З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Куракоёк^лияар туркуми — Pinnipedia



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet170/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Куракоёк^лияар туркуми — Pinnipedia
Куракоёклиларнинг 30 га якин тури бор, йирткичларга якин 
туради. Хаётининг куп вактини сувда утказади, киргокка ёки муз 
устига дам олиш, кушилиш ёки бола тугиш учун чикади. Уларнинг 
массаси 40-3600 кг келади. Териси каттик ва калта жун билан к ° п_ 
ланган. Тери остида калин ёг катлами бор. Гавдаси чузилган, укдов- 
симон, оёкдари шаклан узгариб, сузгич куракка айланган, тиш ла­
ри (эир хил конуссимон (моржлардан ташкари) булади, кулок суп- 
ралари яхши ривожланмаган, думи жуда кичик.
Бармокдари орасида калин тери пардаси бор. Кейинги оёкдари- 
нинг кураклари асосий харакатни таъминловчи хисобланади, олдин­
ги оёк;нинг кураклари эса стабилизатор ва рул вазифасини бажаради.
Куракоёклиларнинг упкаси ерда яшовчи йирткичларнинг упкасидан 
анча катга, яъни буларнинг упкаси тана массасининг 2,8% ини ташкил 
кдлса, тулкининг упкаси 1,1% ни ташкил килади. Сув остида 15 минут ва 
ундан хам купроктура олади. Сутнинг таркибидаги ёг 43% гача боради.
Куракоёкдилар жуда катта саноат ахамиятига эга. Уларнинг тери- 
сидан ва ёнадан фойдаланилади, баъзи турлари эса кимматбахо муйна 
беради. Куракоёкдилар учта оилага булинади.
Кулокди тюленлар (Otaridae) 
унча катта булмаган кулок супрасини, 
узун, харакатчан буйнини хал и сакдаб колган, курукликда юрганида орка
www.ziyouz.com kutubxonasi


214
оёк^арининг кураклари олдинга кайрила олади. Териси крлин тивитли муйна 
билан к;опланган. Бу оиланинг энг куп таркалган тури денгиз мушуги 
(Callominus ursinus) хисобланади. Буйи 2 м га боради, Тинч океанининг 
шимолида таркадган, жуда щ и кимматбахр муйна беради. Россиада Командор 
ороллари билан Жанубий Сахалинда яшайди. Денгиз мушуги полигам хай- 
вон, яъни эркаги ётиш жойи атрофига 5 тадан 80 тагача 
ypFO-чиларини
йигаб, «харам» хосил килади ва уларни уруглантиради.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish