Ўзбекист онда з амонавий интенсив о


 олма дарахти касалликлари . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99



Download 10,36 Mb.
Pdf ko'rish
bet83/119
Sana24.02.2022
Hajmi10,36 Mb.
#225900
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   119
Bog'liq
интенсив боглар буйича кулланма

2. олма дарахти касалликлари . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
3. олма мевасининг чириш касалликлари. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106


Ўзбекистонда замонавий интенсив олма боғлари
94
Расм-177. Қон бити. 
ҳаёт даври. Дарахтларнинг ёш новдаларида ту-
хумлик ҳолатида қишлайди. Баҳорда куртаклар ёзи-
лишидан олдин личинкалар чиқиб, аввал бўртган 
куртаклардаги ширани, кейинчалик барг ва гуллар-
даги ширани сўради. Вояга етган дастлабки битлар 
олма қийғос гуллаган вақтгача пайдо бўлади. Битлар 
ёз бўйи 15 тача бўғин беради. Хонқизи, сирфид паш-
шаси, олтинкўз, яйдоқчи каби фойдали ҳашаротлар 
битларнинг миқдорини камайтириб туради. 
уйғунлашган кураш чоралари. Зараркунанда 
билан кучли зарарлаган шохларни кўкламда қирқиб 
ташлаш ва уларни боғдан олиб чиқиб ташлаш лозим. 
Ҳосил учун аҳамияти бўлмаган эркак новдалар ҳам 
кўкламда ва ёзда қирқиб ташланади, чунки булар-
да битлар оммавий ривожланади. Битлар 60% дан 
ортиқ новдаларни зарарлаганда кимёвий кураш чо-
раларини қўллаш тавсия этилади. Куртаклар бўртиш 
вақтида ёғли воситаларни қишлаётган зараркунан-
даларга қарши пуркаш энг самарали ҳисобланади. 
кураш чоралари. Куртаклар бўртиш вақтида ми-
нерал мойлар билан таркибида хлорпирифос ёки 
диазинон бўлган воситаларни аралаштириб ишлов 
берилади. Вегетация даврида эса таркибида спиро-
тетромат, тиоклоприд, имидоклоп рид, ацетамиприд 
ёки диазинон бўлган препаратлар билан ишлов бе-
рилади. 
Қон бити – Eriosoma lanigerum Hausm
зарари. Олма, нок ва бошқа мевали дарахт-
ларнинг илдизини, тана ва шохларининг ширасини 
сўриб, дарахтларни кучсизлантиради. Битнинг шира 
сўрган жойларида ғуддалар пайдо бўлади, улар кей-
инчалик ёрилиб, чирийди. Қон бити тушган ёш да-
рахтлар кўпинча қуриб қолади, катта дарахтлар эса 
кучсизланиб, ҳосили жуда камайиб кетади. Қон бити 
кўп тушган шохлар қурийди. 
таърифи. Қанотсизи тўқ қизил бўлиб, усти мум-
симон парли оқ ғубор билан қопланган. Қон бит 
танаси тухум шаклида, қанотсиз бит вояга етганда 
узунлиги 2,1–2,6 мм. Қанотли битнинг oқ пари фақат 
қорнининг учида бўлади. Гавдаси цилиндр шаклида 
бўлиб, узунлиги 2,2 мм. Тухуми чўзинчоқ, бўйи 0,5 
мм, юпқа оқ чанги бор, дастлаб зарғалдоқ рангда, 
3–6 кундан кейин эса, жигар ранг тусга киради. 
ҳаёт даври. Қон бити ҳар хил ёшдаги личинка ва 
вояга етган ҳашаротлик ҳолатида олма дарахтлари-
нинг илдизларида, пўстлоқ ёриқларида ва йўғон шох-
ларининг асосида қишлайди. Февраль охири, март 
ойи бошларида битлар уйғониб, дастлаб қишлаган 
жойларида озиқлана бошлайди, сўнгра дарахтларга 
ўрмалаб чиқиб, пўстлоғи нозик ёки зарарланган жой-
ларига ўрнашиб олади. Битларнинг галалари сидирға 
мум пар билан қопланади. Қон бити ёз бўйи 15–17 
та бўғин беради. Апрель охири, май ойи бошларида 
личинкаларнинг бир қисмида қанот бошланғичлари 
пайдо бўлади ва улардан қанотли битлар етиша-
ди. Дастлаб қанотли битлар жуда кам бўлиб, август 
охири, сентябрь ойида кўплаб пайдо бўлади. Янги 
боғларга кўчат билан тарқалади. 

Download 10,36 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   119




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish