Ўзбекистон алоқа ва ахборотлаштириш агентлиги тошкент ахборот технологиялари университети самарқанд филиали



Download 3,52 Mb.
bet50/97
Sana09.06.2022
Hajmi3,52 Mb.
#649201
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   97
Bog'liq
ТУТ УУМ мажмуаси

Назорат саволлари



  1. Қандай узатиш сатҳларни биласиз?

  2. Сигналнинг ҳақиқий сатҳи деганда нимани тушунасиз?

  3. Сигналнинг нисбий сатҳи деганда нимани тушунасиз?

  4. Сигналнинг қандай параметрларини биласиз?

  5. Каналнинг хусусиятларини характерловчи сигналнинг қандай параметраларини биласиз?

  6. Каналлари частота бўйича ажратилган принципда канал сигналларини узатиш қандай амалга ошади?

  7. Каналлари вақт бўйича ажратилган принципдан канал сигналларини узатиш қандай амалга ошади?

2-тошириқ
ВЕРТУАЛ ВА ЎЛЧОВ ЧАСТОТАЛАРНИ АНИҚЛАШ


Амалиётдан мақсад: Каналлари частота бўйича ажратилган (КЧБА) узатиш частота спектри ажратилади, яъни канал сигналлари бир-биридан частотаси билан фарқ қилиниши ўрганилади.
Қуйидаги келтирилган жадвал бўйича ўзингизга тегишли вариантларни хисобланг
2-жадвал

N
n/n

Сигналнинг
спектри

Ташувчи частаталар ,кГц

1-поғана

2-поғана

3-поғана

1

0.3-3.4

12 ПЁЧ

84 ЮЁЧ

460ПЁЧ

2

0.3-3.4

16ЮЁЧ

96ПЁЧ

468ПЁЧ

3

0.3-6.4

20ЮЁЧ

108ПЁЧ

516ПЁЧ

4

0.3-10.

60 ЮЁЧ

84ПЁЧ

564ПЁЧ

5

0.3-3.4

16 ЮЁЧ

120ПЁЧ

612ПЁЧ

6

0.3-3.4

20 ЮЁЧ

96ПЁЧ

480ПЁЧ

7

0.3-3.4

64 ПЁЧ

340ЮЁЧ

508ПЁЧ

8

0.3-6..4

72 ПЁЧ

144ЮЁЧ

548ЮЁЧ

9

0.3-6..4

82 ПЁЧ

248ЮЁЧ

360ЮЁЧ

10

0.3-6.4

96 ПЁЧ

344ПЁЧ

548ПЁЧ

11

0.3-10

112ЮЁЧ

560ПЁЧ

404ЮЁЧ

12

0.3-3.4

16 ЮЁЧ

98ПЁЧ

494ЮЁЧ

13

0.3-3.4

36 ПЁЧ

108ЮЁЧ

372ПЁЧ

14

0.3-6.4

12 ЮЁЧ

128ПЁЧ

552ЮЁЧ

15

0.3-3.4

16 ЮЁЧ

88ЮЁЧ

346ПЁЧ

16

0.3-10.

100ЮЁЧ

464ПЁЧ

516ЮЁЧ

17

0.3-6.4

34 ЮЁЧ

100ПЁЧ

348ЮЁЧ

18

0,3 -6,4

16ЮЁЧ

120ПЁЧ

468ЮЁЧ

19

0,3 – 3,4

20ЮЁЧ

76ЮЁЧ

444ПЁЧ

20

0,3 – 3,4

60ПЁЧ

148ПЁЧ

316ЮЁЧ

21

0,3 – 10

128ЮЁЧ

200ЮЁЧ

612ПЁЧ

22

0,3 – 6,4

16ПЁЧ

312ПЁЧ

640ПЁЧ

23

0,3 – 3,4

20ПЁЧ

408ПЁЧ

648ЮЁЧ

24

0,3 – 3,4

36ПЁЧ

318ПЁЧ

712ПЁЧ

25

0,3 – 3,4

48ЮЁЧ

216ЮЁЧ

416ЮЁЧ



Эслатма: ПЁЧ-паст ён частота, ЮЁЧ – юқори ён частота.
Топшириқни бажариш учун қуйидагиларни аниқланг:
1. КЧБА узатиш тизимининг кўп каналли структура схемасини чизинг.
2.Ташувчи частоталар ёрдамида бир ён поласали частоталарни топинг.
3.Виртуал частотани топинг.
4.Ўлчов частотаcини топинг.
Топшириқни бажариш бўйича назарий маълумотлар


Вертуал ва ўлчов частоталарни аниқлаш

Ҳар қандай ахборот алоқа канали орқали узатилади. Ҳамма маълумотлар биринчи муҳитдан иккинчи муҳитга узатилаётганида физик муҳит орқали узатилади. Техник муҳитга узатиш тизимлари, физик муҳитга кабеллар, ҳаво алоқа линиялари, радио алоқа ва толали оптик алоқа киради.


Каналлари частота бўйича ажратилган узатиш тизимларида линияга узатиладиган ҳар бир канал учун алоҳида частота спектри ажратилади, яъни канал сигналлари бир-биридан частотаси билан фарқ қилади.
Каналга тушувчи бошланғич 0,3 ... 3,4 кГц спектр диапозонли бирламчи сигналлар М- модуляторларда ташувчи частоталар ёрдамида модуляцияланади. fташ ташувчи частоталар шундай танланадики, канал сигналларининг спектр частотаси бир-бирига устма-уст тушмаслиги керак. Модулятор чиқишида канал сигналлари шаклланади. ОФ оралиқ фильтрлар модуляциялаш натижасида ҳосил бўлган кераксиз махсулотларни пасайтиради.

1-расм. Ён частоталарни шакллантириш

Канал сигналларининг эгаллаган оралиқ частотаси қанча тор бўлса, линияга узатиладиган каналлар сони шунча ошади. Бунинг учун турли модуляция турларини қўллаш мумкин: амплитуда, частота ва фаза қуйидагилардан амплитуда модуляциясида модуляцияланган сигнални спектри жуда тордир.


Амплитудали модуляцияланганда ташувчи частотага нисбатан 2 та ён оралиқ частота ҳосил бўлади. Ҳосил бўлган сигналнинг спектр кенглиги бошланғич сигналнинг спектр кенглигидан икки марта кўп. Иккита ён частота бир хил ахборотни ташиши мумкин бўлганлиги сабабли, оралиқ фильтрлар ёрдамида бир ён частота ажратиб олинади.
АМ канал сигналларини шакллантиришда қуйидаги усуллардан фойдаланиш мумкин:



2-расм. АМ канал сигналларини шаклланиш усуллари
Ташувчи частотада ҳеч қандай фойдали ахборот бўлмаганлиги учун ОФ да сўндирилида. Бир канал учун ажратилган оралиқ 8 кГц га тенг. Асосий ахборотни 4 кГц га тенг бўлган бир ён частота ёрдамида олиш мумкин.


3-расм. Канал сигналларини шакллантириш
Частотали кўп марта ўзгартириш йўли билан ҳосил қилинган линия частота спектридаги ҳар бир канални спектрини топишни осонлаштириш учун виртуал ташувчи частота ёрдамида аниқлаш мумкин. Виртуал ташувчи частота деб тасаввур қилувчи частотага айтиладики, унинг ёрдамида бир марта частота ўзгартириб бошланғич частота оралиғига ўтилади (ҳамма оралиқ ўзгартириш поғоналарисиз).
Сигнални частота оралиғи ўлчов частота натижасида текширилади. Ўлчов частота деб 800 Гц олинган.

Бу вазифани талаба чуқуроқ ўрганиши учун [2, 83-102 бет.] фойдаланиши керак.


Текшириш учун саволлар



  1. КЧБА принципда канал сигналларини узатиш қандай амалга оширилади?

  2. Канал сигналларини узатишда қайси модуляция турларидан фойдаланилади?

  3. КЧБА узатиш тизимларида амплитудавий модуляция нима учун қўлланилади?

  4. АМ канал сигналларини шакллантиришни қандай усуллари бор?

  5. Нима учун ташувчи частота керак?

  6. Виртуал частота нима?

  7. Ўлчов частота қандай аниқланади?

3-топшириқ

ЧАСТОТАЛАРНИ КЎП МАРТА ЎЗГАРТИРИШ




Амалиётдан мақсад: КЧБА телекоммуникация узатиш тизимларининг аппаратураларини тузишда частоталарни кўп марта ўзгартирилиши ва қабул қилиш пунктида тескари жараён амалга оширилиши ўрганилади.

Қуйидаги келтирилган жадвал бўйича ўзингизга тегишли вариантларни хисобланг


3-жадвал



Каналлар сони, N

Паст частота, fmin

Сигналларни узатиш



Каналлар сони, N

Паст частотa, fmin

Сигналларни узатиш

1

84

12

БП

2

96

16

БП

3

108

20

БП

4

12

60

ИП

5

180

12

БП

6

60

12

БП

7

12

32

ИП

8

300

12

БП

9

120

120

БП

10

56

36

ИП

11

48

48

БП

12

32

20

ИП

13

36

36

ИП

14

36

4

ИП

15

60

60

БП

16

64

12

БП

17

12

12

ИП

18

24

4

ИП

19

36

36

ИП

20

12

60

БП

21

60

60

БП

22

480

100

БП

23

120

120

БП

24

960

312

БП

25

120

120

ИП

26

12

128

ИП

Топшириқни бажариш учун қуйидагиларни аниқланг:



  1. КЧБА узатиш тизимида канал сигналларни шакллантиринг;

  2. КЧБА узатиш тизимида охирги станциялар орасидаги боғланишнинг структура схемасини чизинг;

  3. Берилган каналлар сонига қараб линия спектрини топинг;

  4. Мослаштирувчи қурилмадаги ташувчи частоталарни топинг.



Топшириқни бажариш бўйича назарий маълумотлар
Частоталарни кўп марта ўзгартириш
КЧББА кўп каналли узатиш тизимларининг аппаратураларини тузишда частоталарни кўп марта ўзгартиришни қўлланилади. Бошланғич сигналлар линияга узатилишдан олдин частоталари бўйича бир неча марта ўзгартирилади, қабул қилишда эса тескари амал бажарилади. Частоталарни кўп маротаба ўзгартириш оддий ва арзон фильтрни, узатиш тизимларининг стандарт қурилмаларидан фойдаланиш имконини беради.
ТУТ 3 хил усулда тузиш мумкин: шахсий, гурухли ва аралаш.
Шахсий усулда – модуляторлар, фильтрлар, кучайтиргичлар ва бошқа қурилмалар ҳар бир канал учун алоҳида, шунингдек узатиш тизими қанча каналга мўлжалланган бўлса охирги ва оралиқ станцияларда шунча такрорланади.
Гурухли усулда – ҳамма каналлар учун охирги аппаратуранинг фақатгина баъзи қурилмалари алоҳида қўлланилади, охирги ва оралиқ аппаратураларнинг қолган қурилмалари эса ҳамма каналлари учун умумий ҳисобланади.
Аралаш усулда – охирги аппаратуранинг ҳамма қурилмалари шахсий, оралиқ аппаратура қурилмалари тизимининг ҳамма каналлари учун умумий ҳисобланади.
Шахсий усул қўлланилганда алоқа узатиш масофаси ва каналлар сони чегараланади. Бу эса каналнинг оралиқ фильтрлари фақатгина охирги пунктларда балки ҳамма оралиқ станцияларда ҳам қўлланилиши билан тушунтирилади. Шунинг учун, оралиқ станциялар сони ошиши билан каналнинг эффектив частота узатиш оралиғи қисилади, бу эса оралиқ станциялар сони ва узатиш масофасини чегаралайди.
Гурухли усулда охирги қурилмалар таркибидаги канал оралиқ фильтр ҳар хил турлилиги камаяди, яъни бир хил характеристикали фильтрларни қўллаш имконияти туғилади. Ҳамма канал сигналларини кучайтириш учун битта кучайтиргични қўлланилиши канал фильтрларини қўллашни талаб қилмайди, бу эса алоқа узатиш масофасини ошириш имконини беради.
КЧББА узатиш тизимини гурухли усул бўйича қурилганда частоталарни кўп маротаба линияга узатилишдан олдин частота бўйича бир неча маротаба ўзгартирилади. Қабул қилувчи охирги станцияда тескари амал бажарилади.

f1…fn


f1 f1…f2 линия f1…f2


f1…fn


f2 f3…f4 f3…f4


fn f4…fn f4…fn


Охирги станция Оралиқ станция а)


F 1-F2
f1 f1…f2

f2 f3 …f4 fT f1…fn


F1-Fn


Fn f4


линия
F1-F2


f*1…f*n
f*1 f*1…f*2 Оралиқ станци
f*2 f*3…f*4 f *т f*1…f*n
F1-F2
fn f*4…f*n

б)


4-расм. КЧБА ТУТни тузилиш усуллари:
а) шахсий усул; б) гурухли усул

фойдали
сигнал


fт=144 36 ÷ 84

60 108 36 84 204 252 36 84


шовқин
60 84

384÷432 36÷84


fт=324 fт=468
60 108 216 264 384 432 502 552 36 84
60 108 384 432

5-расм. Линия спектрини олиш учун икки поғонали частота ўзгартириш усули


Бу вазифани талаба чуқуроқ ўрганиши учун [2, 98-102бетлар] фойдаланиши керак.

Download 3,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   97




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish