З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Жуфттуёцлилар туркуми — Artiodactyla



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet173/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   169   170   171   172   173   174   175   176   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Жуфттуёцлилар туркуми — Artiodactyla
Бу туркумга йирик, усимликхур туёкуш ^айвонлар киради, уларнинг 
оёкдари купчилигида баланд булиб, тез югуради, 3 ва 4-бармок.лари куч- 
ли тар ан и й этган ва бир-бирига баравар, шу сабабли оёк, ук,и мана шу 
икки бармок; орасвдан угади, 1-бармок, йуц, 2 ва 5-бармокдар жуда х,ам 
кичкина. Умров суяклари йуц. Бармок; фалангалари шохтуёк, билан к,оп- 
ланган. Жуфттуёк^илар учта кенжа туркумга булинади.
Кавш цайтармайдиганлар кенжа туркуми
— 
Nonruminantia.
Бу кен­
жа туркумга 
1 2
та ^ар хил катталикдаги, танаси 
o f m p

оёкдари калта 
х,айвонлар киради. Озиц тишлари буртмали, кескич тишлари доимо 
усиб туради, оцщозони бироз содда тузилган, 2 ва 5-бармоку1ари нис- 
батан узун ва юрганда ерга тегади.
Европа ва Осиёда кенг тар калган тунгаз (Sus scrofa) ва Африкада 
тарцалган сув айгири ёки бегемот (Hippopotamus amphibiys) кавш цай- 
тармайдиганларнинг типик вакилларидир. Сув айгирининг гавдаси бе- 
ухшов, массаси 3 т га етади, териси ялангоч. Булар асосан сувда яшайди.
К,адоцоёцлилар кенжа туркуми — Tytopoda.
Бу \айвонлар 2 ва 5-бар- 
мокдарининг йукдоги, озиц тишларининг чайнаш юзаси ясси булиши, 
оёкдарида тирнокримон туёганинг булиши билан харакгерланади. Бар- 
мокдари остидаги юмалоц ёстицчаларга таянади. Туялар (Camelidae) оила- 
сидан икки уркачли туя (Camelus bactrianus) Марказий Осиёдаги Гоби 
сахросида сакданиб долган, хонакилаштирилган хрлда У рта Осиё, Козо- 
f h c t o h
ва Жанубий Волгабуйи худудларида яшайди. Бир уркачли туя 
(Camelus dromedarius) хонакилаштирилган ^олда Шимолий Африка, 
Жануби-Рарбий Осиё, Кавказ ва Туркманистонда яшайди. Жанубий Аме- 
рикада гуанако (Lama huanaochus) билан викуня (Lama vicugna) ва хона- 
ки лама билан алпакалар тарцалган.
Кавш цайтарувчилар кенжа туркуми — Ruminantia.
Бу кенжа тур- 
кум j^ap хил улчамдаги 160 тур туёк^и ^айвонларни уз ичига олади. 2 
ва 5-бармок.лари кичкина ва юрганда ерга тегмайди. Устки жаиида 
курак ва кескич тишлари йук,- Ошцозони мураккаб тузилган булиб, 
турт булимдан ташкил топган. Купчилигида пешона суягининг усим- 
таси ^исобланган шох бор, озик; тишларининг чайнаш юзаси ясси 
булади. Кавш цайтарувчилар 6 та оилага булинади.
Буручалар (Tragulidae) кавш цайтарувчилар ичида энг примитиви 
х;исобланади. 2 ва 5-бармокдари нисбатан бироз узун, эркакларининг 
пастки жагидаги кескич тишлари огзидан чик,иб туради. Улчами товуш- 
крндек келади, Африка ва Жануби-Ш арций Осиёда тарцалган.
Кабаргалар (Moschidae) оиласи буручаларга анча яцин туради ва 
битта кабарга (Moschus moschiferus) деган тури бор. Олтой, Саян, 
Ш арций Сибир ва Узок, Ш арвда тарцалган. Узунлиги 90 см, баланд- 
лиги 65 см, массаси 10-17 кг келади. Орца оёкдари олдинги оёкдари-
www.ziyouz.com kutubxonasi


218

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   169   170   171   172   173   174   175   176   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish