Z. M. Bobur nomidagi andijon davlat universiteti pedagogika kafedrasi

“Avesto”dagi ta’limiy-axloqiy g’oyalar 
The Avesta /əˈvɛstə/ is the primary collection of sacred texts of the ancient Aryan religion 
known  as  Zoroastrianism,  composed  in  the  otherwise  unrecorded  Avestan  language.The  Avesta 
texts fall into several different categories, arranged either by dialect, or by usage.The principal text 
in  the  liturgical  group  is  the  Yasna,  which  takes  its  name  from  the  Yasna  ceremony, 
Zoroastrianism's  primary  act  of  worship,  and  at  which  the  Yasna  text  is  recited.  The  most 
important portion of the Yasna texts are the five  Gathas, consisting of seventeen hymns attributed 
to Zoroaster himself. These hymns, together with five other short Old Avestan texts that are also 
part of the Yasna, are in the Old (or 'Gathic') Avestan language. The remainder of the Yasna's texts 
are  in  Younger  Avestan,  which  is  not  only  from  a  later  stage  of  the  language,  but  also  from  a 
different geographic region.
1
 
The Avesta /əˈvɛstə/ is the primary collection of sacred texts of the ancient Aryan religion 
known  as  Zoroastrianism,  composed  in  the  otherwise  unrecorded  Avestan  language.The  Avesta 
texts fall into several different categories, arranged either by dialect, or by usage.The principal text 
in  the  liturgical  group  is  the  Yasna,  which  takes  its  name  from  the  Yasna  ceremony, 
Zoroastrianism's  primary  act  of  worship,  and  at  which  the  Yasna  text  is  recited.  The  most 
important portion of the Yasna texts are the five Gathas, consisting of seventeen hymns attributed 
to Zoroaster himself. These hymns, together with five other short Old Avestan texts that are also 
part of the Yasna, are in the Old (or 'Gathic') Avestan language. The remainder of the Yasna's texts 
are  in  Younger  Avestan,  which  is  not  only  from  a  later  stage  of  the  language,  but  also  from  a 
different geographic region.
2
 
Avesta o’zida dastlabki  Zardushtiylik din  nomi  bilan  mashhur bo’lgan  muqaddas  matnlar 
toplami iborat.Kitob o’sha davr lahchasidayozilgan. “Avesto” matnlari ma’lum tartibda joylashgan 
bo’lib,umurojaat  mazmuniga  ega.AvestoningasosiyqismiYasna  deb  yuritiladi,  Yasna  atamasi 
marosimnomidan olingan.Zardushtiylikka bag‘ishlangan madhiyalardan iborat. Yasnaningasosiy 5 
iboratbo’lib, ularning 17 bobi Gotlar deb yuritiladi.Yasnaning tarkibiy qismi bolgan eng qadimgi 
Avesto Avestotilida yozilgan. Yasnaning  
YUrtimizda  tarbiyaviy  ishlarini  tashkil  qilishning  asosiy  maqsadi  milliy  istiqlol  g‘oyasi 
talabiga  javob  beradigan  yoshlarni tarbiyalashga  qaratilgan  ekan, ayni paytda  bu  niyat tarbiyachi 
                                                             
1
https://en.wikipedia.org/wiki/Avesta 
 

---

83 
 
o‘qituvchilarga  katta  mas’uliyatni  yuklaydi.  Pedagogik  faoliyat  yuritish  davr  talabiga  javob 
bermog‘i  lozim.  o‘zbekiston  Respublikasining  "Ta’lim  to‘g‘risida"  gi  qonunning  5  moddasida 
xuddi  shu  xususda  to‘xtalgan:  "Tegishli  ma’lumoti,  kasb  tayyorgarligi  bor  va  yuksak  axloqiy 
fazilatlarga ega bo‘lgan shaxslar pedagogik faoliyat bilan shug‘ullanish huquqiga ega ...".  
Tarbiya  3  narsaga  ehtiyoj  sezadi:  iste’dodga,  ilmga  va  mashqqa  degan  edi  ulug‘  olim 
Arastu.  Ana shu g‘oyalarga asoslangan  holda tarbiyachilar quyidagi qoununlarga  bo‘ysunmoqlari 
lozimdir:  

 
tarbiya ulug‘lanayotgan inson shaxsini oliy ijtimoiy qadriyat deb tan olish, har bir bola, 
o‘smir  va  yosh  yigitning  betakror  va  o‘ziga  xosligini  xurmatlash,  uning  ijtimoiy  huquqi  va 
erkinligini e’tiborda tutilishi; 

 
milliylikning  o‘ziga  xos  an’ana  va  vositalariga  tayanish,  lekin  tarbiyaning  milliy 
bunyodkorligi  yosh  avlodning  yashashi  lozim  bo‘lgan  ko‘p  millatli  va  jahon  madaniyati 
boyliklarining qiziqishlarini intilishlarini inkor qilmaslik lozim;  

 
o‘quvchilar  faoliyatida  tarbiyaviy  jarayonning  asosini  tashkil  qilish,  zarur,  qiziqarli, 
to‘laqonli  bolalar  yosh  jihatlariga  mos  hayot  iqlimini  yaratish,  mehnat, xayriya,  ijtimoiy  foydali, 
ijtimoiy  ko‘ngil  ochar  va  shunga  o‘xshash  tadbirlar  tashkil  etish  lozimki,  natijada  o‘quvchilar 
o‘zlari  xoxlagan  ishga  qo‘l  ursinlar,  muvaffaqiyat  hissini  to‘yib,  o‘zlariga  ishonchlari  ortsin, 
axloqan barqaror bo‘lsin.  
O‘qituvchi tarbiyachilik mahoratini oshirib borar ekan, o‘zaro munosabatlarning quyidagi 
qirralariga e’tibor qilishi lozim:  
vatanga muhabbat va insonparvarlik;  
ma’naviy tarbiya (odob va axloq);  
iqtisodiy tarbiya;  
ekologik tarbiya;  
go‘zallik tarbiyasi;  
jismoniy tarbiya;  
ota-onalar bilan ishlash.  
Demak,  o‘qituvchi  jamiyat  hayotida  etakchi  o‘rin  tutuvchi  murakkab  shaxs  strukturasiga 
ega  bo‘lgan  insonning  kasbiy  qiyofasidir.  Ijtimoiy  turmushning  barcha  sohalarida  erishilgan 
yutuqlarning  zaminida  uning  mehnatining  natijalari  yotadi.  o‘qituvchilar  tayyorlash  jarayonida, 
ularning ham pedagogik, ham psixologik tayyorgarligi va bilimli, muomala madaniyati, milliy va 
milliy psixologik omillarni e’tiborga olish kerak. YUksak saviyali zo‘r mahoratli tarbiyachilargina 
xalq orzusidagi  barkamol  insonni tarbiyalaydi. Ilm  insonni  yuksaklik sari olib  boradi.  A.Avloniy 
ayttanlaridek:  "Ilm  insonlarning  madori,  hayoti,  porloq  kelajagi,  rahbari,  najotiga  aylangan.  Ilm 
inson  uchun  g‘oyat  oliy  va  muqaddas  fazilatdir.  SHuning  uchun  avvalom  bor  ilmli,  tarbiyali 
bo‘lmoq  har  bir  yosh  insonning  burchi.  Bu  maqsadda  ko‘ngliga  eng  oliy  orzularni  jamlab, 
o‘qituvchi ter to‘kib ishlaydi. Ularning mehnatini  munosib hurmat qilib, imkonda bor bilimlarini 
egallamoq kerak. Behbudiy ayttanlaridek: "Dunyoda turmoq uchun dunyoviy fan va ilm lozimdir".  
“Kimga qanday pandu nasihat qilsang,  
unga avvalo o‘zing amal qil”. 
 Ibn Sino  
Xalqimizda  tarbiyachilik  san’ati  qadimdan  juda  yuksak  darajada  rivojlangan.  SHarq 
mutafakkirlari  pedagogik  olimlari  barkamol  insonni  etishtirish  uchun  tarbiya  naqadar  zarurligini, 
uning  mohiyati  va  mazmunini  asoslab  berganlar.  Tarbiyaviy  ishlarni  tashkil  qilishning  milliy  va 
nazariy  asoslari  mavjud  bo‘lib  o‘qituvchilar  o‘zlarining  tarbiyachilik  faoliyati  jarayonida  shu 
manbalarga asoslar, tarbiya yanada mukammalroq natijaga erishadi.  
Turkistonda milliy uyg‘onishning vujudga kelishi quyidagi nazariy ta’limotlar asosida olib 
borildi:  
1.o‘zbek  xalqining  mustamlakachilik  zulmidan  ozod  bo‘lishi  natijasida  o‘lkadagi  milliy, 
diniy g‘oyalarning keng ruyobga chiqishi;  
2.ma’rifatparvarlik yoki jamiyatni yangilashga intilish- jadidchilik;  
3.ona tilimiz uning sofligi va xorijiy so‘zlar, iboralardan ozod qilish uchun kurash. 
Milliy uyg‘onishda bunday nazariy yo‘nalishlarning maqsadlari quyidagicha edi.  

---

84 
 
Turkiston  xalqlarining  avlod-ajdodlari  yaratgan  xalq  og‘zaki  ijodiyotining  milliy  tarbiya 
vositasi sifatida qo‘llanishini yuzaga chiqarish va keng foydalanish.  
Xalqimiz yaratgan keng urf-odatlar va an’analarni tiklash.  
Qur’oni karim va hadis sharifdagi inson kamoloti haqidagi g‘oyalarni yoshlarga o‘rgatish.  
Ma’rifatparvar  mutafakkirlar,  milliy  kahramonlar  faoliyati  ularning  asarlarini  o‘rganish, 
ilg‘or tarbiyaviy ta’sir ko‘rsatuvchi ta’limotlarga amal qilish.  
YUqoridagi  milliy  tarbiyaning  nazariy  asoslaridan  foydalanish  orqaligina  milliy  tarbiya 
xalq ruhi bilan bog‘lanadi. Milliy tarbiya xalq nomi va uning tarixi bilan chambarchas bog‘liqdir. 
o‘tmish  madaniy  milliy  merosimiz  bu  kun  bizning  hamroximiz,  yoshlarimiz  tarbiyasi  uchun 
muhim,  vosita  bo‘lib  xizmat  qiladi.  Muxmud  qoshg‘ariyning  "Devoni  lug‘ati  turk",  YUsuf  Xos 
Hojibning "Qutadg‘u bilig", Ahmad YUgnakiyning "Xibatul haqoyik", Beruniyning hikmatlari Ibn 
Sinoning "Tadbir al-manozil", Alisher Navoiyning "Mahbubul qulub", Husain Voiz Koshifiyning 
"Axloqi muxsiniy" va boshqa asarlarda farzand ota-onaning baxti, uning to‘g‘ri tarbiyalanishi esa 
hammaning  baxti,  degan  umumiy  xulosa  chiqadi.  Alisher  Navoiyning  tarbiyaning  asosiy 
belgilaridan  biri,  bolaga  yaxshi  ism  qo‘yish,  ilm  odob  o‘rgatish  ota-onaga  umuman  kattalarga 
hurmat hissini singdirishdan iboratligi uqtiriladi.  
Buyuk mutafakkir Ibn Sinoning aytishicha pokiza xylq odamiylik gavhari, kishini inson 
sifatida ulug‘laydi, tuban axloq esa odamning umrini zavolidir. U odamlarni do‘stlik, o‘zaro 
chinakam axloqiy munosabatda bo‘lishga chaqiradi, ota-onani hurmatlashda pastkashdan foyda 
ko‘rmaslikni sahiylikni ta’ma qilmaslikni uqtiradi. Ibn Sino axloq haqidagi nasihatlarini 
quyidagicha yakunlaydi: "Nasihat bobida uch mingta so‘z yozdim, uch mingtadan uch kalimani 
tanlab oldim. Bu uchtadan 2 tasini esda saqla va birini unutib yubor". Abu Ali ibn Sinoning