимийсини тушинтириб беринг. 
3. Қуёш радиациясини суткалик ва йиллик ўзгариши нималарга боғлиқ. 
4. Қуёш радиациясини интенсивлигини ўрганишни ахамияти нимада. 
Асосий саволни ўзлаштириш учун мустакил ишлар 
[1] Михайлов Г. Гелиотехника в школе Т. 1977 й. 
[2] Умаров Г.Я. Использование низкопотенциальных солнечных установок. Из-во Фан. Т. 1976.
3-асосий савол. Қуёш радиациясини ўлчовчи асбоблар 
Асосий саволнинг мақсади: Қуёш радиациясини таркибини ўлчовчи асбобларни тузилиши ва 
ишлаш принципи билан таништириш.
Идентив укув мақсадлари


1. Термоэлектр актинометрни тузилиши ва ишлаш принципини билади. 
2. Йиғинди қуёш радиациясини ўлчовчи асбобни ишлата олади. 
3. Қуёш радиацияси альбедосини ўлчашни билади.
3-саволнинг баёни: 
Тўғри қуёш радиациясини ўлчашда энг кўп қўлланиладиган асбоб термоэлектрик 
актинометрдир. Шунинг учун Савинов-Янишевский томонидан яратилган термоэлектрик 
актинометрининг тузилиши ва ишлаш принципи билан танишиб чиқамиз. 
Актинометрнинг ишлаши учун термоэлектрик эффект асос қилиб олинган. Маълумки, икки 
хил металл ўтказгичнинг учларини ўзоро кавшарлаб, берк электр занжири ҳосил қилсак, 
кавшарланган учларнинг температураси бир –биридан фарқ қилганда занжирдан жуда оз ток 
ўтади. Занжир очиқ бўлганда вужудга келадиган термо Э. Ю. К. нинг катталиги кавшарланган 
учлар орасидаги температуралар айирмасига ва кавшарланган ўтказгичнинг моддаларига боғлиқ 
бўлади. 
Маълумки металл электр токини яхши ўтказиши билан бирга иссиқликни ҳам яхши 
ўтказади. Шу туфайли кавшарланган учлардаги температуралар айирмаси 

t
0
нинг катта 
қийматларига эришиш қийин. Бунда ҳосил бўлган термо э.ю.к. миқдори ҳам катта бўлмайди. Шу 
сабабли каттароқ э.ю.к. ларни олиш учун кўп сонли термопараларни ўзоро кетма-кет уланади. 
Расм-1. 
1 –Расм. Термобатарея схемаси. 
Термоэлектрик актинометрларнинг асосий қисмлари: термобатареяли ютгич, ичига 
термобатареяли диск жойлаштирилган труба ва штативдан иборат. 
Актинометрнинг асосий қисми, яъни термобатареяли ютгич қуйидагича тузилган: манганин 
ва константан полоскаларнинг кетма-кет уланишидан ҳосил қилинган термобатарея юлдузча 
шаклида жойлаштирилади. 
Барча тоқ номерли кавшарланган учлар марказ атрофида, жуфт номерли кавшарланган 
учлар эса четда ўрнатилади (2 а,в- расм). 
Расм-2 а) 


Расм-2 в) 
2 а) ва в) -расмларда термоюлдузча ва уни жойлаштириш схемалари берилган. 
Термоюлдузчанинг жуфт номерли кавшарлари мис ҳалқаларнинг устига шиллак суркалиб
унга ёпиштирилган папирос қоғози устидан ўрнатилади. Натижада термобатарея кумуш дискдан ва 
мис ҳалқадан электр жихатдан изоляцияланган бўлади. 2-расмда термоюлдузчадаги кавшарлар 
сони оз қилиб кўрсатилган бўлса-да, аслида асбобнинг ўзида уларнинг сони анча кўп бўлади. 
Актинометрдан фойдаланган вақтда термоюлдузчанинг иккала учини ГСА –1 типдаги 
гальванометрга уланади. 
Актинометр трубасининг очиқ учи рўпарасига тескари томонга тоқ номерли кавшарлар 
ёпиштирилган ва қуёш нурлари тушадиган томони қорайтирилган кумуш диск 1 жойлаштирилади 
2 в) –расм. Мис ҳалқа 2 эса трубанинг четига қуёш нурлари тушмайдиган қилиб жойлаштирилган. 
Агар актинометр трубкасини Қуёшга қаратсак, кумуш диск тўғри қуёш радиацияси таъсирида 
исийди, мис ҳалка эса исимайди. Тўғри қуёш радиациясининг интенсивлиги қанчалик катта бўлса, 
иссиқ ва совуқ ковшарлар орасидаги температуралар айирмаси ҳам шунчалик орта боради. 
Натижада ҳосил бўлган термотокнинг катталиги ҳам тўғри қуёш радиацияси интенсивлигига тўгри 
пропорционал ортади. Актинометрга уланган гальванометр стрелкасининг кўрсатишлари олинган 
актинометр учун аввалдан маълум бўлган актинометр доимийсига кўпайтириш билан 
мин
см
кал
2
га айлантирилади. Актинометрга оид қўшимча маълумотлар унинг паспортида 
берилган бўлади. 
Термоэлектрик актинометр ёрдамида тўғри қуёш радиацияси интенсивлигини ўлчаш 
қуйидаги тартибда олиб борилади. 

Download 1,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   88




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish