Збек и с то н республикаси олий ва урта махсус таълим



Download 8,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/83
Sana25.02.2022
Hajmi8,79 Mb.
#288441
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   83
Bog'liq
Qadimgi va O'rta asr G'arbiy Yevropa falsafasi (S.Yo'ldoshev va b.)

1 А. Н. Ч а н ы ш е в. Курс лекций по древней философии, стр. 210.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Умуман, Продикнинг хизмати мантилий ва фалсафий ма- 
салаларни таджик, кдяишда тилнинг мухимлигини англатади.
Диний маросимларнинг пайдо булишини Продик кишилар­
нинг маънавий хусусиятларини, э\тиёжларини к,ондириш би­
лан боЕпади.
Продик Анаксагор ва Демокритларнинг карашларини ри- 
вожлантириб, диний афсоналарни табиат кучининг рамзи деб 
тал кин этди.
С О Ф И С ТЛ А Р Н И Н Г КИЧИК ГУР УХ И
Хозирги пайтда софистларнинг кичик гуру^и таълимотлари 
хакида жуда оз маълумотлар бизгача етиб келган. Айникса, улар­
нинг ахлокий ва ижтимоий гоялари алохида ажралиб туради. 
Масалан, Ликофрон ва Алкидамантлар ижтимоий синфлар урта­
сидаги тусикларга карши чикдилар. Агар Ликофрон аслзодалик 
уйдирма эканлигини исботлашга интилган булса, Алкидамант 
эса табиат хеч кимни кул кдлиб яратмаган ва кишилар эркин 
туриладилар, деган эди.
Фразимах ижтимоий-ахлокий меъёрлар, билимлар нисбий, 
деган таълимотни илгари сурди. Унинг таъкидлашича, адолат 
кучлиларга фойдалидир. Хар бир хокимият узига фойда келти- 
рувчи конунларни ишлаб чикади. Яъни демократия демократ- 
лар учун, аристократия аристократлар учун фойда келтиради- 
ган конунларни кабул килади.
Софистлар нафакат диалектикани тайёрладилар, балки асос- 
сиз, баъзан мутлак нигилистик булган таълимотларни яратди- 
лар. Лекин бу нигилистик диалектикани хакикий диалектика- 
дан ажрата олиш лозим. Шундай килиб, софистлар нарсаларни 
билишни инкор этиб, субъективизмни илгари сурдилар. Улар 
шу тарика Кдцимги Юнонистонда фалсафанинг тараккий эти- 
шига маълум маънода хизмат килдилар.
С УК РО Т ВА УНИНГ Ф А ЛС А Ф И Й М АКТАБЛАРИ
Объектив идеализмга асос солган, кузга куринган мутафак- 
кир Сукрот (милод. авв. 469—399)дир. У хайкалтарош булган. 
Кейинчалик фалсафа билан шугулланган. Афинада уз фалсафий 
таълимотини, айникса, ахлокий масалаларни огзаки равишда 
таршб килган. Тез орада уз атрофида шогирдлар туплаган. Улар­
нинг купчилиги уша даврда Афинадаги кулдорлик демократия- 
сининг ижтимоий-сиёсий тузумига карши чикишган.
Сукрот уз даврида хукм суриб келаётган куп худолик диний 
таълимотларига ва демократик тузумга карши чикканлиги учун 
Анит бошлик демократик хокимлар унинг иш ини судга оши-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ришган. Устидан чикдрилган хукмга эътироз билдирмай, уз ули- 
мини ихтиёрий равишда танлаб, захар ичиб улган.
Сукрот одатда сухбатларни кучаларда, майдонларда бахс 
ёки сухбат шаклида олиб борарди. Фалсафа, Сукрот фикрича
табиатни кузатиш билан шугулланмай, балки яшаш тарзи ма- 
салалари билан шугулланиши лозим. Сукрот кадим ги юнон фай- 
ласуфларининг табиат тугрисидаги барча назарияларини бе- 
фойда деб билди. Унинг фикрича, табиатни урганиш инсон 
учун ётдир, уни фак;ат худо билиши мумкин. И нсон факат 
узига тегишли нарсаларни билади, яъни уз-узини билиши за- 
рурдир. Улар фалсафанинг предмети тугрисида фикр юритган 
булса, Сукрот эса фалсафанинг вазифаси турли ахлокий маса- 
лаларни тадкик этишдан иборатдир, дейди. Ш унйнг учун у 
натурфалсафага карши чикиб, табиатни эмпирик Миссий) урга- 
нишни танкдц килди, сезги аъзоларининг билишдаги ахамия- 
тини кадрламайди. Унинг киши узини билиши керак, деган 
таълимоти шогирди Платоннинг «Теэтет» асарида баён килин­
ган. Сукрот узидан кейин бирон-бир ёзма манба колдирмаган. 
Унинг узи ва таълимоти хакида биз Ксенофаннинг «Эсдалик- 
лар»идан хамда Платоннинг «Сукрот хакдда» диалогларидан 
биламиз. Бир вактлар Сукрот софистлар гурухига аъзо булган. 
Нуткининг мантикий кучи, киноя воситасида уз сухбатдошла- 
рининг чалкаш фикрларидан мохирона фойдаланиб, узига ром 
Кила олиши билан катта таассурот колдирган.
Сукротнинг фикрича, бу масалани хал этиш мумкин эмас. 
Унинг фикрича, хаёт бу санъат, санъатни сайкаллаштиришда 
санъатнинг узини билиш лозим, фалсафанинг асосий амалий 
масаласидан олдин илмнинг мохияти хакидаги масала туриши 
шарт. Билим, Сукрот фикрича, предмет 
х а к и д а г и
тушунчадир. 
Унга тушунчани аниклаш оркали етишиш мумкин.
Билим, биринчидан, мазкур тушунчанинг ухшаш томонла- 
рини ёки умумий томонларини бошка тушунчалардан аник- 
лашни талаб этса, иккинчидан, тушунчалар уртасидаги фарк- 
ларни аниклаш ни кузда тутади. Билимнинг предмети, Сукрот 
фикрича, инсоннинг максадига мувофик келадиган булиши ло­
зим.
И нсон хаётлигида, дейди Сукрот, хар кандай максадга му­
вофик фаолият учун релятивизмнинг нисбийлигини тан олади.
Ф аровонлик фойда ва коникиш билан белгиланади. Чунки 
яхши нарса бир пайтнинг узида максадга эришишда фойдали- 
дир. Ш ундай килиб, Сукрот фикрича, худосиз билим илмий 
ахамиятга молик эмас, у дахрийликдир. У табиий тараккиётни 
инкор этади.

Download 8,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish