Ўзбекистон республикаси адлия вазирлиги тошкент давлат юридик институти


А. Воқеа, ҳодиса ва предметларни идрок қилиш



Download 3,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet92/242
Sana20.06.2022
Hajmi3,61 Mb.
#682057
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   242
Bog'liq
kriminalistika

А. Воқеа, ҳодиса ва предметларни идрок қилиш.
Кўрсатув сўроқ қилинувчининг берган далилларини идрок 
қилишдан бошланса, криминалистикада эса сўроқ қилинувчи ўзи ид-
рок қилган воқеа ва ҳодиса жиноий ҳуқуқий характерга эга эканлиги-
ни тушуниб етгандан сўнг бошланади. Психологик кўрсатув ташкил 
топиш вақтига кўра, терговдаги кўрсатувдан олдин юзага келади, 
яъни гувоҳ дастлаб воқеани идрок қилади, сўнгра эса унинг навбат-
даги тергов учун аҳамиятли эканлигини тушуниб етади. 
Ташқи оламни идрок қилишнинг оддий шакли ҳис этишдан 
бошланади. Ҳис этиш бу реал оламдаги предмет ва ҳодисаларнинг се-
зги органларига бевосита таъсири натижасида юзага келган айрим 
сифат ва хусусиятларнинг оддий ифодасидир. Ҳис этиш объектив 
борлиқнинг сезги органларимизга таъсирининг натижаси бўлиб, у 
бошланғич психологик билиш процесси ҳисобланади. 
Ташқи моддий олам предметларини ҳис этиш, кўриш, эшитиш, 
тери орқали сезиш, ушлаб кўриш сезги органларимизга таъсир этиш 
ѐрдамида юз беради. Ҳис этиш орқали биз предметларнинг ранги, 
ҳиди, таъми, силлиқлиги, дағаллиги ва шу каби хусусиятларни билиб 
оламиз. 
Сўроқ қилинувчиларнинг кўрсатувидаги маълумотлар уларнинг 
онгида қайта тикланганлиги сабабли уларнинг ҳажми ва сифати объ-
ектив ва субъектив омиллар билан белгиланади. 
Предмет ва ҳодисаларни етарлича тўла ва аниқ идрок қилишга 
зеҳннинг нормал шароити етарлича қулай бўлмаслиги каби объектив 
омиллар таъсир кўрсатади. 
Идрок қилишга таъсир этувчи объектив омиллар қуйидагилар: 
- кузатилаѐтган воқеанинг қисқа муддатлилиги, қисқа вақт 
ичида сезги органлари барча ҳодисани тасаввур қила олмайди, маса-
лан, киши кўзи билан кўрганларни идрок қилади, лекин эшитиб ид-
рок қилишга улгурмайди. 
- кузатишдаги ноқулай об-ҳаво шароити; 
- кузатиш вақтидаги ѐруғликни етарли бўлмаслиги; 
- идрок қилишнинг бир хил вазиятдалиги; 
-кузатилаѐтган воқеа ва объектлар ҳаракатининг давомийлиги; 


- кузатилувчи ѐки таъсир этувчи омилнинг жуда кўплиги ѐки 
жуда камлиги; 
- кузатилаѐтган ҳодиса вақтида шовқиннинг кучлилиги. 
Идрок қилишга таъсир кўрсатувчи субъектив омиллар 
қуйидагилар: 
- профессионал малака; 
- сезги органларининг нормал ҳолати, чарчоқ ва ҳаяжоннинг 
йўқлиги; 
- қабул қилишнинг танланиши; 
- сезги органларининг хусусиятлари; 
- ҳорғинлик ѐки мастлик, кузатилган воқеа ва ҳодисаларни бил-
маслик, тушунмаслик; 
- кучли ҳаяжонланиш, ғамгинлик; 
- руҳий эзилганлик ҳолати; 
- ҳодисага эътиборсизлик, воқеага лоқайдлик билан қараш; 
- кузатилаѐтган ҳодисанинг мураккаблиги. 

Download 3,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   242




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish