Ўзбекистон республикаси олий мажлис сенати аграр, сув хўжалиги масалалари ва экология



Download 7,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet317/368
Sana30.04.2022
Hajmi7,25 Mb.
#598631
1   ...   313   314   315   316   317   318   319   320   ...   368
Bog'liq
1 Toplam Senat 2018

Фойдаланилган адабиѐтлар рўйхати

1. Ахмедов Ж., Уралов С., Нуриддинов А., Нурмаматов А., Уралов Ж. Янги яратилаѐтган ғўза 
навларини тола сифатини ошириш. Ғўза ва ғўза мажмуидаги экинларни парваришлаш 
агротехнологияларини такомиллаштириш. Республика илмий-амалий анжумани., 2013, 326-328 б. 
2. Эгамов Х., Расулов С., Мирахмедов Ф., Хамрабоев Л., Қобулов Б.«Создание сортов 
приспособленных для загущенных посевов» Материалы Всероссийской научно - практической


313 
конференции с международным участием. Биоразнообразие и рациональное использование природных 
ресурсов. Махачкала, 2013 с. 69-70
3. Эгамов Х, З .Рахмонов, С .Бахромов, О .Муйдинов, О .Хасанов .«Совершентствание методов 
селекции хлопчатника»«Современные тенденции развития науки и технологий» Сборник научных
трудов по материалам. Международной научно – практической конференции . Белгород, 2015 с.168 
– 170.
 
 
ҒЎЗА ТУНЛАМИ ТУХУМЛАРИГА ҚАРШИ ТРИХОГРАММА ҚЎЛЛАШ 
Х.Эргашева 
Андижон қишлоқ хўжалик институти 
Трихограммма

майда пардасимон қанотлихашарот бўлиб, ранги сариқ қўнғир ѐки қора, тана 
ўлчами 0,35-0,9 мм келади. Оѐқ панжалари 3 бўғимли, урғочисининг мўйлови 5 бўғимли. Олдинги 
қанотлари кенг, пардасимон, четлари қисқa хошияли. Корни кенг, юқори қисми юмалоқ. Эркакларининг 
мўйловлари 3 бўғимли. Трихограмманинг урғочиси хўжайин қўйган тухумларни уларнинг хидига қapaб 
излайди. 
Олимларининг тадқиқотларида тасдиқланишича, тунламлар тухум қўйиш пайтида, ўсимликларда 
тунлам капалаклари қанотларидан қолдирилган тангачалар ѐки қорин қисмидaн туширилиб қолдирилган 
тукчалар хам трихограммани ўзига жалб қилади. Бу тукчаларда трикозин модаси мавжуд. Бу модда урғочи 
трихограмманинг физиологик фаоллигини оширади. Тухумхўр урғочиси хўжайин тухумини излаб топгач, 
унинг ичига тухум қўйгичи орқали бир ѐки бир неча тухум қўяди. Трихограмма личинкаси хўжайин 
тухумининг ички қисми хисобига озиқланиб ривожланади. Хўжайин тухуми ичида трихограмма 
ривожланиш даврида личинкалик 3 стадиясини ўтайди ва трихограмма личинкаси учинчи охирги ѐшига 
етгунига қадар хўжайин тухуми қорая бошлайди. Личинка ўз ривожланишини тугатгач, шу ерда яъни 
тухум ичида ғумбакка айланади. Ғумбакдан чиққан етук зотлар хўжайин тухуми пўстини ѐриб, жинсий 
етилган (урғочилари тухумдонларида тўлиқ тухум хосил бўлади) холда учиб чиқади ва эркак зотлар билан 
жинсий қўшилгач, дархол тухум қўйиш учун хўжайин тухумларини излай бошлайди. 
Ўзбекистонда трихограмманинг 15 тури қайд қилинган. Булардан энг кўп тарқалган ва тунлам 
капалакларига қарши ватанимизда қўлланиб келаѐтган тур бу 
 Trihogramma pintoi 
Vg
.
 х
исобланади.
Ҳозирги вақтда Ўзбекистонда трихограмма қишлок хўжалик экинларининг зараркунандалари 
бўлган танга қанотлилар туркумига мансуб хашаротларнинг тухумига қарши курашда асосий биологик 
восита ҳисобланади. Трихограмма нафақат сабзавот экинларида балки ғўза, донли экинлар ва мевали 
боғларда ҳам кенг қўлланилиб келинмоқда. 
Кўсак қурти Марказий Осиѐнинг шимолий районларида, об-ҳаво шароитига қараб, сони жуда 
кам бўлган биринчи авлоди билан ҳисоблаганда, бир йилда 3—4 авлод, жанубий районларида эса 
4—5 авлод беради. Қишловчи ғумбаклар диапаузага киришлари сабабли, бу зараркунанданинг 
тахминан 85 фоизчаси Марказий Осиѐнинг жанубида 3—4 бўғин ва бошқа қисмларида 2—3 
бўғинберади (Глушенков, Казимирский). Кўсак қурти кузда қайси, ўсимликларда озиқланган 
бўлса, унинг ғумбаклари ҳам ўша ўсимликлар яқинидаги ерда 10—15 
см 
чуқурликда қишлайди. 
Дастлабки вояга етган капалаклар апрел охири—май бошида пайдо бўлади. Марказий Осиѐ 
ўсимликларни ҳимоя қилиш станциясининг кузатиш натижаларига кўра, кўсак қурти 
капалакларининг биринчи кўплаб учишиҳавонингўртача суткалик ҳарорати 15°С дан юқори бўлганида 
бошланади; қишлаѐтган ғумбаклар ҳарорат 15°С дан паст бўлмаганида яхши ривожланади. 
Трихограммадан энг юқори самара олиш учун уларни зараркунанда тухум қўя бошлаган пайитдан 
бошлаб тарқатиш яхши самара беради. Юқоридагиларга асосланиб тажрибаларимиз давомида 
трихограммани тунлам тухумларига қарши қўллаб кўрдик. Олинган натижалар қуйдаги чизмада 
келитилган. 
1-чизма 

Download 7,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   313   314   315   316   317   318   319   320   ...   368




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish