Ўзбекистон республикаси ахборот технологиялари ва коммуникацияларни ривожлантириш вазирлиги тошкент ахборот технологиялари университети



Download 14,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet206/230
Sana19.04.2022
Hajmi14,5 Mb.
#563572
1   ...   202   203   204   205   206   207   208   209   ...   230
Bog'liq
internet tarmoqlari va xizmatlari yangi pedagogik texnologiyaga asoslangan (1)

13 – амалий машғулоти
 
IP ДЕЙТАГРАММА ТУЗИЛИШИНИ ЎРГАНИШ 


395 
 
13.1 Машғулот мақсади ва мазмуни
 
Дейтаграммаларнинг фойдаланиш протоколи UDP (user datagram 
protocol) 
вазифасини,унинг 
сегмент 
назоратининг 
йиғидиси 
ҳамда 
структурасини ўрганиш
13.2 Топшириқ 
 
Амалий машғулотга тайёргарлик кўрилаётганда [1-3] адабиёт ўрганиш 
лозим . Кўрсатилган адабиётлардан фойдаланиб қуйидаги саволларни 
ўрганиш керак: UDP (user datagram protocol) вазифаси,унинг сегмент 
назорати,структураси. 
13.3 Назорат саволлари 
 
8.
TCP/IP протоколлардан қайси сатхда фойдаланилади? 
9.
TCP/IP транспорт сатхининг қандай функциялари бор? 
10.
UDP- протоколнинг вазифаси нима? 
11.
TCP протоколнинг вазифаси нима? 
12.
Сегментларни мультиплексирлаш/демультиплексирлаш дейилганда 
нимани тушунасиз? 
13.
IP- дейтаграмма нима? 
14.
UDP портига аниқланма беринг. 
15.
UDP, TCP протоколи ишончли етказишни таъминлайдими? 
16.
UDP пакет сарлавҳасига нима киради? 
13.4 Адабиётлар 
 
1. Олифер В.Г., Олифер Н.А. Компьютерные сети.Принципы, технологии, 
протоколы. 3-е изд. СПб.: Питер,2006- 958 с.
2. Комагоров В.П. Технологии сети Интернет: протоколы и сервисы. – Томск:
Томский политехнический университет, 2009. – 107с. 
3. Арипов М. ва бошқалар. Ахборот технологиялари. Тошкент: Ношир, 2009-
368б. 
4.Семенов Ю.А. Протоколы Интернет.М.: Горячая линия-Телеком,2001.- 
1100 с.
 
13.5 Назарий қисм 
 
Транспорт 
сатхи 
охирги 
тизимларда 
бажарилаётган 
амалий 
жараёнларга хизматларни ибевосита тақдим этади. Транспорт сатхи 
протоколи турли хостларда бажарилаётган амалий жараёнлар орасидаги 
мантиқий уланишларни таъминлайди (13.1 расм). Иловалар нуқтаи 


396 
назаридан, мантиқий уланиш –жараёнлар орасидаги реал боғланиш 
маршрутизаторлар ва турли алоқа линияларининг узундан узоқ занжирлари 
ёрдамида амалга оширилишига қарамасдан, жараёнларни бевосита боғловчи 
каналдир. Мантиқий уланиш физик инфраструктурадан мустақил равишда 
жараёнларга маълумот алмаштириш имконини беради. 
Транспорт сатхи протоколлари охирги тизимлар томонидан қўллаб 
қувватланади, лекин маршрутизаторлар томонидан қўллаб қувватланмайди. 
Маршрутизаторлар тармоқ сатхи хабарларини қайта тшлашади ва транспорт 
сатхидаги хабарларга хеч қандай таъсир кўрсатмайди. 
Интернетда (аниқроғи TCP/IP протоколини қўллаб қувватлайдиган 
исталган компьютер тармоғида) транспорт сатхининг иккита протоколи 
мавжуд - UDP (User Datagram Protocol – фойдаланувчи дейтаграммалари 
протоколи) протоколи ва TCP (Transmission Control Protocol – узатишни 
бошқариш протоколи) протоколи. UDP протоколи иловаларга мантиқий 
уланиш ўрнатмасдан ишончсиз маълумотлар узатиш хизматини тақдим 
этади, аксинча, TCP протоколи мантиқий уланиш ўрнатиб, ишончли 
маълумотлар узатиш хизматини тақдим этади. Янги иловани яратаётганда 
ишлаб чиқарувчи ўз маҳсулоти учун транспорт сатхининг иккита 
протоколдан бирини танлаши лозим.
UDP ва TCP ларнинг асосий вазифаси тармоқ сатхи протоколи (IP) 
тақдим этадиган, охирги тизимлар орасида маълумотлар алмаштириш 
хизмати ёрдамида, охирги тизимларда бажариладиган, жараёнлар орасида 
маълумотлар алмашинишини таъминлайди. Охирги тизимлар орасидаги 
уланишнинг жараёнлар сатхигача бундай “давомлилиги” транспорт сатхида 
мультиплексирлаш ва демультиплексирлаш дейилади. Шунингдек UDP ва 
TCP протоколлари ўз сарлавҳасига хатоликларни аниқлаш майдорнини 
киритиб, маълумотларни узатилишда бузилиш бўлмаслигини таъминлайди,


397 

Download 14,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   202   203   204   205   206   207   208   209   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish