Бу
ерда иш чи кучи билан мехнат
Уртасидаги ф аркни англаб
олиш жуда мухимдир. Бизга маълумки, мехнат турли омилларнинг
Харакат жараёнидир. Ишчи кучи, юцорида айтганимиздек,
инсон-
нинг м е\натга булган аклий ва жисмоний к,обилияти, унинг би-
лим, малака даражаси билан биргаликда ишлаб чикариш да катна-
шишига тайёр турган омил булиб хизмат килади, мехнат эса ишлаб
чик;ариш воситалари ва ишчи кучининг цушилиши натижасида со
дир буладиган хамда маълум самара олишга каратилган фаолиятдир.
Ш унинг учун биз
мехнат деган тушунчани эмас,
балки ишчи
кучи деган тушунчани ишлаб чикаришнинг омили деб биламиз
ва
ишлаб чикариш омиллари ишчи кучи, капитал, ер-сув ва тадбир
корлик кобилиятидан иборат деб таъкидлаймиз.
Ишчи кучи инсоннинг мехнатга булган аклий ва жисмоний коби-
лиятларининг йигиндиси булганлиги учун бозор иктисодиёти дав-
рида инсон хам, мехнат жараёни хам эмас, балки ишчи кучи соти-
лади, унинг бозори булади. Ш унинг учун хозирги кунда кенг кулла-
нилаётган
мехнат бозори
тушунчаси урнига
ишчи кучи бозори, мех
нат ресурслари
Урнига
ишчи кучи ресурслари
дейилса турри
булар
эди. Иш чи кучи асосий ишлаб чикарувчи кучдир. Чунки у хамма
моддий воситаларни ва пул маблагларини харакатга келтиради, улар-
дан унумли фойдаланади.
Капитал
тушунчаси хам турли адабиётларда турлича талкин кили
нади. Купчилик капитал тушунчасини тарихий тушунча деб караб,
унинг капитализмга хослигини исботлайди ва капитални Уз эгасига
КУшимча
киймат келтирувчи киймат, Уз-узидан купаювчи,
Усувчи
Киймат деб хисоблайди. Хозирги даврдаги айрим Fap6 иктисодчи-
лари хам, масалан, Дж. Кларк, J1. Валрас, И. Ф иш ерлар капиталга
даромад, фойда ва ф оиз келтирувчи киймат деб карайдилар.
Катор Fap6 иктисодчиларининг фикрини келтириб, и. ф. д. про
фессор В. Д.К амаев узининг рахбарлигида чиккан дарсликда хам
«Хакикатдан хам капитал — узидан-узи купаювчи киймат» деб ёза-
ди. Лекин Америка ва Европа мамлакатларидан кириб келган «Эко
номикс» дарсликлари ва бошка айрим адабиётларда капитални хамма
ишлаб чикариш ва хизмат курсатиш сохаларида кулланиладиган
моддий воситалардан,
яъни хамма турдаги машиналар, асбоб-уску-
налар, иншоотлар, завод-фабрикалар, омборлар, транспорт восита
лари ва бош ка шу кабилардан иборат деб курсатади, унга пул ва
товарни киритмайди.
Бундан кУриниб турибдики, айрим иктисод
чилар капиталистик иктисодий тузумнинг ижтимоий мохиятини
очиш учун масалага бир томонлама караб, ишлаб чикариш омилла-
36
рининг кийматига эътиборни кучайтирган. Рарбдаги касбдошлари-
мизнинг айримлари хам капитални бир томонлама, яъни унинг кий
мат тарафини эътиборга олган булса, бошкалари эса иктисодий ту-
ш унчаларнинг тарихийлигини эътибордан четда цолдириб,
унинг
моддий объектини, нарса ва ходисаларнинг ашёвий томонини курса-
тадилар, ш унинг учун улар капитални доимий, узгармас тушунча
деб, ишлаб чикариш воситаларини капитал деб атайдилар. Биз бу
и кки хил тушунчани бир танганинг икки том они,
бир тушунча-
нинг, яъни капитал туш унчасининг икки томони: унинг бир том о
ни моддий ва ашёвий куриниш и, иккинчи томони эса унинг ки й
мат куриниш и эканлигини эътиборга оламиз ва уни бозор иктисо
диёти ш ароитида капитал деб ишлатамиз.
Do'stlaringiz bilan baham: