Ўзбекистон республикаси ахборот технологиялари ва коммуникацияларини ривожлантириш вазирлиги муҳаммад ал-хоразмий номидаги


Каждодневное применение самостоятельной работы



Download 7,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet75/321
Sana10.07.2022
Hajmi7,61 Mb.
#768599
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   321
Bog'liq
591c3149ad5ef

Каждодневное применение самостоятельной работы
– это важное средство 
активизации учебной деятельности учащихся, повышения их интереса к учению, развития 
познавательных способностей.
Одним из видов самостоятельных работ является 
работа учащихся с технической 
книгой
.
 
По книге учащиеся закрепляют и повторяют учебный материал, изложенный 
преподавателем на уроке. В книге приводятся задачи для решения их на уроках и дома, 
контрольные вопросы для самопроверки, иллюстрации к тексту, таблицы, схемы, графики, 
диаграммы, содержание которых надо усвоить. По книге учащиеся в соответствии с 
заданием преподавателя самостоятельно изучают определенную часть учебного материала.
Целью самостоятельной работы с книгой
может быть ознакомление с ее 
структурой, беглый просмотр, чтение отдельных глав, поиск ответов на определенные 
вопросы, изучение материала, реферирование отдельных отрывков текста или всей книги, 
решение примеров и задач, выполнение контрольных тестов, наконец, заучивание 
материала на память.
Основными общими методическими приемами работы учащихся с книгой 
являются: 
беглое чтение, конспектирование, выделение главного и составление плана прочитанного, 
разбор задач, ответы на контрольные вопросы и т.д.
ОЛИЙ ЎҚУВ ЮРТЛАРИДА ИНГЛИЗ ТИЛИНИ ЎРГАНИШ ЖАРАЁНИДА 
ЭЛЕКТРОН ТАЪЛИМДАН ФОЙДАЛАНИШ 
А.А.Позилов (ГулДУ “Факультетлараро чет тиллар кафедраси мудири), 
Э.А.Позилов (Филология факультети факультети 3 –босқич талабаси ) 
Биз атрофимизни технология қамраб олган шундай дунёда яшаяпмиз. 
Шу билан бирга ўқитиш методикасига хам сезиларли ўзгартиришлар олиб 
келди. “Электрон таълим” ва “Таълимда технологияси” иборалари хар бир 
таълим масканларида тез –тез қўлланила бошланди. Таълимда технлогияни 
қўллаш чиндан хам жуда мухим, ўқувчиларнинг талабидан келиб чиққан 
холда хизмат қилмоқда. Бугунги кун синф хоналаридаги холат анъанавий 
синф хоналаридан тўлиқ фарқ қилади. Анъанавий методлар инглиз тилини 
ўргатишда маърузалар,семинарлага асосида тузилган бўлиб, бу тингловичини
механик ёд олишга ундайди ва бу тингловичиларни инглиз тилини бузиб 
ўрганишларига олиб келади.
Янги технологиялар яъни Интернет, Yutube ,Skype, Миллий ижтимоий 
тармоқлар (Muloqot.uz ) Мессенжерлар (Telegram, IMO,Twitter) , блоглар, 
мобил телефонлар ва мобил иловаллар ,электрон доскалар ўқув жараёнига 
стимул бўлибгина қолмай, Тинловчиларни жалб қилиб ўқув жараёнида 
хақиқий интерфаолликни яратади .


99 
Ўқитувчи талабаларни тажрибалаи инглиз тили мутахассиси бўлиши 
учун Иновацион методларни, инглиз тилидаги қўшиқ, кино, клип, спорт 
шархлари каби мултимедиа махсулотларни ўқув жараёнига қўллай билиши
керак.
Шунингдек, биз ахборот портлаш даврида яшамоқдамиз. Ахборот 
чанқоқлиги сезилгач, бугунги кунда биз ахборот шаршараси тубига чўка 
бошладик. Электрон таълим ўтган даврда таълим тизимига жадал кириб 
келгани учун хам таълим катализатори хисобланади. Мана ўн йилдирки, 
инсоният бу ўқитувчилар ва талабаларга сезиларли даражада афзалликлар 
келтирмаганини таъкидлаб келмоқдалар. 
Электрон таълим инструментлари биз яшаётган ва яшашга ўрганаётган 
дунёни ўзгартирмоқда. Электрон таълим инструментларининг ахборот-
коммуникацион технологиялари (АКТ) сифатида янгича қўлланилиши ўз 
ичига радио, телевидение, шунингдек проектор, интерфаол доскалар, ноутбук, 
блоглар, компьютер, интернет, фотоаппаратлар, аудио қурилмалар, сканер, 
принтер, электрон почта, видеоанжуман ва бошқа кўплаб янги рақамли 
қурилмаларни олувчи алоқа ёки илова қурилмалари хозирги пайтда нафақат 
мактаб, коллеж ёки ОЎЮларидаги таълим жараёнига таъсирини ўтказмоқда, 
балки шунингдек, талабаларнинг билим олишидаги усулини ўзгартириш 
имконини хам яратмоқда. 
Чет тилини ўқитишнинг мозийдаги ғояси 
Тилни ўқитишда яхлитлигича ва чет тилини ўқитишда, айниқса,асрлар 
давомида кўплаб ўзгаришларга дуч келди. Чет тили фани дастурга мажбурий 
фан сифатида киритилганида, чет тили ўқитувчилари талабаларга фанни 
кўникма учун эмас, балки фақатгина оддий билимни кўзлаган холда ўқитишга 
уринишди, мақсад хам бор-йўғи имтихондан ўтса бўлгани эди. Шу тариқа улар 
талабаларга хар бир сўзни она тилида тушунтириш ва шу орқали инглиз 
тилини ўргана оладиган “Грамматика-таржима усули”ни ўзлаштиришди. 
Ушбу усул тил ўрганувчиларнинг оғзаки нутқини четлаб ўтишига қарамасдан, 
бу усул халигача кўпчилик ўқитувчилар учун мақбул бўлиб келмоқда. Шу 
йўсинда бошқа усуллар хам қўлланилиб келди, жумладан, икки тилли усул, 
бевосита усул, аудио-лингвистик усул, структурали ёндошув, холатли ўқитиш, 
коммуникатив тилни ўқитиш ва бошқалар, бироқ уларнинг хеч бири мукаммал 
эмас эди. Ўшандан буён чет тилини ўқитиш ўртада сарсон бўлгандай туюлди, 
албатта бунинг сабаби чет тили ўқитувчилари янада мукаммал ва самарали 
усуллар борасида изланмаганларидадир. Бундан ташқари чет тилини ўқитиш 
сохаси хозирги пайтда жуда машхур бўлиб, эндиликда у инновацион чет 
тилини ўқитиш усуллари билан бойитилмоқда. 
Чет тилини ўқитишнинг замонавий йўналиши 
21-аср инсонларга хаётнинг барча жабхасига сингиб кираётган 
технологияларга доир янги танлов, имкониятлар ва муаммоларига зид 
чиқмоқда. Бу даврда, ўқув муассасалари маълум бир маълумот ўқитувчи 
томонидан талабага етказилишидан кўра “Ўрганишни ўрган” усулини тарғиб 
қилишда четда қолмасликлари даркор, яъни бутун хаёт давомида узлуксиз 
таълим имкониятини тақдим этувчи билим ва кўникмаларни ўзлаштириш 


100 
деганидир. Шунинг учун хам ўқитувчилар бугунги кун талабини қондириш 
мақсадида тегишлича малакасини ошириб боришлари керак. 
Бугунги куннинг талаби бу талабаларни равон чет тили билан 
таъминлаш ва бу фақатгина тўғри ўқитиш ва электрон ўрганиш (замонавий 
технологиялар) қоришмаси ёрдамида амалга оширилиши мумкин.Анъанавий 
ўқитиш ва ўрганиш парадигмалари электрон ўрганишнинг таълим амалиётига 
интеграцияси таъсири остида қолди. Электрон ўрганиш ўзида қобилиятли ва 
ижодкор ўқитувчилар томонидан ўқитиш ва ўргатиш жараёнида қўллай 
оладиган технологик инструмент ва тизимнинг турли спектрини акс эттиради. 
Улар талабалар учун ўқиш жараёнида мухим бўлган дарсни янада қизиқарли 
бўлиши, мотивация, рағбатлантирувчи омилларни хосил қилиш учун 
қўлланилади.
Ушбу инструментлар таълим жараёнини ўзгартириш ва ислоҳ қилишда 
хақиқатан хам кучли инструментлар хисобланадики, улар рақамли технология 
ва чет тилига ўқитишга мутаносиб равишда шиддат билан кириб келмоқда. 

Download 7,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   321




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish