Ўзбекистон республикаси ахборот технологиялари ва коммуникацияларини



Download 10,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/258
Sana23.02.2022
Hajmi10,51 Mb.
#130560
TuriСборник
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   258
Bog'liq
Toplam-2-1

0.0 
0.3140 
0.6280 
0.9420 
1.2560 
1.5700 

0.9041 
0.6541 
0.3452 
0.0954 
0.0 
0.0954 
0.3452 
0.6541 
0.9041 
1.0 
3). Тақрибий функцияни 
b
x
a
y



)
(
sin
2
кўринишда қидирамиз 
ҳамда
а ва b кичик квадратлар усули топамиз. 
 
Ечиш.  Номаълум коэффицентлар а ва b ни топиш учун қуйидаги
функционални тузамиз. 




min
)
(
sin
,
2
10
1
2







i
i
i
b
x
a
y
b
a
S
S(a,b
)- 
функциянинг минимум қийматини топиш учун а ва b 
параметрларни бўйича ҳусусий ҳосиласини нолга тенглаштирамиз, яъни 




0
,
,
0
,






b
b
a
S
a
b
a
S
b
x
a
y



)
(
sin
2
функциянинг а ва b параметрларни қуйидаги 
тенгламалар системасидан топамиз.


64 




















10
1
10
1
2
10
1
2
10
1
2
10
1
4
)
(
sin
)
(
sin
)
(
sin
)
(
sin
i
i
i
i
i
i
i
i
i
i
i
y
nb
x
a
y
x
x
b
x
a
9975
.
4
)
(
sin
)
(
sin
)
(
sin
)
(
sin
)
(
sin
10
4
3
4
2
4
1
4
10
1
4











x
x
x
x
x
i
i
7470
.
3
)
(
sin
)
(
sin
)
(
sin
)
(
sin
)
(
sin
10
2
3
2
2
2
1
2
10
1
2











x
x
x
x
x
i
i
9975
.
4
)
(
sin
)
(
sin
)
(
sin
)
(
sin
)
(
sin
10
2
10
3
2
3
2
2
2
1
2
1
10
1
2











x
y
x
y
x
y
x
y
x
y
i
i
i
7470
.
3
10
3
2
1
10
1











y
y
y
y
y
i
i







7470
.
3
10
7470
.
3
9975
.
4
7470
.
3
9975
.
4
b
a
b
a
Тенгламани ечиб номаълумларни аниқлаймиз: 
.
0
,
1


b
a
Демак изланган жавалга мос функциянинг кўриниши: 
)
(
sin
2
x
y

2. Параболик 
c
bx
ax
y



2
функциядаги а, b , c параметрларни
қуйидаги учинчи тартибли тенгламалар системасидан топамиз. 




min
,
,
2
10
1
2









i
i
i
i
c
x
b
x
a
y
с
b
a
S
S(a,b,с
)- 
функциянинг минимум қийматини топиш учун а, b ва с 
параметрларни бўйича ҳусусий ҳосиласини нолга тенглаштирамиз, яъни 






.
0
,
,
,
0
,
,
,
0
,
,









c
c
b
a
S
b
c
b
a
S
a
c
b
a
S
Параболик
c
bx
ax
y



2
функциядаги а, b ва с параметрларни
қуйидаги тенгламалар системасидан топамиз.








































10
1
10
1
10
1
2
10
1
10
1
10
1
10
1
2
3
10
1
10
1
10
1
2
2
10
1
3
4
10
i
i
i
i
i
i
i
i
i
i
i
i
i
i
i
i
i
i
i
i
i
i
i
i
y
c
x
b
x
a
x
y
x
c
x
b
x
a
x
y
x
c
x
b
x
a
12.9583
4
10
4
3
4
2
4
1
10
1
4











x
x
x
x
x
i
i
3.8699
3
10
3
3
3
2
3
1
10
1
3











x
x
x
x
x
i
i


65 
8.3807
2
10
2
3
2
2
2
1
10
1
2











x
x
x
x
x
i
i
5700
.
1
10
3
2
1
10
1











x
x
x
x
x
i
i
6.7694
2
10
2
2
3
2
2
2
2
2
1
1
10
1
2











x
y
x
y
x
y
x
y
x
y
i
i
i
5700
.
1
10
1
10
10
3
3
2
2
1
1











i
i
i
x
y
x
y
x
y
x
y
x
y
4.9975
10
3
2
1
10
1











y
y
y
y
y
i
i














9975
.
4
10
5700
.
1
3807
.
8
5700
.
1
5700
.
1
3807
.
8
8699
.
3
7694
.
6
3807
.
8
8699
.
3
9583
.
12
с
b
а
с
b
а
с
b
a
Тенгламалар системасини Гаусс усулида ечиб а, b , c праметрларнинг 
қийматини топамиз. 
a=0.4549, b=-0.0463, c=0.1258 
Демак изланган функциялар қуйидаги кўринишга эга бўлади. 
1258
.
0
0463
.
0
4549
.
0
2



x
x
y
 
Хатоликларни баҳолаш жадвали. 


аргумент 


Қиймати. 

Функциянинг 
қиймати 
Тақрибий функция 
1258
.
0
0463
.
0
4549
.
0
2



x
x
Y
 
Хатолик 
Y
Y

 
-1.2560 
0.9041 
0.9016 
0.0026 
-0.9420 
0.6541 
0.5731 
0.0810 
-0.6280 
0.3452 
0.3343 
0.0109 
-0.3140 
0.0954 
0.1852 
0.0898 
0.0000 
0.0000 
0.1258 
0.1258 
0.3140 
0.0954 
0.1561 
0.0607 
0.6280 
0.3452 
0.2761 
0.0691 
0.9420 
0.6541 
0.4858 
0.1682 
1.2560 
0.9041 
0.7853 
0.1189 
1.5700 
1.0000 
1.1744 
0.1744 
Хатоликларнинг абсолют йиғиндиси 
0.9013 


66 
ЧИЗИҚЛИ РЕГРЕССИОН МОДЕЛ ТЕНГЛАМАСИ 
ПАРАМЕТРЛАРИНИ АНИҚЛАШ ВА УЛАРНИНГ АНИҚЛИГИНИ 
БАҲОЛАШ 
О.У. Насриддинов, Н.А. Азизова 
Муҳаммад ал-Хоразмий номидаги ТАТУ ФФ, Фарғона шаҳар имкомиятлари 
чекланган шахслар учун ихтисослаштирилган Республика КХК 
Танланма регрессия коэффициенти икки тасодифтй миқдор орасидаги 
боғланиш кучини характерлайдиган катталикдир. Регрессия коэффициенти 
қанча катта бўлса, коррелацион боғланиш шунча кучли бўлади, яъни Х миқ-
дор қиймати ўзгарганда Y миқдор қийматининг ўзгариши регрессия коэффи-
циенти қиймати кичик бўлса нисбатан тез ўзгаради. 
Берилган коррелацион жадвалдан фойдалиниб, чизиқли 
регрессион модел тенгламаси параметрларини аниқлаш.  
Масалан: Х кирувчи параметрлар сони 5 та, Y чиқувчи парамертлар сони 
4 та ва уларнинг қийматлари қуйидаги жадвалда берилган. 
Х 
0.5 
1.0 
1.5 
2.0 
2.5 
У 
10 
12 
14 
15 
Кузатишлар натижасига асосан 4.1-коррелацион жадвал тузилган.
4.1-жадвал. 
x

j
Y
0.5 1.0 
1.5 
2.0 
2.5 
3.0 
)
(
j
Y
m
10 







12 






10 
14 



10 


23 
16 










11 


N=43 
Коррелацион жадвални тўлдириш қоидаси. 
Биринчи сатрида Х параметрнинг қийматлари, биринчи устунида Y 
параметрнинг қийматлари жойлашади. Сатрлар ва устунларнинг кесишишида
белгиларнинг кузатилган қийматлари жуфтларининг частоталари ёзилади. 
Масалан, 2 частота (0.5 , 10) сон жуфти 2 марта кузатилганини бидиради. 
Жадвал катагидаги ( - ) чизиқча ушбу катакчага мос сон жуфти 
кузатилмаганини бидиради, масалан (0.5 , 14) сон жуфти кузатилмаган. 
4.1-коррелацион жадвал фойдаланиб, Y нинг Х га ва Х нинг Y га 
нисбатан регрессия тенгламалари ёзилсин. 
Чизиқли регрессион модел тенгламаси параметрларини
аниқлаш учун қуйидаги амалларни бажарамиз
)
(
i
X
m


67 
1) Берилган жадвалнинг қийматларидан Y миқдорнинг шартли 
)
(
i
X
Y
, ўртача қийматини ва Х миқдорнинг шартли 
)
(
i
Y
X
ўртача 
қийматини ҳисоблаш формулалардан топамиз: 
;
14
8
8
14
)
5
.
2
(
;
2
.
14
11
156
11
1
16
4
14
)
0
.
2
(
;
25
.
13
8
106
8
5
14
3
12
)
5
.
1
(
6
.
11
5
58
5
4
12
1
10
)
0
.
1
(
;
2
.
11
5
56
5
3
12
2
10
)
5
.
0
(
5
4
3
2
1
































X
Y
X
Y
X
Y
X
Y
X
Y
16
6
6
16
)
0
.
3
(
;
86
.
2
7
6
3
1
2
)
16
(
;
06
.
2
23
8
5
.
2
10
0
.
2
5
5
.
1
)
14
(
;
0
.
1
10
3
5
.
1
4
1
3
5
.
0
)
12
(
;
67
.
0
3
1
10
2
5
.
0
)
10
(
6
4
3
2
1
































X
Y
Y
X
Y
X
Y
X
Y
X
2) Топилган натижалардан жадвал тузамиз ва координаталар 
системасида
кўринишини аниқлаймиз.
а) 
i
X
0.5 
1.0 
1.5 
2.0 
2.5 
3.0 
)
(
i
X
Y
11.2 
11.6 
6.25 
14.2 
14.0 
16 
в) 
i
Y
10 
12 
14 
16 
)
(
i
Y
X
0.67 
1.0 
2.06 
2.86 
Жадвалдаги 
нуқталарни 
координата 
текислигида 
ўрнини 
аниқлаймиз. 


68 
4.1 – расм. 
4.1-расмдан кўриниб турибдики, нуқталарнинг жойлашиши тўғри 
чизиқли боғланишни ифодалайди. Демак, регрессия тенгламалари 
b
X
X
Y
i
yx
i




)
(
ва 
d
Y
Y
X
i
xy
i




)
(
ифодалар кўринишида бўлади. 
3) 
b
ва
yx

(
d
ва
xy

) коэффициентларни топиш учун ёрдамчи 
ҳисоблаш 4.2а ва 4.2в жадвалларни тузамиз: 
4.2 а-жадвал 
)
(
i
X
m
i
i
X
X
m

)
(
2
)
(
i
i
X
X
m

)
(
)
(
i
i
i
X
Y
X
m
X



0.5*5=2.5 
0.25*5=1.25 
0.5(10*2+12*3)=28 

1.0*5=5.0 
1.0*5=5.0 
1.0(10*1+12*4)=58 

1.5*8=12.0 
2.25*8=18 
1.5(12*3+14*5)=159 
11 
2.0*11=22.0 
4*11=44 
2.0(144*10+16*1)=312 

2.5*8=20.0 
6.25*8=50 
2.5(14*8)=280 

3.0*6=18.0 
9*6=54 
3.0(16*6)=283 


43 


79.5 


172.25 


1125 

4.2 b-жадвал 
)
(
i
X
m
i
i
X
X
m

)
(
2
)
(
i
i
X
X
m

)
(
)
(
i
i
i
X
Y
X
m
X



10*3=30 
100*3=300 
10(0.5*2+1*1)=20 
10 
12*10=120 
144*10=1440 
12(0.5*3+1*4+1.5*3)=120 
23 
14*23=322 
196*23=4508 
14(1.5*5+2*10+2.5*8)=665 

16*7=112 
256*7=1792 
16(2*1+3*6)=320 


43 


584 


8030 


1125 
4) Ҳисоблашлар натижасида ҳосил қилинган қийматларни қуйидаги
формулага қўйиб нмаълумларнинг қмйматларини аниқлаймиз: 


69 

































n k
j
j
Y
k
i
i
X
n
j
j
Y
k
i
i
X
n
j
j
j
Y
k
i
i
i
X
N
Y
m
N
X
Y
m
Y
N
Y
X
m
N
X
m
X
N
Y
X
Y
m
N
X
Y
X
m
XY
j
i
j
i
j
i
i
1
1
1
1
1
1
;
/
)
(
/
))
(
(
;
/
))
(
(
/
)
(
/
))
(
(
/
))
(
(

















2
2
2
2
1
1
2
2
2
2
)
(
;
)
(
/
)
(
;
/
)
(
Y
Y
X
X
N
Y
m
Y
N
X
m
X
Y
X
k
i
k
i
j
Y
i
X
i
i


2
.
26
1125
43
1
7
.
186
8030
43
1
4.0058
25
.
172
43
1
6
.
13
584
43
1
85
,
1
5
,
79
43
1
2
2















XY
Y
X
Y
X
28
.
6
74
.
1
6
.
13
*
2
.
26
7
.
186
*
85
.
1
60
.
0
74
.
1
6
.
13
*
85
.
1
2
.
26
22
.
10
58
.
0
2
.
26
*
85
.
1
6
.
13
*
4
79
.
1
58
.
0
6
.
13
*
86
.
1
2
.
26
74
.
1
)
6
.
13
(
7
.
186
58
.
0
42
.
3
4.0058
)
85
.
1
(
4.0058
2
2
2
2




















d
b
xy
yx
y
x




Топилган қийматларни 
b
X
X
Y
i
yx
i




)
(
ва 
d
Y
Y
X
i
xy
i




)
(
ифодаларга 
қўйиб регрессия тенгламаларини ҳосил қиламиз. 
22
.
10
79
.
1
)
(




i
i
X
X
Y
ва 
28
.
6
6
.
0
)
(




i
i
Y
Y
X

Download 10,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   258




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish