Ўзбекистон республикаси олий мажлис сенати аграр, сув хўжалиги масалалари ва экология



Download 7,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet203/368
Sana30.04.2022
Hajmi7,25 Mb.
#598631
1   ...   199   200   201   202   203   204   205   206   ...   368
Bog'liq
1 Toplam Senat 2018

 


211 
Фойдаланилган адабиѐтлар. 
1.
Курязов З.Б.-Афро Осие ғўза турларининг узаро генетик кардошлиги ва амарика гузаси 
G.raimondii Ulbr билан булган филогенетик муносабатлари. Дисс. автореферати.биол.фан.номзоди,
Тошкент. 2002 й 24 б. 
2.
Акмурадов Ш-Особенности карликовых и поликарликовых форм// М.Хлопководство №7, 1978. с 
34-35. 
3.
Абзалов М.Ф. «Изучение генетики формой куста растении и взаимосвяз с формой листовой 
пластинки хлопчатника G.hirsutum. Генетика. М. Т.29, №8, ст.1356-1364. 
4.
Мику В.Е Генетические исследования кукурузы. –Кишинѐв. 1981 С 51-72. 
 
 
ЭКОЛОГО-ГЕОГРАФИК УЗОҚ ҒЎЗА ДУРАГАЙЛАРИДА АЙРИМ ҚИММАТЛИ ХЎЖАЛИК 
БЕЛГИЛАРНИНГ ЎЗАРО КОРРЕЛЯТИВ БОҒЛИҚЛИГИ 
 
Р.А.Юлдашева, И.Ғ.Амантурдиев, Ш.Э.Намазов
Пахта селекцияси, уруғчилиги ва етиштириш
агротехнологиялари ИТИ 
Маълумки, белгилар орасидаги корреляция турли даражада бўлиб, дурагайлашда улар ўртасидаги 
корреляция йўналиши ва қиймати ўзгариши селекция ишининг муваффақиятини белгилайди. Турли хил 
чатиштириш тизимида олинган, жумладан, тур ичида эколого-географик ва генетик узоқ шаклларни 
чатиштириш орқали яратилган дурагайларда хўжалик учун қимматли белгилар орасидаги корреляция 
ўрганилган. Бироқ, гултожибарг ва чигитдаги (+) госсипол миқдорининг айрим хўжалик учун қимматли 
белгилар билан корреляцияси аниқланмаган. Шунинг учун, изланишларимизда ушбу белгилар 
корреляцияси ўрганилди.
Fўзанинг оддий дурагайларида ҳўжалик учун қимматли белгилари орасидаги коррелятив 
боғланишларни ўрганиш борасида кўплаб изланишлар амалга оширилган [1; 2; 3 ва бошқ.]. 
Жумладан, И.Т.Қаҳҳоров [4] экологик узоқ шаклларни ўзаро чатиштириб, олинган дурагайларда 
эртапишарлик билан хўжалик белгилари орасидаги корреляцияни ўрганиб, ота-она шакллари ва F
2
дурагайларида бир хил, ўртача ва кучли ижобий корреляция борлигини аниқлаган. Шунингдек, ғўзанинг 
бир-биридан узоқ шакллари ва навларини чатиштириб олинган дурагайларни узоқ муддат (20 йил) 
давомида якка танлаш услубида ўрганиш асосида дурагай тизмаларнинг биологик ва хўжалик аҳамиятга 
эга бўлган белгилари авлодга ўтган сари (айниқса, Ғ
10
дан бошлаб) барқарорлашиб боришини, яъни 
географик узоқ бўлган шакл ва навларни чатиштиришдан олинган дурагайларнинг юқори авлодларидан
самарали тизмалар олиш мумкинлигини аниқлаган [5]. 
А.Б.Амантурдиев келиб чиқиши жиҳатидан узоқ бўлган, шохланиши чекланган ва чекланмаган 
навларни ғўзанинг моноподиал шохланиш типига эга ѐввойи ва ярим ѐввойи намуналари билан ўзаро 
чатиштириб олинган Ғ
1
–Ғ

авлод ва беккросс дурагайларида тезпишарлик, кўсак вазни, тола чиқими ва 
узунлиги белгиларнинг ирсийланишида шохланиш типининг сезиларли даражадаги таъсири 
кузатилмаганлиги ва такрорий чатиштириш дурагайларда маданийлашган ота-она намуналари таъсирини 
кучайтириш билан бирга белгиларни тезроқ барқорорлашувига олиб келишини аниқлаган. F

-F
3
дурагайларида ҳосил шохи типи, тола чиқими ва узунлиги, тола чиқими ва кўсак йириклиги белгилари 
орасида боғланиш кузатилмаганлигини исботлаган [6], [7].
Чигитдаги (+)госсипол миқдори ва хўжалик учун қимматли белгиларнинг корреляциясини 
ўрганиш, келгусида юқори миқдордаги (+) госсипол ҳамда хўжалик учун қимматли белгиларнинг ижобий 
мажмуасига эга бўлган селекцион ашѐларни яратиш истиқболини белгилашда муҳим аҳамият касб этади. 
Шунинг учун, асосий эътибор нафақат гултожибарг ва чигитдаги (+) госсипол орасидаги, балки 
шунингдек 1000 дона чигит вазни, 1 дона кўсак вазни, маҳсулдорлик, тола чиқиши ва узунлиги каби 
белгилар билан корреляциясини ўрганишга ҳам қаратилди.
Изланишларимизда ўрганилган Ғ
9
авлод дурагайларида чигитдаги (+) госсипол билан айрим 
хўжалик белгилари орасидаги боғлиқликлар ўрганилди. Тадқиқот натижаларига кўра, бир дона кўсак 
вазни белгиси билан (+)-госсипол белгиси орасидаги боғлиқликлар бўйича BC
3
S
1
-47-8-1-17 (№3) ва 
BC
3
S
1
-1-6-3-15 (№4) намуналарида кучсиз ижобий (тегишли равишда r=0,29; 0.25) ҳамда F
9
BC
3
S
1
-47-8-1-
17 х С-6524, F
9
BC
3
S
1
-47-8-1-17 х С-6530 комбинацияларида кучсиз салбий (тегишли равишда r=-0,20; -
0.11) оралиқда бўлди (1-жадвал).
1000 дона чигит вазни белгиси билан фақатгина BC
3
S
1
-47-8-1-17 (№3) намунасидагина ўртача 
кучсиз (r=-0,43), BC
3
S
1
-1-6-3-15 (№4) намунасида кучсиз салбий (r=-0,17) ҳамда F
9
BC
3
S
1
-47-8-1-17 х С-
6524, F
9
BC
3
S
1
-47-8-1-17 х С-6530 комбинацияларида кучсиз ижобий (тегишли равишда r=0,12; 0.07) 
корреляция кузатилди.


212 
1-жадвал 

Download 7,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   199   200   201   202   203   204   205   206   ...   368




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish