Ўзбекистон республикаси ахборот технологиялари ва коммуникацияларини ривожлантириш вазирлиги муҳаммад ал-хоразмий номидаги



Download 10,07 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/244
Sana21.02.2022
Hajmi10,07 Mb.
#79225
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   244
Bog'liq
иктисодиётда АКТ

l
1
, l
2
…, l
n
.бунга асосан тизимни 
кабиёзиш мумкин.
Энди 
ҳар 
бир 
элемент 
ҳолатини 
ифодаловчи 
факторларни 
каби белгилайлик
. Бунда ҳар бир элемент бошқа 
элементлар билан ўзаро боғланишда ва таъсирда бўлади. Ана шу боғланишлар математик 
шаклда ифодаланса, яъни тизим элементлари орасидаги боғланишлар фукционал 
боғланишлар сифатида ифодалаб, ушбу матрица кўринишиниолади: 

Бу матрица элементлари бир-бирлари билан маълум қонун ва қоидалар орқали 
функционал боғланган бўлади. 
Бу боғланишларни қуйидаги жадвал кўринишида ифодалаш мумкин. 
 
…. 
 
…. 
 
…. 
 
…. 
…. 
…. 
…. 
…. 
…. 
…. 
 
…. 
Жадвалга асосан функционал боғланишларни умумлаштирилган ҳолда куйидагича 
ёзиш мумкин 

Бунда 

Юқоридаги боғланишлардан ушбу муносабатларни ҳам олиш мумкин: 

 
Бундаги 
- индекслар ҳам юқоридаги қийматларни қабул қилади. Бир 
пайтнинг ўзида 
бўлса, у ҳолда 
- айни акслантирувчи 


125 
фукциялар 
бўлади.Бунда,
f-функцияга 
тескари 
функцияни 
билдиради. Ана шундай аналитик боғланишлар қуриб чиқилганда, берилган тизим 
элементлари ва улар орасидаги боғланишларни математик моделлаштирни ҳамда 
тизимни батафсил тизимли таҳлил қилиш мумкин. 
Қаралаётган тизим боғланишлари одатда, тизимнинг иқтисодий техник, 
технологик, экологик ва бошқа қирраларини акс эттирувчи белгиларни аналитик 
ифодасини қуриб чиқиш орқали аниқланади. 
Тизим элементларининг хоссалари ва улар орасидаги боғланишлар бутун тизимга 
ёйилмайди, аммо бутун тизимнинг хоссаларини унинг элементлари хоссалари ва 
боғланишлари асосида шакллантириш мумкин, яъни тизим хоссаларини шакллантиришда 
унинг элементлари бевосита ёки билвосита таъсир этади. Шу сабабли тизимнинг 
кўрсатгичларини аниқлашда унинг элементлари умумий хоссалари ва ўзаро 
боғланишларидан фойдаланилади. Ана шу кўрсатгичларни шартли равишда 

орқали белгилайлик, бунда kтизимга тегишли кўрсатгичлар асосида унинг ихтиёрий 
натижавий факторини ифодалаш мумкин бўлади, яъни:

Бунда y- натижавий фактор, f- боғланиш функцияси бўлиб, буни мавжуд, 
кўрсатгичлар, 
лар орқали ифодалаш мумкин 
Тизимга тегишли кўрсатгичларни аналитик аниқлаш, тизим учун башорат ва 
моделлаштириш масалаларини ечишга имкон яратади. Башорат ва оптималлаштириш 
жараёнларини ўзаро боғлашини эътиборга олиб ўрганилса ва тахлил этилса, натижада 
тизим мониторинги шаклантирган бўлади ва тизим бошқарилади.Амалда сув 
ресурсларини оптимал бошқариш жараёни-гидроиншоатлар захираларини мониторинги ва 
сув истеъмолчилари тизими доирасида амалга оширилади. 
Гидроиншоатлар заҳиралари 
мониторинги ва сув ресурсларини бошқариш тизими элементларининг аналитик 
боғланишлари қуриб чиқилиб, тизим элементлари ва улар орасидаги боғланишларни 
математик моделлаштириб, тизим тизимли таҳлил қилиниб, тизимга тегишли 
кўрсатгичларни аниқланиб, тизим учун башорат ва моделлаштириш масалаларини ечиш 
таклифи берилган. 

Download 10,07 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   244




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish