Ўзбекистон республикаси олий мажлис сенати аграр, сув хўжалиги масалалари ва экология


ТОК ЗАРАРКУНАНДАСИ – ФИЛЛОКСЕРА (VITEUS VITIFOLIAE)



Download 7,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet268/368
Sana30.04.2022
Hajmi7,25 Mb.
#598631
1   ...   264   265   266   267   268   269   270   271   ...   368
Bog'liq
1 Toplam Senat 2018

 
ТОК ЗАРАРКУНАНДАСИ – ФИЛЛОКСЕРА (VITEUS VITIFOLIAE) 
 
Ж.Н.Яхѐев, Х.Х.Пардаев 
Тошкент давлат аграр университети 
 
Кириш. 
Филлоксера – тенг қанотлилар 
(Homoptera) 
туркуми, ширалар кенжа туркумининг 
(Phylloxeridae) 
оиласига мансуб. Филлоксера яъни ток ширасининг ватани Шимолий Америкадир. 1860 – 
йилда филлоксера Европада тарқалган, тахминан 1872 – йилда эса Россия ҳудудида тарқалган ва 1880 – 
йилдагина, яъни жиддий зараркунанда бўлиб қолгандан кейингина аниқланган. Ҳозирги вақтда 
филлоксераМолдавия, Украина, Озарбайжон, Грузия, Арманистон ва Доғистоннинг бир неча туманларида 
бор. Филлоксера Франция, Испания, Португалия, Италия, Швейцария, Австрия, Голландия, Венгрия, 
Германия, Югославия, Греция, Болгария, Руминия, Туркиянинг кўп жойларида ҳам тарқалгандир. 1880 
йилдан бошлаб филлоксера Австралияда пайдо бўлди, 1885 – 1886 йиллардан бошлаб Африкада топилди 
(ҳозир Жазоирда ва Жанубий Африкада учрайди), бирмунча кейин Ҳиндистон билан Хитойга ҳам 
тарқалди. 1895 – йилда филлоксера Шимолий Америкадан Жанубий Америкага ўтиб, айниқса Аргентина 
билан Чилида тарқалиб кетди. Филлоксера Ўзбекистон ҳудудида учрамайди, бироқ кириб келиши хавфи 
бўлган ташқи карантин зараркунандаси бўлиб ҳисобланади [1,2].
Тадқиқот натижалари. 
Филлоксеранинг икки хил – илдиз ва баргга зарар етказадиган формаси бор. 
Илдизга зарар етказадиган формаси:
Тухуми:
овал шаклда, узунлиги 0,3 ммва кенгроқ қисмининг эни 0,16 мм, янги қўйилган чоғида у оч 
сариқ тусли бўлиб, кейин зайтундай яшил бўлиб қолади.


276 
Личинкаси:
аввал сариқ – яшил, сўнгра оч сариқ рангли бўлади, шакли вояга етган урғочисига 
қараганда чўзиқроқдир. Личинка ўсган сайин оѐқлари гавдасининг катталигига нисбатан қисқаради, 
каттароқ ѐшда гавдасида қора сўгалчалар пайдо бўлади. Қишлаѐтган личинкалар қўнғирроқ – яшил тусли. 
Тўртинчи ѐшдаги личинкалардан қанотли битлар пайдо бўлади. Улар қанотсиз битларнинг тўртинчи ѐшдаги 
личинкаларидан узунчоқ гавдаси ва қанот бошланғичлари билан фарқ қилади. Уларнинг асосий ранги 
зарғалдоқ, қанот бошланғичлари қора бўлади, гавдаси бўйлаб қатор-қатор сўгалчалари бор. Қанот 
бошланғичлари бўлган личинкалар одатда нимфа деб аталади. Биринчи ѐшдаги личинкаларнинг узунлиги 
0,3 – 0,4 мм, сўнгги (тўртинчи) ѐшдаги личинкаларнинг узунлиги эса 0,75 мм. Вояга етган қанотли 
урғочисининг узунлиги 1 мм, кўкраги қора, қорни оч сариқ, кўзлари дастлаб (пўст ташлагандан кейин) 
қизил бўлиб, кейин қораяди. Ҳашарот тинч турганда қанотлари орқасига тахланиб, қорин учидан 1,0 – 1,25 
ммчиқиб туради. Қанотли ҳашаротларнинг гавдасида сўгалчалар бўлмайди.
Имагоси:
урғочисининг узунлиги 1 мм,овал шаклда, сал яссиланган, сарғиш – яшил рангли бўлиб, 
орқаси бўйлаб қатор – қатор қорамтир сўгалчалари бор (1-расм). 

Download 7,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   264   265   266   267   268   269   270   271   ...   368




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish