З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


-§. Иктисодий жараёнларнн илмий билишнинг услублари



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

5-§. Иктисодий жараёнларнн илмий билишнинг услублари
Хаки кий ф аннинг амалда вужудга келиш и ф акатгина тадкикот 
предметининг ш аклланиш и билан эмас, шу билан бирга унинг би- 
лиш усулининг карор топиш и билан хам б ом икдир. 
Услубият -f~6y
илмий билишнинг тамойиллари тизими, йуллари, конун-коидалари ва
аник хадисларидир.)Бу 
объектив макбулликни билиш диалектикаси, 
м антики ва назариясини уз ичига олувчи бир бутун таълимотдир. 
Услубият умумилмий тавсифга эга, 
лекин 
хар бир фан узининг 
предметидан келиб чикиб, узининг илмий билиш усулларига эга 
булади. Ш унинг учун услубият 
умумилмий 
ва айни вактда хусусий 
булади.
/ Диалектик усул 
коидалари 
илмий 
билишнинг умумий усули булиб 
хизмат килади. И ктисодиёт назариясида кУлланиладиган бу там о- 
йиллар куйидагилардир:
— 
Иктисодиёт бир-бири билан алокада, чамбарчас богликлик- 
да, зиддиятда, Узаро таъсир килиб турадиган турли бугинлардан
булаклардан иборат яхлит бир ж араёнки, у доимо харакатда, ри-
29


вожланиш да, мазмун ва шакл жихатдан узгариб турадиган ички ва 
таш ки ходисалар билан богликликда булади.
— Иктисодий жараённинг >^ар бир булагини алохида олиб, унинг 
Узига хос хусусиятларини, келиб чикиш ва йУк булиш сабаблари
окибатларини, ижобий ва салбий жихатларини, ички ва ташки алока- 
дорлик, богликлик томонларини замон ва маконда Урганиш. Бу ерда 
шу нарсани хисобга олм ок лозимки, бирон-бир иктисодий ходиса 
Узи бир ж араённинг окибати, натижаси булгани холда, бош ка бир 
иктисодий жараёнга сабаб ёки омил булиши мумкин. М асалан, ма­
ш ина, станок, асбоб-ускуналар бир ишлаб чикариш ж араёнининг 
окибати, натижаси булгани холда, иккинчи ишлаб чикариш жараё­
н ининг омили, сабаби булиб хизмат килади. Ишлаб чик,аришдаги 
Узгаришлар таксим от ва истеъмол сохаларида узгариш булишига, 
киш лок хУжалигидаги узгаришлар эса саноатда узгариш булишига 
турткидир ва X- к.
— И ктисодий ж араёнларни оддийдан мураккабгача, пастдан 
юкоригача ривожланишида деб караш. Бу ерда сон жихатидан Узга­
ришлар туплана бориб, сифат жихатидан Узгаришга олиб келиш ини 
Хисобга олиш зарур.
— Ички карама-карш иликлар бирлигига ва уларнинг узаро ку- 
рашига ривожланиш нинг манбаи деб ёндашиш.
И ктисодий фаолиятлар, ходиса ва жараёнлар табиий, моддий, 
шахсий, ш унингдек, пул маблаглари каби омилларга таянган холда 
кечади. Бу омиллар узаро чамбарчас боглик хамда зиддиятда булади 
ва бир-бирига таъсир курсатади, улар доимо сифат хамда микдор 
жихатдан Узгариб туради, турли даврларда турлича ижтимоий шакл- 
га эга булади, эски иктисодий конунлар, тушунчалар Урнига я н ги ­
лари пайдо булади. Ана шулар хисобга олинса, бу фан учун диалек­
тика коидаларини куллаш нинг канчалик зарурлиги ва мухимлиги 
дархол намоён булади.
Д иалектик дунёкараш — бу кадимги юнон фалсафасидан бош- 
лаб то хозиргача бутун киш илик жамияти маънавий тараккиёти та- 
рихида инсон акл-идроки эриш ган буюк ютукдир. Д иалектик ус- 
лубнинг мохияти Урганилаётган ж араённинг ички зидциятлар ту- 
файли Уз-Узидан харакатда булишини тушунтиришдан иборат ва бу 
нарса хар кандай фанга, жумладан, иктисодиёт назарияси ф ани га 
хам тааллукгсидир.
Ш у билан бирга, иктисодиёт назарияси ф ани н и н г узига хос 
тадкикот усуллари хам мавжудки, улардан энг мухими илмий абст- 
ракциядир. И ктисодий ж араёнларнинг мохияти Узгаришини Урга-
30


ниш да микроскоплардан, кимёвий лабораториялардан фойдаланиб 
булмайди, бунда абстракция кучи ишга солинади.

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish