З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Макроиктисодий тахлил макромутаносибликни



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

Макроиктисодий тахлил макромутаносибликни 
таъминлаш асо- 
• сида миллий иктисодиётнинг тулалигича фаолият килиши тадкико- 
ти билан шурулланади. Миллий махсулот, бахонинг умумий даража-
31


си, инф ляция, иш чи кучининг иш билан бандлиги масалалари бу 
тахдил объекти булиб хисобланади. М икроицтисодиёт ва макроик- 
тисодиёт узаро богланган ва бир-бири билан Узаро таъсирда булади.
Иктисодий жараёнларни микдорий жихатдан тахлил к,илишда 
так,- 
Кослаш, статистик, математик ва граф ик усулларидан кенг ф ой да­
ланилади. Айникра, хозирги даврда граф ик усулни кенг узлаш ти­
риш ва цуллаш зарурдир. Графиклар назария моделларини ифода- 
лашда воситачи булиб хизмат килади. Аникрок килиб айтганда, гра­
ф и к усул узгарувчи микдорлар уртасидаги 
6 о е п и ц л и к н и
кургазма- 
ли килиб тасвирлайди.
Бу усуллар ёрдамида иктисодий жараёнлар ва ходисаларнинг 
мазмунини, улардаги узгаришларни, келиб чикиш сабаб-окибатла- 
рини билиш мумкин булади.
Асосий таянч тушунчалар
Иктисодиёт 
— чекланган иктисодий ресурслардан унумли фойдала- 
ниб, инсонлар учун зарур булган хаётий воситаларни ишлаб чикариш ва 
истеъмолчига етказиб беришга кэратилган ва чамбарчас бокпикдикда амал 
киладиган фаолиятлар бирлигини таъминловчи иктисодий тизимдир.
Эхтиёж 
— инсоннинг яш аш и ва камол топиш и учун керакли 
Хаётий воситаларга булган зарурияти.
Иктисодий ресурслар 
— маълум даврда маълум бир мамлакат 
ихтиёрида тУпланган ва мавжуд булган ишлаб чикариш, хизмат курса­
тиш , уларни истеъмолчиларга етказиб бериш ва истеъмол жараёнла- 
рида кУлланилиши мумкин булган воситалар, захиралар, им кони- 
ятлар ва манбалардир.
Иктисодиёт назарияси фанининг предмети 
— иктисодий ресурс­
лар чекланган шароитда жамиятнинг чексиз эхтиёжларини кон ди ­
риш максадида хаётий неъматларни (ва хизматларни) ишлаб чика­
риш , таксимлаш, айирбошлаш ва уларни истеъмол килиш ж араёни­
да вужудга келадиган иктисодий муносабатлар тизимини, ижтимо­
ий хужаликни самарали юритиш конун-коидаларини урганишдан 
иборатдир.

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish