Ўзбекистон алоқа ва ахборотлаштириш агентлиги тошкент ахборот технологиялари университети ахборот технологиялари факультети



Download 2,04 Mb.
bet25/36
Sana07.07.2022
Hajmi2,04 Mb.
#754814
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   36
Bog'liq
informatika maruza

Ҳақиқий турдаги қийматлар. Паскаль алгоритмик тилида ҳақиқий турдаги ўзгармаслар икки хил кўринишда бўлади: фиксирланган нуқтали (асосий кўриниш) ва сузувчи нуқтали (тартиб билан берилган ҳақиқий ва бутун ўзгармаслар).
Фиксирланган нуқтали (асосий кўриниш) кўринишда ҳақиқий ўзгармас ёзувида ўнлик рақамлар кетма-кетлиги орасида «.» белгиси ҳам бўлиб, бу белги ҳақиқий ўзгармаснинг бутун қисмини каср қисмидан ажратиб туради. Ўзгармас ишорага эга бўлиши ёки бўлмаслиги мумкин. Худди бутун ўзгармасга ўхшаш ҳақиқий ўзгармас мусбат бўлса, унинг олдида «+» символи бўлмаса ҳам бўлади.
Ҳақиқий ўзгармас манфий бўлса, унинг олдига албатта « - » символи бўлиши керак. Ҳақиқий ўзгармаснинг кўринишида албатта «.» бўлиши зарур. Ўзгармаснинг бутун қисми ёки каср қисми бўлмаслиги мумкин. Ҳақиқий ўзгармаслар қуйидаги кўринишларда бўлиши мумкин:
U a1a2.......an. b1b2......bm ;
Ua1a2......an .

  1. b1b2.....bm ;

Бу ерда Ў-ишораси ёки бўш жой ai,bi-рақамлар.
Тартиби билан берилган xақиқий ўзгармаслар. (сузувчи нуқтали)нинг бу кўринишида xақиқий ўзгармасниг асосий кўринишига унинг даражаси қушиб ёзилади. Хақиқий ўзгармаснинг бу кўринишида асос 10 ўрнига Е символи ёзилади, унлан кейин ўнли иккита рақамдан ошмайдиган тартиб ёзилади. Тартиб олдига “+” ва “-” символи ёзилиши мумкин. Тартиб доим бутун ўзгармас бўлиши керак. Тартиб билан берилган ҳақиқий ўзгармас a*10t кўринишига эга бўлган сонлар учун ишлатилад. Унинг Паскаль тилида кўриниши эса қуйидагича:
aE t1t2
бу ерда а-соннинг мантиссаси, асосий кўринишига эга бўлган xақиқий ўзгармас,t1 ва t2 -рақамлар, +t1t2 соннинг тартиби ёки характеристикаси дейилади.
Мисоллар:
Математик кўриниши. Паскаль тилида ёзилиши.

4*10-5

4E-5

0,62*104

0,62E4

-10,88*1012

-10,88E12

Бутун ва xақиқий типдаги ўзгарувчилар (REAL) xисоблаш жараёнида турли қийматлар қабул қилувчи миқдор ўзгарувчи деб аталади.Хар бир ўзгарувчи ўзномига эга бўлади .
Узгарувчи xисоблаш жараёнида бутун типдаги ўзгармас қийматлар қабул қилса, бутун типдаги ўзгарувчи дейилади. Улар устида +(қўшиш), -(айириш), * (кўпайтириш) ва мантиқий / (бўлиш) амалларини бажариш мумкин.

Download 2,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish