З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Хакщий тюленлар ёки кулоцсиз тюленлар (Phocidae)



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet171/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   167   168   169   170   171   172   173   174   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Хакщий тюленлар ёки кулоцсиз тюленлар (Phocidae) 
кулок супра- 
сининг йуклиги, орка оёкларини олдинга караб бука олмаслиги, буйни- 
нинг калта, жун 
коплаРИЧининг 
тивитсиз ва сийрак булиши билан 
харакгерланади. Улар хар иккала яримшар денгизларида таркалган. Грен- 
ланд тюлени (Pagophoca groendlandica) (144-расм), денгиз товушкони 
(Erignathus barbatus) овлаш учун катта ахамиятга эга, улар тери ва ёги 
учун, ёшлари эса муйнаси учун овланади. Жанубий яримшарда таркал­
ган тюленлардан денгиз фили (Macrorhinus leoninus) диккатга сазовор, 
унинг буйи 6 м, массаси 3600 кг гача боради.
Моржлар (Odobaenidae) 
оиласига кугб доирасидаги Европа, Осиё, 
Шимолий Америка ва Франц-Иосиф ороли киргокларида яшайдиган 
ягона тур — морж (Odobaenus rosmarus) киради. Моржнинг узунлиги 3-
4 м, массаси 1000 кг атрофида булади. Орка оёклари кулокди тюленлар- 
нинг орка оёклари сингари, олдинга кайрилиб харакат кдлишда ишти- 
рок этади. Ташки кулок супраси йук- Юкориги жаридаги кескич тишлари 
жуда узун булиб, дандон тишларга ухшайди. Бу тишлари ёрдамида улар 
муз устига чикади ва сув тубидан умурткасиз хайвонларни казиб олади.
Китсимонлар туркуми
— 
Cetacea
Китсимонлар туркуми 80 га якин турни уз ичига олади ва булар 
Арктикадан Антарктидагача булган барча океан ва денгиз сувларида тар­
калган хамда сутэмизувчиларнинг тулик сув мухитида яшашга утган гу- 
рухи хисобланади. Уларнинг барча хаёт фаолияти сувда Утади ва бу хай­
вонлар сув тулкини билан тасодифий равишда курукликка чикиб колса, 
узлари мустакил сувга кайтиб туша олмайди. Гавдаси дуксимон, буйин 
тутами йук, яъни буйни мутлако билинмайди, олдинги оёклари курак- 
ка айпанган. Орка оёклари эса йуколиб кетган. Терисида жун коплами 
йук, териси ута эластик, тер ва ёг безлари йук, бир жуфт сут безлари 
бор, эмчаги чотида жойлашган махсус халтачаларга очилади. Териости 
ёг катлами жуда кучли ривожланган. Катга турларида тери ости ёг катла- 
мининг калинлиги 50 см га етади. Бу катлам гавдани совишдан саклай- 
ди, унинг солиштирма огирлигини анча камайтиради. Эластик тери ва 
териости ёг катлами сузган вакгда пайдо булган уюрманинг турбулент- 
лигини камайтиради. Думи баликларнинг думига карама-карши уларок 
вертикал эмас, балки горизонтал текисликда урнашган, бунинг сабаби
www.ziyouz.com kutubxonasi


215
144-расм. Сутэмизувчилар: 1—гренланд тюлени, 2—делфин, 3—делфиннинг бош скелеты,
4—ламантин, 5—африка фили, 6—даман, 7—найтиш, 8—тунтз, 9-жайрон, 10—тог к,уйи
(архар), 11—^инд буйволи, 12—цутос, 13—канна кийиги, 14—марал буру си,
15—шимол 6yiycu, 16—жуфттуёц, 17—^индтапири, 18—тапирнингоёт, 19—^инд
каркидони, 20—Пржевалский ёввойи оти, 21—лемур-катта, 22—ай-ай (к,улоёк,),
23—арвох, маймун, 24—лемур панжаси, 25—лемурнинг бош скелети, 26—уистит маймун,
27—бацироц маймун, 28—мандрил, 29—мартишка, 30—горилланинг бош скелети,
31—гиббон, 32—орангутанг, 33—шимпанзе, 34—горилла.
www.ziyouz.com kutubxonasi


216
шундаки, китлар упкасини \аво билан тулдириши учун доим сув юзасига 
кутарилади. Купчилигининг орка сузгич кдноти ^ам булади. Умуртка пого­
насининг думгаза булими бошкэ булимлардан ажралмаган, баъзи турлари- 
да сон ва болдир рудиментлари хам булади. Олдинги оёкларида беш 
бармок^и оёк^арнинг барча элементлари сакланади, лекин уларнинг шакли 
анча узгарган. Дум ва орка сузгич канотларида суяк скелети йук;, уларни 
катгикбириктирувчи тузима тутиб туради. Бурун чиганокдари бутунлай 
редукцияланиб кетган, шу сабабли хидлов бушликлари \авони упкага 
утказадиган най вазифасини утайди. Бурун тешиклари бошнинг устки то- 
монига караб силжиган. Совук пайтларда бурун тешикларидан чиккан 
совитилган сув бут фаввораси хосил килади. Бу фавворага караб кит турини 
аниклаш мумкин.
Нафас олиш йуллари узига хос тузилган. Кекирдак усти ва чумич- 
симон тогайларнинг узаро кушилиши натижасида пайдо булган най­
ча бурун тешикларининг ички йулларига кушилиши натижасида \аво 
йули овк;ат йулидан бутунлай ажралади. Упкаси эгилувчан ва эластик. 
Бир марта нафас олганда 

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   167   168   169   170   171   172   173   174   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish