Ўзбекистон республикаси фанлар академияси



Download 4,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet230/294
Sana26.02.2022
Hajmi4,54 Mb.
#465906
1   ...   226   227   228   229   230   231   232   233   ...   294
Bog'liq
XXI аср ТУПЛАМ 17.05

Адабиётлар: 
1.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг Туркия Республикаси 
Президенти девони халқ кутубхонасининг тантанали очилиш маросимидаги нутқи. 
Ўзбекистон ижтимоий-ижтимоий газета. 2020 йил 21 февраль.
2.
Қосимов О., Есимов Т. Умумий кутубхонашунослик. -Тошкент: Ўқитувчи, 1994.-б. 215.
3.
ЎзМА Фонд-Р-2412. 1-рўйхат, 1-йиғма жилд. 2 варақ. 
 
АСКЕРБАЙ АЖИНИЁЗОВ ЛИРИКАСИДА ЎХШАТИШЛАРНИНГ
БАДИИЙ ХИЗМАТИ 
Т.Ж.Отарова
ЎзР.ФА Қорақалпоғистон бўлими Қорақалпоқ гуманитар фанлар илмий-тадқиқот 
институти таянч докторанти. www.tuchka94@list.ru 
Шеърият ҳар хил ижтимоий, табиий жараёнларни, инсониятга хос муаммоларни лирик 
қаҳрамон кечинмалари, ҳис-туйғулари орқали тасвирлаш имконятига эга. Бадиий адабиётнинг 
бир қисми сифатида назм – инсон табиатини, ташқи дунё воқеаларини, турмуш ҳақиқатини 
ўзига хос тасвирлаш хусусиятига эга ҳисобланади. Бадиий тасвир воситалари, ушбу хусусиятни 
юзага чиқаришда узвий ёрдамчи вазифасини бажаради. 
А.Ажиниязов шеъриятида энг унумли фойдаланилган бадиий ифода воситаси – бу 
ўхшатиш 
 
ҳисобланади. Ўхшатишлар ёрдамида фикрнинг жозибадорлиги, эстетик жиҳатдан 
таъсир доираси таъминланади. Бунда бирор нарсанинг белгилари асосида, иккинчи нарсанинг 
белгиларини аниқлаш учун ўзаро солиштирилади.
Назмий ва насрий асарлардаги бадиий ифода воситаси бўлган ўхшатишларни топиш 
осон бўлса ҳам улар ҳақида аниқ бир илмий далилга эга фикрни учратиш қийинлиги сир эмас. 
Шунинг учун ҳам. Квятковский «Ўхшатиш поэтикаси мураккаб бўлганлиги учун ҳали ҳануз 
назарий томонлама ишлаб чиқилмади», -деб ёзади. Чунки, ўхшатиш ҳар хил поетик ифода 


275 
воситаларининг бошланғич нуқтаси ҳисобланади. Тропларнинг деярли барчаси 
ўхшатишлардан соқа олади»
1
.
Ҳозир А. Ажиниёзов «Аманат» тўпламида «Шахаман» шеърини чиройли етказиб 
бериш учун қатор троплардан фойдаланган. Улар шеърнинг бадиийлигини оширибгина 
қолмасдан, образли бўлишида ҳам катта аҳамиятга эга. 
Айгул ойдан аǵла пискен жемистей, 
Саǵıнаман сıртта жúрсем кóриспей, 
Бенде болıп қолǵа тúскен «немистей», 
Тансıбай тарийхшı балаń Шахаман
2
.
Аҳ, жақсı бийкелердиń жипек отаwı, 
Гúлсаранıń гúлдей нáзик жıлwасı
3
.
Мазкур қаторларда А.Ажиниёзов қишлоғининг гўзал қизини мевага, Тансиқбой исмли 
тарих фани ўқитувчисини худди «немисдай» -дея тасвирлайди. У орқали шоир лирик образнинг 
характерини, ҳаётдаги ҳақиқий ролини ёзишга ҳаракат қилади. Тансиқбой ўқитувчи қаттиққўл, 
вақтга қатъий риоя қиладиган инсон бўлган. Шунинг учун уни немис миллатига хос бўлган 
аниқлиликка, немис феъл-атворига ўхшатади. Бир тарафдан бу яхши, Тансиқбой ўқитувчининг 
масъулиятли киши эканлигини англатади. Иккинчи мисолда ҳам Шахаманлик Гулсара исмли 
қизнинг чиройини, назокатини гулга ўхшатган. Ўзбекистон халқ шоири И.Юсупов образини 
очиб беришда бир қатор ўхшатишлардан фойдаланган. Уни халқнинг севган шоири эканлиги, 
шеърларининг моҳияти ҳақида айтганида қуйидаги ўхшатишлардан фойдаланган. 
Жıллар жıлжıп жигит болǵансаń шайıр, 
Бир кúни Кегейлиге барǵансаń шайıр, 
Шайıр Кегейлидей бурқıп ақпаса, 
Шажигитимди деп ширенгеннен не қайıр ?
4
Ибрайıмдı – халıқ, халıқтı – Ибрайıм», 
«Мўлдир кўзнинг қорасидай кўради
5
», –шунингдек шоир образига хос бўлган. Қиздай 
қоъшиқ харидорини топмаса, Риcа кўлида суздим балиқдай, Шахаманнинг чангларидай 
бўлмади, Шунда кўнглим Мушмуладай гул отиб Қўшиқ ёза бердим қордай бўратиб, Самовий
шунқардай парвоз қил шоир, Қўшиқ ёзиш «қил кўприкдан ўткандай» каби ўхшатишлар
учрашади.
А.Ажиниёзовнинг киндик қони тўкилган ер мавзусидаги шеърларининг образлилик 
жиҳатлари жудаям кучли. Жумладан, 
Бир улıń «от болıп» – шıқса «óртенип», 
Бир эрке балаńдай эттим эркелик»
6

«Қıздай қıя баǵıп, гúлдей жайнаǵан». Биринчи ва иккинчи мисолларда А.Ажиниёзов 
қиёсланувчи предмет сифатида қиз ва бола образини қўллаган. Кейинги қаторларда эса 
А.Ажиниёзов инсонийлик, ҳалоллик, тўғриликни тиниқ музга, гилос ва оппоқ сутга қиёслайди. 
Пúткил дúня қайта қурıлıп атıр, 
Тубалаwǵа таńба урıлıп атıр, 
Ештен кеш ҳáрекет этип атıрман, 
Негедур жıǵıлıп турıп атıрман, 
Жерик затıм муздай мóлдир ҳадаллıқ
7

Шайнамай гарданǵа урıп атıрман.
Баслı душпан – óзимизге-óзимиз, 
Шıнлıқтан шиедей болсıн жúзимиз
8

Жақсı-жаман, барı-жоǵıм, ийманıм,
1
Квятковский А. Поэтический словарь. -М:. Советская энциклопедия, 1966, 280 - с.
2
Әжиниязов Ә. Аманат. -Н:. Билим, 2009. 23 б. 
3
Әжиниязов Ә. Аманат. -Нөкис: Билим, 2019. 25 б. 
4
Әжиниязов Ә. Аманат. Нөкис:.Билим. 2009-ж. 156-б. 
5
Әжиниязов Ә. Аманат. Нөкис:.Билим. 2009-ж. 156-б. 
6
Әжиниязов Ә. Аманат. Нөкис:. Билим. 2009-ж. 16-б. 
7
Әжиниязов Ә. Аманат. Нөкис:. Билим. 2009-ж. 18-б. 
8
Әжиниязов Ә. Аманат. Билим. 2009-ж. 19-б. 


276 
Сúттей аппақ болар эди-аw ҳúжданıм! 
Óссе бир тúбиńнен мıń болıп шақам, 
Шúкирим кóп тáǵдириме ıрзаман,
Ҳáм мáńгиге миннетдарман мен саǵан, 
Wатан
1
!
Шунингдек, поэзиясида табиатдаги ҳайвонлар, ўсимликлар билан солиштирилган 
ўхшатишлар ҳам тез-тез қўлланилган.
Тораńǵıлдай тóзимли,
Ақ қайıндай саwлатлı, 
Сúтлимектей ширели, 
Кóк эмендей айбатлı,
Қара таwдай булдıрıп эстелик болıп қалайıн
2
,
Тайгаńдаǵı тıйıндай қар астıнда қонайıн, 
Алтайı қıзıл тúлкидей кóздиń отıн алайıн
3

Умуман айтганда А.Ажиниёзовнинг шеърларида ўхшатишлар мазмунининг
бадиийлигини таъминлашда ғоят унумли қўлланиб, шоирнинг тилнинг лексик 
имкониятларидан фойдаланиш чеварлигини кўрсатади. 

Download 4,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   226   227   228   229   230   231   232   233   ...   294




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish