З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet106/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Озик^аниши
Судралиб юрувчиларнинг ейдиган озикаси хам, озик 
топиш усуллари хам жуда турличадир; уларнинг орасида хашарот- 
хурлар, баликхурлар, йирткичлар ва усимликхурлари бор. Судралиб юрув­
чиларнинг купчилиги хашаротлар билан озикланади (тугаракбошлилар, 
калтакесаклар, агамалар). Денгизда яшовчи тошбакалар, денгиз илонлари 
балик,лар билан озикланади. Эчкемарлар хашарот, сичконсимон кеми- 
рувчилар ва кушларни тутиб ейди. Бугма илонлар кемирувчилар, май­
мунлар, хатто майда молларни ейди. Курукликтошбакалари, баъзи бир 
агамалар ва игуаналар усимликлар билан озикланади.
Купайиши. 
Судралиб юрувчиларнинг купайиши амфибияларни- 
кидан тубдан ф арк килади ва ер устида яшашга имкон берувчи куп 
мосланишларга эга. Уругланиш факат ички. Тухумлари курук,ликдаги 
турли хил шароитларда ривожланади. Купчилик рептилиялар куйган 
тухумларини яхши иситиладиган тупрокка кумиб куяди. Баъзи тим ­
сохлар чукур ковлайди ва чукурга куйган тухумларини усимлик кол- 
диклари билан ёпиб куяди. Ургочилари уяни куриклайди. Эчкемарлар 
Хам 
тухумларини курикдайди. П итонларнинг ургочиси уядаги ту­
хумларини гавдаси билан ураб олиб, хам куриклайди, хам иситади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


138
Баъзи бир тангачалиларда тирик тухум тугиш кузатилади. Бу вак^гда 
уругланган тухум тухум йулида тухтаб крлиши мумкин, бу ерда тухум 
Кисман ривожланади. Масалан, одатдаги сувилоннингтухуми тухум йули­
да бир ой давомида тухтаб крлади. Шу сабабли унинг куйган тухумида 
ярми ривожланган эмбрион булади. Тирикгугар калтакесаклар, урчукча- 
лар, крра илонларда эса тухум эмбрион ёриб чи^кунча тухум йулларида 
тухтаб туради. Бундай Модиса тухумдан бола тугиш деб аталади. Ни^оят, 
сцинклар ва баъзи бир калтакесакларда тухумдаги толали пардалар йукр- 
либ кетади ва тухум йулининг бир кисми хорионга тегиб туради. Бунда 
тухумдаги сарикдик куп даражада она организми \исобига озик,ланади. 
Бундай \одиса чинакам тирик бола тугиш деб аталади.
Судралиб юрувчиларда тухумдан бола тугиш ва тирик бола ту- 
гиш нинг асосий сабаби иьушмнинг совуклигидир (106-расм). Ш и- 
молга ва 
t o f
ч^ккдларига якинлаш иб борган сари тирик бола ту- 
гувчи судралиб юрувчилар микдори ошиб боради. Шу билан бирга 
битта турнинг узи, масалан, тибет т$таракбоши (Phrynocepholus 
teobaldi) денгиз сат^идан 2-3 минг метр баландликда тухум куйса, 
4-5 минг метр баландликда тирик тугади.
Судралиб юрувчиларда жинсий етилиш турларига караб \а р хил 
муддатларда юз беради. Т и м со\ ва айрим тошбакалар 6-10 йилда жин­
сий етилади, илонлар 3-5 йилда, йирик калтакесаклар 2-3 йилда, май- 
далари эса х;аётининг 9-10 ойида балогатга етади. Буларнинг пушт- 
дорлиги амфибияларга нисбатан анча кам. Бу ^одиса рептилияларда 
наел учун гам ейиш нинг намоён булиши (тухумни кумиб куйиш,
106-расм. Тирик тууувчи судралиб юрувчиларнинг М Д \ да тарцалиш харитаси.
www.ziyouz.com kutubxonasi


139
уяни курикдаш) хамда пустлокнинг пайдо булиши билан боглик,. Бу­
лар 20-30 тадан 100 тагача тухум куяди. Кичик калтакесаклар 1-2 дона 
тухум куяди, лекин бир фаслда булар бир неча бор тухум куяди.
Баъзи бир калтакесаклар (кавказ коя калтакесаги — Lacerta armeniaca) 
партеногенез йули билан купаяди, яъни уругланмаган тухум ривожла- 
нади. Бундай турларнинг популяцияси (вакиллари) факат ургочи инди- 
видлардан ташкил топади. Калтакесаклардаги партеногенез, одатда тур 
ареалининг четида юз беради.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish