Ўзбекистон республикаси алоқА, ахборотлаштириш ва телекоммуникация технологиялари давлат қЎмитаси тошкент ахборот технологиялари университети


. Номоддий активларнинг бухгалтерия ҳисоби



Download 1,74 Mb.
Pdf ko'rish
bet57/123
Sana23.02.2022
Hajmi1,74 Mb.
#177882
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   123
Bog'liq
moliyavij va boshqaruv hisobi fanidan darslik (1)

7
. Номоддий активларнинг бухгалтерия ҳисоби. 
Бухгалтерия ҳисобида номоддий активларни ҳисобга олиш учун 0400 – 
счёт кулланилади. Номоддий активлар ва уларнинг амортизацияси куйидаги 
счётларда юритилади: 
0410 – 
Патентлар, лицензиялар, ноу-хау, 
0420 – 
Савдо маркалари, товар белгилари, саноат намуналари, 
0430 – 
Дастурий таъминот, 
0440 – 
Гудвилл, 
0450 – 
Ташкилий харажатлар,
0460 – 
Франшизалар, 
0470 – 
Муаллифлик хукуклари
0480 – 
Ер ва табиий ресурслардан фойдаланиш хукуклари, 
0490 – 
Бошка номоддий активлар, 
0510 – 
Патентлар, лицензиялар, ноу-хауларнинг эскириши, 
0520 – 
Савдо маркалари, товар белгилари, саноат намуналарининг 
эскириши, 
0530 – 
Дастурий таъминотнинг эскириши, 
0550 – 
Ташкилий харажатларнинг эскириши,
Номоддий активларнинг кабул килиниши пайтида аналитик ҳисобнинг 
карточкалари (6 – А-В) шакли тулдирилади ва бу маълумотлар мос булган 
жамгарма кайдномаларга кучирилади.
Номоддий активларнинг кирими вақтида: 
• 
устав капиталига киритилган таъсисчиларнинг улуши сифатида: 0400 – 
“Номоддий активлар” счётларининг дебети, 4710 – “Таъсисчиларнинг 
бадаллари бўйича қарзлари” счётининг кредити;
• 
бошка шахслардан активларни сотиб олишда юк хати ва кабул килиш 
далолатномалари асосида: 0400 – “Номоддий активлар” счётларининг дебети, 
0830 – 
“Номоддий активлар сотиб олиш” счётининг кредити; 


107 
• 
агар активлар бошкка шахслардан текинга ёки давлат томонидан ёрдам 
сифатида олинса: 
0400 – 
“Номоддий активлар” счётларининг дебети, 8300 – “Устав 
капитали” счётлари (давлат корхоналари учун) ва 9910 – “Якуний молиявий 
натижа” счётининг кредити (бошка субъектлар учун) ва бир вақтда уларнинг 
эскиришлари киймати тасдикланган меъёр асосида акс эттирилади. 
Килитнган харажатлар 2000, 2100, 2300, 2500, 9400 ва счётшунга ухшашлар 
хамда 0500 – “Номоддий активларнинг эскириши” счётларининг кредитида 
акс эттирилади. 
Номоддий активлар куйидаги хўжалик муомалаларининг таъсири 
натижасида субъектнинг мулкидан чикарилади: 
• 
бошка субъектларга келишилган нарх асосида реализация килиш 
окибатида: 9220
• 
“Бошка активларнинг реализацияси ва чикими” счётининг дебети, 0400 – 
“Номоддий активлар” счётларининг кредити; 

бошка юридик ва жисмоний шахсларга қолдиқ нарх бўйича текинга 
ўтқазиш окибатида 9220 – “Бошка активларнинг реализацияси ва чикими” 
счётининг дебети, 0400 – “Номоддий активлар” счётларининг кредити; 
• 
бутунлай эскириши ёки даромад олиш хусусиятининг йуколиши 
окибатида: 9220 – “Бошка активларнинг реализацияси ва чикими” счётининг 
дебети, 0400 – “Номоддий активлар” счётларининг кредити; 
• 
ҳисобланган эскиришлар ҳисобига: 0500 “Номоддий активларнинг 
эскириши” счётларининг дебети, 9220 – “Бошка активларнинг реализацияси 
ва чикими” счётининг кредити; 
• 
бошка фирма, филиаллар ва кушма корхоналарнинг устав капиталига 
таъсис бадали сифатида ўтқазиш окибатида: 9220 – “Бошка активларнинг 
реализацияси ва чикими” счётининг дебети, 0400 – “Номоддий активлар” 
счётларининг кредитига кучирилади. 
Номоддий активларнинг субъект мулкидан чикиб кетиши 
акциядорларнинг ёки таъсисчиларнинг йигилишидаги кучириш, ушбу 
активларни ҳисобдан чиқариш хакидаги баённомалари, кабул килиш ёки 
ўтқазиш далолатномалари асосида амалга оширилади. 
Турли хил усулларни куллаш йули билан амортизация ҳисобланади: 
тугри чизикли (бир маромли), қолдиқни камайтирувчи, ишлаб чиқариш 
усуллари. Корхонанинг ҳисоблашига кура бошка усуллардан фойдаланиш 
афзаллии холатларини истисно килган холда, тугри чизикли усул макбул 
усул ҳисобланади. Чунончи, масалан, агар актив фойдалилиги вақт утиши 
билан сезиларли даражада камайса, у холда корхона “камаювчи қолдиқ” 
усулини куллаши мумкин. 


108 
Амортизация суммаси харажатлар счёти дебетига хамда “Налар 
амортизацияси ҳисоби” счёти кредитига киритилади: 
2010 - 
“Асосий ишлаб чиқариш” счёти дебети ёки 
9426 – 
“Номоддий активлар амортизациясига оид харажатлар” счёти 
дебети 
0510-0590- 
“Номоддий активлар амортизацияси ҳисоби” кредити. 
Мазкур коидадан “Гудвилл” номоддий актив счёти сальдосини 
камайтиришга бевосита ёзиладиган гудвилл кийматини ҳисобдан чиқариш 
мустасно: 
2010- 
“Асосий ишлаб чиқариш” счёти дебети ёки 
9426 – 
“Номоддий активлар амортизациясига оид харажатлар” счёти 
дебети 
0440 – 
“Гудвилл” счёти кредити. 
Мисол. М компания Д компанияни 300 млн сумга сотиб олаяпти. 
Куйида сотувгача булган М ва Д компанияларининг баланси ва Д 
компанияни сотиб олгандан кейин М компаниясининг баланси келтирилган. 
Кавсларда М крмпаниянинг бирлаштирилувчи балансини тузишда ҳисобдан 
чикариладиган суммалар курсатилган. 
Д компаниянинг баланс киймати 270 минг сумга тенг, яъни активлар – 
мажбуриятлар = 290-20 270 минг сум. (бу Д компаниянинг акциядорлик 
сармояси ва таксимланмаган фойдаси киймати). 
М компаниянинг Д компанияни сотиб олгандан кейинги умумий 
балансини тузишда куйидаги жихатларни ҳисобга олиш керак: 
1.
Компаниянинг пул маблағлари 300 минг сумга камайган, чуни бу 
суммани М компания Д компания мол-мулки учун унинг акциядорларига 
тўлаган; 
2.
Д компания ўз сармоясининг компанентлари (акциядорлик сармояси 
ва тақсимланмаган фойда) ҳисобдан чиқарилади, чунки улар Д сотиб 
олинаётганда М акциядорлари томонидан туланган. Яъни, корхонанихарид 
килишда суммалар акциядорлик сармояси сотиб олаётган омпаниянинг 
акциядорлик сармоясига тенг; 
3.
Д харид баҳоси ва унинг баланс киймати (мазкур холатда ечимни 
осонлаштириш учун Д активларининг бозор киймати унинг баланс 
кийматига тенг деб тахмин киламиз) уртасидаги фарк гудвилл ҳисобланади. 
4.
Д компанияни сотиб олишда М компаниянинг проводкалари (М 
компания 300 млн сум эвазига балансига Д компаниянинг пул маблағлари, 
жорий ва узок муддатли активлари, шунингдек мажбуриятларини олади): 
5110 – “
Ҳисоб-китоб счёти” дебети (Д пул маблағлари) 50 


109 
1010-4890 - 
“бошка жорий актмивлар” счёти дебети (илгари Д 
компанияга карашли булган) 40 
0110-0990 – 
“Узок муддатли активлар” счёти дебети (илгари Д га 
карашли булган) 200 
0440 – 
“Гудвилл” счёти дебети 30 
010-6990 – 
“Жорий мажбуриятлар” кредити (илгари Д га карашли 
булган) 20 
5110 – “
Ҳисоб-китоб счёти” кредити (Д ни сотиб олиш учун 
мулдорларга ҳисоблаб утказилган) 300 
Бу ерда бир гайритабиийлик пайдо булишига эътибор каратиш керак: М 
компания уз кучи билан гудвилл ташкил этишга кетган харажатлари давр 
харажатларига киритилаётган бир пайтда уз ҳисобида четдан сотиб олинган 
гудвиллни акс эттиради. Айнан шу сабабли Европанинг купгина 
мамлакатларида харид килинаётган корхона учун туланган хак хамда унинг 
соф активларининг баҳоловчи киймати уртасидаги тафовут номоддий актив 
сифатида акс эттирилмайди, балки харид килиниши билан дархол ҳисобдан 
чикарилади. 
Айрим холатларда гудвилл манфий микдорга эга булади. Бу хол харид 
килинган компания активлари киймати унинг харид баҳосидан ортик 
булганида юзага келади. Бундай вазиятлар куп учрамайди, мазкур холатда 
эса манфий гудвилл суммаси кимматли когозларга инвестицияларни истисно 
килган холда, фирманинг узок муддатли активлари кийматига мутаносиб 
равишда таксимланади. 
Баланс моддалари 
М компания 
Д компания 
М 
компаниянинг 
жамланган баланси 
Пул маблағлари 
-310 (300) 
50 
60 
Бошка жорий активлар 
250 
40 
290 
Узок муддатли активлар 
400 
200 
600 
Гудвилл 


30 
Жами активлар 
960 
290 
980 
Жорий мажбуриятлар 
90 
20 
110 
Акциядорлик сармояси 
700 
-200 (200) 
700 
Таксимланмаган фойда 
170 
-70 (70) 
170 
Жами актив ва мажбуриятлар 
960 
290 
980 

Download 1,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   123




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish