1-жадвал
Асосий капиталга инвестициялар, ўтган йилга нисбатан фоизда
Йиллар
2015 й.
2016 й.
2017 й.
2018 й.
2019 й.
2020 й.
Ўзбекистон Республикаси
109,4
104,1
119,4
129,9
138,1
95,6
Шу жумладан, худудлар:
Қорақалпоғистон Республикаси
133,5
56,2
60,4
169,9
100,3
69,9
Андижон
105,1
102,4
114,3
113,7
129,0
110,6
Бухоро
98,7
120,8
154,7
60,6
95,9
104,7
Жиззах
96,9
102,7
108,2
158,1
194,9
147,4
Қашқадарё
112,4
108,9
129,7
112,4
131,2
76,5
Навоий
90,7
144,1
107,4
188,0
144,3
77,1
Наманган
108,5
108,2
110,2
178,1
131,1
88,0
Самарқанд
115,8
103,4
105,7
131,4
134,5
128,8
Сурхондарё
110,3
107,6
148,4
164,2
144,0
77,4
Сирдарё
97,9
107,9
115,4
131,0
186,0
111,2
Тошкент
99,3
87,0
118,4
139,9
158,5
92,2
Фарғона
98,7
97,1
98,6
145,9
132,0
113,5
Хоразм
87,2
97,8
128,5
111,7
150,7
92,7
Тошкент ш.
102,3
119,5
121,4
138,2
145,8
108,6
Манба:
Ўзбекистон Республикаси Давлат статистика қўмитаси расмий маълумотлари
асосида муаллиф томонидан тузилди.
1
https://news.un.org/ru/story/2019/09/1362542
234
Аҳоли жон бошига тўғри келувчи инвестициялар ҳажми бўйича ҳам минтақа мамлакат
ҳудудлари ичида ўртача кўрсаткичга эга. 2020 йил якуни бўйича энг юқори кўрсаткичга эга бўлган
Тошкент шаҳри билан Қорақалпоғистон Республикаси ўртасидаги тафовут 5,1 мартани, Навоий
вилояти билан эса 4,2 мартани ташкил қилмоқда. Шунингдек, минтақа кўрсаткичи мамлакат ўртача
кўрсаткичига нисбатан 1,6 мартага камдир. Хулоса шуки, ушбу кўрсаткич бўйича ҳудуднинг
мамлакат бошқа ҳудудлари билан мавжуд юқори фарқи Қорақалпоғистон аҳолисининг турмуш
фаровонлиги даражаси паст эканлигидан далолат беради(2-жадвал).
2-жадвал
Аҳоли жон бошига инвестициялар, минг сўм
Йиллар
2015 й.
2016 й.
2017 й.
2018 й.
2019 й.
2020 й.
Ўзбекистон Республикаси
1431,7
1608,6
2227,8
3769,6
5834,6
6140,3
Қорақалпоғистон Республикаси
3388,2
2094,0
1542,2
3641,1
4644,4
3710,0
вилоятлар:
Андижон
678,4
745,3
999,6
1550,3
2406,0
3047,2
Бухоро
2264,0
3237,6
6254,2
5112,4
5429,3
6295,0
Жиззах
1033,1
1125,1
1361,9
2693,9
5778,9
8984,7
Қашқадарё
1969,9
2389,3
3583,4
5193,4
7534,6
6214,7
Навоий
1965,1
3168,1
4185,4
10892,1
17855,2
15604,2
Наманган
863,8
1074,8
1340,3
2992,5
4344,1
4229,2
Самарқанд
912,0
1001,6
1189,4
1878,3
2674,9
3746,0
Сурхондарё
773,0
879,1
1427,1
2848,3
4552,8
3792,2
Сирдарё
1382,2
1660,3
2011,1
3280,2
7002,9
8425,4
Тошкент
1595,0
1507,5
2087,2
3898,4
6970,0
7169,0
Фарғона
731,6
747,8
822,4
1516,8
2336,2
2916,0
Хоразм
884,7
885,8
1215,1
1655,6
2718,4
2868,2
Тошкент ш.
2877,4
3848,1
5552,7
10627,8
16710,5
19065,6
Манба:
Ўзбекистон Республикаси Давлат статистика қўмитаси маълумотлари асосида
муаллиф томонидан тузилди.
Қорақалпоғистон Республикасининг барқарор ижтимоий-иқтисодий ривожланишини
белгиловчи асосий омил инвестицион фаолиятнинг қай даражада эканлигидир. 2015-2020 йилларда
Қорақалпоғистон Республикасининг ижтимоий-иқтисодий ривожланиш ҳолатини кўрадиган бўлсак,
2020 йилда 2015 йилга нисбатан ЯҲМнинг ўзгариши 3,2 марта ўсганлигини кўришимиз мумкин.
Охирги йилларда ЯҲМнинг ўсиш суръатлари олдинги йилларга нисбатан 2-10 фоизга тенг бўлган.
Ҳудуднинг асосий иқтисодий кўрсаткичларидан ҳисобланувчи инвестициялар ҳажми эса 2020
йилда 2015 йилга нисбатан 40 фоизга камайган. Инвестицияларнинг ЯҲМдаги улуши эса 2020 йилда
37,2 фоизни ташкил қилиб, 2015 йилга нисбатан бу кўрсаткич 52,6 фоизга камайган. Аҳоли жон
бошига тўғри келувчи инвестициялар 2020 йилда 3 710 минг сўмни ташкил қилган ва 2015 йилга
нисбатан 1,1 марта кўпайган. Марказлашган инвестицияларнинг асосий капиталга инвестициялардаги
улуши 2020 йилда 2015 йилга нисбатан фарқи 22,3% га кўпайган бўлса, марказлашмаган
инвестициялар фарқи 22,3 %га камайганлигини кўришимиз мумкин. Тўғридан-тўғри инвестициялар
ҳам 2020 йилда 2015 йилга нисбатан 13,3 %га камайган(3-жадвал). Аҳоли жон бошига тўғри келувчи
инвестициялар ҳажми номинал қийматда ҳисобланганлиги сабабли, бу кўрсаткич мусбат натижа
бермоқда. Қолган инвестиция кўрсаткичларининг охирги йилларда реал ўсишга эга эмаслигига эса
ҳудуднинг экологик нохуш вазиятда эканлиги, инвестиция муҳитининг яхши эмаслиги,
инфратузилма муаммоларининг мавжудлиги, ҳудуднинг иқтисодий-табиий потенциали тўғрисида
хорижий инвесторларда тўлиқ тасаввур йўқлиги каби омиллар таъсир қилмоқда.
Минтақага йўналтирилаётган инвестициялар, асосан, йирик газ-кимё корхоналарини қуришга
сарфланмоқда. Минтақада инвестиция ҳажмларининг ўсиш суръатлари охирги йилларда
мамлакатнинг ўртача кўрсаткичига тенг бўлган.
Do'stlaringiz bilan baham: |