сиёсатида мустамлакачилик даврида унутилган. бироқ хал-
қимиз тарихида чуқур из қолдирган буюк зотларнинг номла-
рини тиклаш ва халқ хотирасида абадийлаштиришга қара-
тилган бениҳоя хайрли сиёсат олиб бормокда.
Юқорида тилга олинган алломалар
ислом динининг та-
раққиётига салмоқпи ҳисса қўшганлар. Чунончи, бизнинг Ва-
танимизда бутун ислом дунёсида энг нуфузли манбалар деб
тан олинган олтита ишончли ҳадислар тўпламининг (ас-саҳиҳ
ас-ситта) муаллифлари яшаб ижод қилганлар. Улар:
Абу Аб-
дуллоҳ Муҳаммад ибн Исмоил ал-Бухорий (810—870), Имом
Муслим ибн ал-Ҳажжоги (819—874), Абу Исо Муҳаммад ибн
Исо ат-Термизий (824—892), Имом Абу Довуд Сулаймон Си-
жистоний (817—880), Имом Аҳмад ан-Насоий (830—915), Имом
Абу Абдуллоҳ Муҳаммад ибн Язиб ибн Можжа (824—886) каби
сиймолардир. Бу олти аллома ичида ҳадис илмида амир ал-
мўминийн деган шарафли номга сазовор бўлган
Имом ал-Бу
хорий
алоҳида эьтиборга молик буюк исломшунос олимдир.
Имом ал-Бухорийнинг тўлиқ исми Абу Абдуллоҳ Муҳам-
мад ибн Исмоил ибн Иброҳим ибн ал-Муғийра ибн Ардазбҳ
ал-Жуафий ал-Бухорийдир. У 810 йил 20 июлда Бухоро шаҳ-
рида туғилиб, Самарканд шаҳри яқинидаги Хартанг қишло-
ғида 870 йил 1 сентябрда (60 ёшида) вафот этган.
Имом ал-Бухорийдан ислом оламида жуда қддрланадиган
«Ал-жомеъ ас-саҳиҳ», «Ат-тарих» номли асарлар мерос бўлиб
қолган. Имом a i -Бухорий бутун умрини ҳадислар тўплашга ва
ишончлиларини ажратишга сарфлаган.
Илмий манбаларда
таъкидланишича, ал-Бухорий 600 мингга яқин ҳадисни тўпла-
ган олим ва унинг шоҳ асарлари «Ал-жомеъ ас-саҳиҳ», «Ат-
адаб ал-муфрад» кабилар ҳисобланади. Имом ал-Бухорийнинг
хатқимиз маданий ҳаёти тарихидаги хизматлари шундан ибо
ратки, у фақат ҳадислар тўплаш билан чекланиб қолмаган,
балки ўз даврида одамлар орасида меҳр-му\аббат, сахийлик,
очиққўллик, ота-она, аёллар ва катталарга ҳурмат,
етим-есир-
ларга мурувват, фақир-бечораларга ҳиммат, Ватанга мухаб
бат, ҳалоллик ва меҳнатсеварлик каби фазилатларни қарор
топтиришга оид йЎл-йўрик,пар ва ўгитлар ҳам ишлаб чиққан.
1998 йил 1 сенгябрда буюк аллома таваллудининг 1225
йиллиги кенг нишонланиши ва унга бағишланган мажмуа-
187
нинг яратилиши бежиз эмас. Имом ал-Бухорий мероси ис
лом ниқобида юрувчи ғараз ниятли кимсалардан халқимиз
маънавиятини қалқон мисоли ҳимоялайди, мустақиллиги-
мизни мустаҳкамлашга, ёш авлодни
аждодларимизнинг иб-
ратли ҳаёти руҳида тарбиялашга хизмат қилади.
Ислом дини тараққиётига катта ҳисса қўшган яна бир улуғ
аждодимиз, самарқандлик аллома, калом илмининг асосчи-
ларидан бири, мусулмон оламидаги энг йирик суннийлик
калом мактаби —
мотуридийлик асосчиси
Do'stlaringiz bilan baham: